Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Na prvi pogled, čini se kao da su lica svetitelja na ikonama gotovo ista - izdužena, smirena, prožeta nekom tihom, nezemaljskom svetlošću.
Iako su živeli u različitim epohama, na udaljenim krajevima sveta, među različitim narodima i bez ikakvih zajedničkih korena, njihovi likovi na ikonama nose zadivljujuću sličnost.
To kod mnogih budi pitanje: da li su svi oni zaista ličili jedni na druge ili se iza te sličnosti krije nešto dublje...
Odgovor na ovu nedoumicu dao je Anatolij Vležko, rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek", objašnjavajući suštinu ikonopisa i način na koji se na ikonama ne oslikava telo, već ono što je u čoveku večno i neprolazno.
- Svi smo mi bar jednom čuli ili izgovorili izraz "kao lice sa ikone". O kakvim se to licima govori? Pravilne crte i izdužen oblik lica, oči nadahnute, kao da nisu od ovoga sveta, mali nos, veliko čelo. To nas može iznenaditi - da li su svi sveci ličili jedni na druge? Odnosno, da li su zaista svi oni imali takav "ikonopisani izgled", uprkos činjenici da su rođeni u različitim porodicama, različitim državama, da su pripadali različitima rasama? - počeo je Anatolij Vležko pa nastavio:
Printscreen Instagram lepota_pravoslavlja
Suština ikonopisa nije u portretu čoveka, nego u portretu duše
- Naravno da ne. Sveci se po pitanju fizičkog izgleda u potpunosti razlikuju, a njihova svetost ni na koji način nije povezana sa određenim tipom izgleda.
Ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
- Ikonopisac vidi mnogo dalje od individualnih crta lica. Iako je sasvim moguće prepoznati crte stvarnog prototipa nekog sveca koji je živeo u prošlosti-na ikoni, mi na ikoni ne gledamo portret ovog čoveka, nego, da se tako izrazimo, portret nejgove duše. Odsjaj Svetoga duha u njegovim očima, iskustvo opštenja sa Bogom, ljubav i samilost za druge ljude, ljubav prema Hristu.
Naravno da određenu ulogu u svemu tome ima, kako naglašava, i stil ikonopisačke škole na osnovu koga je određeni svetac ikonopisan.
- Izbor boja i celokupnog kolorita ikone, način na koji se stvara ikona, kompozicione karakteristike, sve ima neku ulogu. Na ikonama oslikanim prema jednom predanju, lice Spasiteljevo je tamno, uzvišeno i nekako strogo. U nekom drugom predanju - blažih crta, pastelnih senki i nekim prožimajućim svetlom. Ali, uprkos razlikama u stilovima, na svakoj toj ikoni je upravo Isus Hristos, onaj jedini koji nas je iskupio od naših grehova svojom smrću na krstu i vaskrsenjem. U tome se sastoji čudesnost ikonopisanja. Ono nije slikanje portreta, već umetnost koja se usuđuje da portretiše večnost, božanstvo - zaključio je Anatolij Vležko, a prenosi vjeronauka.net.
Dok kritičari ikone nazivaju idolima, pravoslavni hrišćani u njima vide blagodatni dar koji ih približava Bogu i svetiteljima. Šta zapravo znači poštovanje ikona i zašto celivanje ikone nije puko ljudsko osećanje, već dubok izraz ljubavi i vere?
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
