Čudotvorne ikone Rusije su zaštitnice naroda i vere.
Pravoslavno hrišćanstvo, kao najuticajnija vera u Rusiji, vernicima nudi mnoštvo svetinja za poštovanje, posebno ikona - duhovnih, prelepih i, po verovanju mnogih, čudotvornih.
Smatra se da mnoge od njih štite narod i zemlju od neprijatelja.
Jedan od najlepših primera vizantijskog ikonopisa prikazuje Presvetu Bogorodicu kako privija malog Isusa uz svoj obraz. Ova ikona je u Rusiju stigla početkom 12. veka kao poklon patrijarha Carigrada jednom ruskom knezu. Kroz vekove ratova i nemira, ikona je često menjala mesto, da bi na kraju našla dom u gradu Vladimiru.
Godine 1395, knez Vasilije je doneo ikonu u Moskvu, moleći se za pomoć Božiju - te godine strašni osvajač Tamerlan zapretio je ruskoj prestonici. Veruje se da su molitve pred ovom ikonom učinile da Tamerlan iznenada odustane od pohoda na Moskvu.
Slična čuda dogodila su se 1451. i 1480. godine, kada su Mongoli dva puta odustajali od napada, što je učvrstilo veru naroda da je ikona zaštitnica grada.
Gde se danas nalazi: u Crkvi Svetog Nikole, u blizini Državne Tretjakovske galerije u Moskvi.
Rusi gaje posebno poštovanje prema Presvetoj Bogorodici, pa ne čudi što postoji više njenih čudotvornih ikona. Kazanska Bogorodica, vizantijskog porekla, izgubljena je u 15. veku, a pronađena 1579. godine, nakon velikog požara u Kazanju. Prema predanju, Bogorodica se u snu javila devojčici Matroni i otkrila joj gde se u pepelu krije njena sveta slika. Devojčica ju je pronašla i kasnije postala monahinja u manastiru u kojem je ikona čuvana.
Ikona je kasnije prenesena u Moskvu. Tokom oslobađanja grada od Poljaka 1612. godine, ruska vojska je nosila ovu ikonu kao svetu zastavu i pobedila. Zbog toga se Presveta Bogorodica Kazanska smatra Zaštitnicom Rusije.
Nažalost, 1904. godine ikona je ukradena, a njena sudbina ostaje nepoznata. Danas se u Kazanju čuva izuzetna kopija.
Gde se danas nalazi: u Bogorodičinom manastiru u Kazanju (kopija).
Ova jedina ikona na spisku koja ne prikazuje Bogorodicu, delo je čuvenog ikonopisca Andreja Rubljova iz 15. veka. Za razliku od ostalih, ne prate je legende niti se smatra čudotvornom. Ipak, ikona “Trojica” je jedno od najlepših umetničkih dela ruske duhovnosti.
Poznata i kao "Gostoprimstvo Avramovo“, ikona prikazuje tri anđela koji, prema Bibliji, dolaze u Avramovu kuću, simbolišući Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha. Umetnici i vernici je doživljavaju kao oličenje harmonije i nebeske svetlosti.
Gde se danas nalazi: u Državnoj Tretjakovskoj galeriji u Moskvi.
Još jedna čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, za koju predanje kaže da ju je naslikao sveti apostol i evanđelist Luka. Ikonu je u 11. veku ruskom knezu Vsevolodu darovao vizantijski car, kada je knez oženio njegovu kćerku, čime je Kijevska Rus postala važan saveznik pravoslavlja.
Ikona je čuvana u gradu Smolensku, i smatrana zaštitnicom od zapadnih neprijatelja. Kada je Napoleon 1812. godine napao Rusiju, ikona je prenesena u Moskvu i grad se molio za spasenje. Original je, međutim, izgubljen tokom nacističke okupacije Smolenska u Drugom svetskom ratu.
Gde se danas nalazi: u Uspenskoj sabornoj crkvi u Smolensku (kopija).
Ova ikona se pripisuje Teofanu Grku, učitelju Andreja Rubljova. Prema legendi, kozaci su je poklonili knezu Dmitriju Moskovskom uoči slavne bitke na Kulikovom polju, gde je pobedio Mongole. Iako se smatra da priča nije istorijski verodostojna, ikona je ipak stekla glas zaštitnice Rusije.
Gde se danas nalazi: u Državnoj Tretjakovskoj galeriji u Moskvi.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
U svetinji smeštenoj u dalmatinskom kanjonu reke Krke, ikona Svetog arhangela Mihaila počela je da mirotoči, podsećajući verni narod na dubinu vere i snagu duhovnog dodira kroz svete ikone koje čuvaju tajnu nebeskog prisustva.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Ajeti iz sure Az-Zuhruf podsećaju da Bog sve vidi i zna, dok istovremeno upozorava na konačni Dan presude i poziva vernike na introspektivno promišljanje i duhovnu budnost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
