“PATRIJARHU PAVLU VIŠE NE SLUŽIMO PARASTOSE, VEĆ GA PROSLAVLJAMO KAO SVECA”: Poručuje otac Dragan iz hrama u kom je kršten omiljeni srpski duhovni vođa (VIDEO)
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
U malom slavonskom selu Kućanci, gde se mirno prostiru polja i tišina nosi priče prošlih vremena, nalazi se hram Svetih apostola Petra i Pavla – sveto mesto u kojem je kršten patrijarh Pavle, jedan od najvećih duhovnih vođa našeg naroda. Iako ovo selo na prvi pogled deluje skromno, u njegovom srcu krije se snaga koja je oblikovala živote generacija i ostavila neizbrisiv trag u dušama Srba širom sveta. Skromnost, pobožnost i posvećenost narodu patrijarha Pavla, često su inspirisale i oblikovale duhovni život svih onih koji su ga poznavali ili sledili njegove pouke.
Tanjug Vladimir Dimitrijević
Patrijarh pavle
Patrijarh Pavle nije bio samo duhovni vođa srpskog roda, već i moralni autoritet, hrabar svedok vremena, koji je prešao granice Srpske pravoslavne crkve, postavši simbol nade i ljubavi za sve ljude. Njegova poruka mirnoće, patrijarhalne mudrosti i ljubavi prema Bogu i bližnjemu danas ima duboko ukorenjeno mesto u dušama srpskog naroda, kako u Srbiji, tako i u svim srpskim zemljama.
Poseta ovom svetom mestu, koje nosi u sebi miris prošlih vremena i duboku veru, nezaobilazna je tačka hodočašća vernika. U razgovoru sa protojerejem Draganom Gaćešom, koji već 14 godina služi u hramu u Kućancima, saznajemo koliko je ovaj hram postao više od običnog religioznog objekta – postao je svetilište, mesto gde se sećanje na patrijarha Pavla spaja sa svakodnevnim životom vernika.
Foto: Religija.rs
Crkva Svetih apostola Petra i pavla u Kućancima, rodnom mestu patrijarha Pavla
- Dobrodošli u Kućance, u hram Svetih apostola Petra i Pavla, gde je kršten Gojko Slojčević, potonji patrijarh srbski Pavle. Mi ovde u Kućancima smo ponosni, pre svega ja kao sveštenik, što ovde služim već 14 godina u ovom hramu koji je obnovljen zalaganjem naroda, i Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, i mnogih dobrih ljudi, i opštine Magadenovac, koja nam je mnogo pomogla u tome.
Foto: Religija.rs
Sveštenik Dragan Gaćeša
Hram je, nažalost, porušen tokom ratnih devedesetih, ali se obnovio zahvaljujući neumornim naporima lokalnih vernika i šire zajednice.
- Nažalost, crkva je minirana 20. decembra 1991. godine u tim ratnim dešavanjima, dakle, drugi dan Svetog Nikole. Ovde nije bilo ratnih dejstava. Dakle, hram je srušen samo zato što je ovde kršten patrijarh Pavle. Hteli su provokaciju, hteli su da izazovu neke reakcije, ali, patrijarh Pavle je bio čovek neba, ne čovek zemlje i nije zabeležena nijedna njegova reakcija ni reč na to kada je hram miniran, osim što se prekrstio kada je čuo za to,” sećajući se tih teških trenutaka, kaže otac Dragan.
Iako su prošle godine i mnogo toga se promenilo, obnova hrama nosi duboku simboliku upornosti i vere. Otac Dragan, u razgovoru za portal religija.rs, ističe:
- Kamen temeljac za obnovljeni hram položen je 2010. godine. Jedino što je ostalo od starog hrama jeste zvonik. Sve ostalo smo sazidali iznova. Tada sam bio student, još nisam bio sveštenik, i pomislio sam kako ćemo mi uspeti da sazidamo toliki hram u ovom selu, gde je broj stanovnika mali, a mnogi nisu mogli da pomognu finansijski. Međutim, uspeli smo, i ja to smatram čudom patrijarha Pavla.
Mozaik patrijarha Pavla, delo vajara Mitra Petkovića, pravi je umetnički dragulj hrama. On s ponosom sija na oltarskoj apsidi, i danju i noću, kao podsećanje na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik doneo.
- Mozaik patrijarha Pavla je urađen po blagoslovu episkopa Jovana, a akademski vajar Mitar Petković iz Beograda izradio ga je 2016. godine. Taj mozaik zaista krasi naš hram na oltarskoj apsidi s spoljne strane, i veoma smo ponosni na taj rad. Smatram da je izuzetno autentičan i vrlo lepo urađen. Kada se upale reflektori uveče, gotovo kao aureola svetli i sija po mraku, a po danu, pogotovo u ovim divnim bojama, svetlost je još izraženija.
Foto: Religija.rs
Mozaik sa likom patrijarha Pavla na crkvi u kojoj je kršten
Hram je osvećen 2019. godine, nakon što je prošao kroz potpunu obnovu.
- To je bio veličanstven događaj. Hram je osveštao blaženopočivi patrijarh Irinej, uz prisustvo još 15 arhiereja Srpske pravoslavne crkve. Bilo je tu i arhiepiskopa Jerusalimske patrijaršije. Okupilo se mnogo naroda, kulturnih društava i ljudi iz svih krajeva, ne samo bivše Jugoslavije, nego i Evrope. Kućanci su tog dana bili ispunjeni vernicima, i svi mi ovde ponosno nosimo sećanje na taj veličanstveni trenutak - prisetio se otac Dragan.
Foto: Religija.rs
Mozaik sa likom patrijarha pavla delo je akademskog vajara Mitra Petkovića iz Beograda
Omofor patrijarha Pavla, deo njegove episkopske odežde, posebna je relikvija koja se čuva u hramu.
- Imamo blagoslov i privilegiju da čuvamo omofor patrijarha Pavla kao relikviju, i pred njim se molimo. On se bezbroj puta molio s tim omoforom za spas srpskog naroda, za spas Kosova i Metohije, Slavonije i svih naroda koji ovde žive. Patrijarh Pavle bio je čovek koji se molio ne samo za svoj narod, nego za sve ljude - ističe sveštenik Dragan Gaćeša.
Osim mozaika, hram se ponosi i ikonama patrijarha Pavla, koga vernici u Kućancima slave kao svetitelja, čekajući zvaničnu kanonizaciju.
Foto: Religija.rs
Omofor patrijarha Pavla izložen je u hramu u njegovom rodnom mestu
- Mi u Kućancima slavimo patrijarha Pavla kao svetitelja. Na dan kada je preminuo, 15. novembra, ne služimo parastose, već proslavljamo njegovu svetost. Služimo slavski kolač i žito, pevamo Tropar, pravilo vere, i osvećujemo slavski kolač. Smatramo da je on zaista svetitelj, iako nije kanonizovan zvanično. Verujemo da se on već projavio kao svetitelj, i zahvalni smo Bogu što ćemo jednog dana biti svedoci njegove zvanične kanonizacije. Međutim, u Kućancima imamo smelost i blagoslov da ga slavimo kao svetitelja - dodaje protojerej Dragan Gaćeša.
Ovaj hram postao je duhovni centar za vernike iz Srbije, Republike Srpske i šire.
- Godišnje imamo od 10 do 15 autobusa vernika, najviše iz Srbije, ali i iz Republike Srpske. Za nas u Kućancima, to je velika čast. Bitno je da ljudi dolaze, pomole se i osete mir koji je patrijarh Pavle ostavio - zaključuje otac Dragan.
Hram u Kućancima, sa svojim mozaikom, ikonama i neprekinutom verom, postao je ne samo simbol postojanosti Srpske pravoslavne crkve, već i stalno podsećanje na skromnost i velikodušnost patrijarha Pavla. To je mesto koje je duboko duhovno, ali i emotivno ispunjeno, jer nosi u sebi ne samo uspomenu na velikog pastira, već i poziv svim vernicima da, kroz njegov primer, posvete svoje živote ljubavi, veri i službi svom narodu.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
