Jednom prilikom Aleksandar Gajšek je prepričao neobičan susret s patrijarhom Pavlom, koji nije planirao.
Poznati srpski novinar Aleksandar Gajšek publici je najpoznatiji po čuvenoj emisiji "Agape", koja se emitovala na televiziji Studio B, a u kojoj je pričao o duhovnosti i u gde je čest gost bio Vladeta Jerotić, patrijarh Porfirije, a svoju reč je svojevremeno u pomenutoj emisiji dao i patrijarh Pavle.
Završio je VI beogradsku gimnaziju, a potom i Fakultet političkih nauka u Beogradu, novinarsko-komunikološki smer. Kao stipendista IREX-a specijalizirao „novinarstvo u elektronskim medijima“. Na audiciji RTV Politika 1995. godine primljen na mesto spikera informativnog programa. Godine 1997. prelazi na RTV Studio B, gde osim kao voditelj Vesti u 19 i 22, počinje da radi i kao novinar. Autor je emisija „Moja slika sveta“ i „Spoznaja“ i serijala „Agape“, sa gostom domaćinom, psihijatrom Vladetom Jerotićem.
Jednom prilikom Gajšek je prepričao neobičan susret sa patrijarhom Pavlom, koji nije planirao. Objašnjavajući da je svemu prethodila žustra verbalna rasprava sa suprugom Jelenom, koju je simbolično, i kao opomena, prekinuo zvuk zvona Saborne crkve u Beogradu.
- Ušli smo u svađu. Toliko da sam se ja drao na ulici i ona je počela da plače. Odjedanput, svatim šta radim zapravo, jer su me zvona Saborne crkve opomenula, koja su počela da zvone tada. Pogledao sam sat, video sam da je pet popodne i rekao, oprosti, molim te, stvarno, izvini, ne znam šta mi je, hajmo da idemo na večernju službu.
Pričajući dalje, otkriva da jedan događaj na toj službi ne može da zaboravi.
- Nije prošlo par minuta, patrijarh Pavle ulazi, staja za pevnicu i počinje da poje. Kad se završila služba, mi smo se podelili, onako, u dva reda. I on je išo sredinom, davao je blagoslov... Kad je došao red na mene, a to nikad neću zaboraviti, ja sam pružio ruku, a on je pružio svoju. I kad su se dotakle naši prsti, ja sam osetio kako su mu prsti izuzetno grubi. Kao da svaki dan radi neki težak fizički posava, zapravo i jeste radio. Najčešće su to bili obućarske neke stvari, i kao što znamo, patrijarh Pavle je pravio sam sebi cipele. Međutim, kad sam ja poljubio njegovu ruku, ja sam imao osećaj da me udarilo sto gromova. Nisam znao šta me je snašlo, kao da sam u nekom nokdaunu bio, povukao sam se u stranu crkve.
Gajšek se potom sreo sa suprugom, a oana mu je poverila nešto neobično.
- I kad sam se malo pribrao, prošlo je par minuta, počinjem da gledam gde je Jelena. Odmah sam joj ispričao moje doživljaje i događaj, a ona mi je samo rekla kako je žena ispred nje počela da plače, nakon što mu je poljubila ruku.
BONUS VIDEO: NA RODNOM IMANJU PATRIJARHA PAVLA SE PRAVI MUZEJ: Sveštenik Dragan Gaćeša otkriva planove
Mudrosti blaženopočivšeg poglavara Srpske pravoslavne crkve su vanvremenska riznica znanja.
"Vere su kao vatra: njima je, da bi svetlele, potreban mrak".
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
