Jednom prilikom Aleksandar Gajšek je prepričao neobičan susret s patrijarhom Pavlom, koji nije planirao.
Poznati srpski novinar Aleksandar Gajšek publici je najpoznatiji po čuvenoj emisiji "Agape", koja se emitovala na televiziji Studio B, a u kojoj je pričao o duhovnosti i u gde je čest gost bio Vladeta Jerotić, patrijarh Porfirije, a svoju reč je svojevremeno u pomenutoj emisiji dao i patrijarh Pavle.
Završio je VI beogradsku gimnaziju, a potom i Fakultet političkih nauka u Beogradu, novinarsko-komunikološki smer. Kao stipendista IREX-a specijalizirao „novinarstvo u elektronskim medijima“. Na audiciji RTV Politika 1995. godine primljen na mesto spikera informativnog programa. Godine 1997. prelazi na RTV Studio B, gde osim kao voditelj Vesti u 19 i 22, počinje da radi i kao novinar. Autor je emisija „Moja slika sveta“ i „Spoznaja“ i serijala „Agape“, sa gostom domaćinom, psihijatrom Vladetom Jerotićem.
Jednom prilikom Gajšek je prepričao neobičan susret sa patrijarhom Pavlom, koji nije planirao. Objašnjavajući da je svemu prethodila žustra verbalna rasprava sa suprugom Jelenom, koju je simbolično, i kao opomena, prekinuo zvuk zvona Saborne crkve u Beogradu.
- Ušli smo u svađu. Toliko da sam se ja drao na ulici i ona je počela da plače. Odjedanput, svatim šta radim zapravo, jer su me zvona Saborne crkve opomenula, koja su počela da zvone tada. Pogledao sam sat, video sam da je pet popodne i rekao, oprosti, molim te, stvarno, izvini, ne znam šta mi je, hajmo da idemo na večernju službu.
Pričajući dalje, otkriva da jedan događaj na toj službi ne može da zaboravi.
- Nije prošlo par minuta, patrijarh Pavle ulazi, staja za pevnicu i počinje da poje. Kad se završila služba, mi smo se podelili, onako, u dva reda. I on je išo sredinom, davao je blagoslov... Kad je došao red na mene, a to nikad neću zaboraviti, ja sam pružio ruku, a on je pružio svoju. I kad su se dotakle naši prsti, ja sam osetio kako su mu prsti izuzetno grubi. Kao da svaki dan radi neki težak fizički posava, zapravo i jeste radio. Najčešće su to bili obućarske neke stvari, i kao što znamo, patrijarh Pavle je pravio sam sebi cipele. Međutim, kad sam ja poljubio njegovu ruku, ja sam imao osećaj da me udarilo sto gromova. Nisam znao šta me je snašlo, kao da sam u nekom nokdaunu bio, povukao sam se u stranu crkve.
Gajšek se potom sreo sa suprugom, a oana mu je poverila nešto neobično.
- I kad sam se malo pribrao, prošlo je par minuta, počinjem da gledam gde je Jelena. Odmah sam joj ispričao moje doživljaje i događaj, a ona mi je samo rekla kako je žena ispred nje počela da plače, nakon što mu je poljubila ruku.
BONUS VIDEO: NA RODNOM IMANJU PATRIJARHA PAVLA SE PRAVI MUZEJ: Sveštenik Dragan Gaćeša otkriva planove
Mudrosti blaženopočivšeg poglavara Srpske pravoslavne crkve su vanvremenska riznica znanja.
"Vere su kao vatra: njima je, da bi svetlele, potreban mrak".
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
