shutterstock.com/kirill_makarovPredlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U zemlji koja i dalje krvari iz rana prošlosti, nova inicijativa hrvatske vlade budi senke mraka za koje su mnogi želeli da veruju da su zauvek ostale iza nas. Predlog novog Zakona o grobljima, koji je upravo ušao u parlamentarnu proceduru, ne donosi samo administrativne promene, već, kako smatraju pravoslavni vernici i preostali Srbi u Hrvatskoj, predstavlja još jedan udar na dostojanstvo, na pravdu, na tišinu grobova koja se sada pokušava narušiti – političkom galamom. Jer kako drugačije nazvati zakon kojim se legalizuje uklanjanje nadgrobnih spomenika Srba, ako ne nastavkom nepravde, ovaj put s pečatom države?
- Ovo je zakon protiv mrtvih Srba - ogorčeno izjavljuje predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji decenijama beleži sudbinu postradalog srpskog naroda u Hrvatskoj. On ističe da je zakon iniciran pod snažnim uticajem desničarskog Domovinskog pokreta – stranke koju otvoreno naziva neoustaškom – i da se sve sprovodi s jasnim ciljem: da zakon bude usvojen do 30. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“.
Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević
"Oluja" 1995. godine
U pravoslavlju, grob nije samo mesto počinka, već svedočanstvo vere u Vaskrsenje. Nadgrobni krst, ćirilični epitaf, pomen Gospodu – sve to za nas ima duhovno značenje. Međutim, novi zakon predviđa da svi spomenici podignuti nakon 30. maja 1990. godine mogu biti uklonjeni ukoliko sadrže poruke koje „nisu po volji“ hrvatskim vlastima.
"Sporne nadgrobne spomenike može prijaviti bilo ko, a predviđeno je uvođenje komisija na nivou županija i ona bi, ukoliko je potrebno, davala mišljenje o njihovoj prikladnosti, prenose hrvatski mediji. Ukoliko vlasnici ne uklone takav spomenik, prijeti im kazna od 1.000 do 5.000 evra. Ko će procenjivati šta je „sporno“? Šta znači „neprimereno“ kada je reč o poslednjem svedočanstvu jedne duše? Ko ima pravo da briše istoriju uklesanu u kamen?
- Zakon je pisan neprecizno, namerno dvosmisleno, kako bi se tumačio proizvoljno. U praksi će to značiti uklanjanje spomenika sa ćiriličnim natpisima, sa simbolima Republike Srpske Krajine, sa imenima ljudi koji su stradali kao Srbi – jer to, očigledno, nekima smeta - objašnjava Štrbac, prenosi Sputnjik.
TANJUG/JADRANKA ILIC
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac
U atmosferi straha, mnogi Srbi u Hrvatskoj već sada prepravljaju spomenike svojih bližnjih, uklanjaju krstove, prekrivaju natpise, menjaju slova svoje duhovne azbuke. Nije to strah od kazni, već od komšijskog pogleda, od fizičkog nasilja, od nepravde koja se, kao senka, nastanjuje u svakodnevici.
Ovaj zakon dolazi u istom dahu sa pripremama za Tompsonov koncert u Zagrebu, 5. jula, u susret „Oluji“ – akciji koju Srbi pamte kao egzodus, a Hrvatska slavi kao pobedu. Na tom koncertu, koji se najavljuje kao najveći u regionu, pesma će biti oružje, a prisustvo – brojka za pokazivanje.
- Prodato je već više od 281.000 karata, još 100.000 je pušteno... Žele da nadmaše brojku s dolaska pape Jovana Pavla Drugog 1994. godine - kaže Štrbac.
Printscreen/Facebook/Епархија далматинска
Predlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Ali dok se slavi i peva, dok se brojke nadmeću, iza zavesa proslave brišu se poslednji tragovi prisustva naroda koji je tu vekovima sahranjivao svoje najmilije. I dok svet misli da se istorija piše u učionicama i na spomenicima slavnih, u Hrvatskoj se istorija briše sa nadgrobnih ploča onih koji nemaju više glasa.
Ovaj zakon nije samo čin administracije. On je pokušaj da se zaborav učini zakonitim, da se ćirilica protera čak i sa večnih prebivališta, da se poginuli vojnici i civili pretvore u „nepodobne mrtve“. A to je, kako učimo iz Jevanđelja, greh protiv same pravde Božije – jer On „nije Bog mrtvih, nego živih“ (Mt 22,32), a naši mrtvi u Hristu – nisu zaboravljeni.
U ovom vremenu kada sve više grobova postaje „sporno mesto“, ostaje nada da će Crkva, kao i do sada, čuvati uspomenu, svedočiti istinu i braniti dostojanstvo svojih vernih, makar i s onu stranu groba.
Jer pred Gospodom, i mrtvi govore. Samo ih treba umeti slušati.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Slike gomile smeća između spomenika otkrivaju nepoštovanje prema pokojnicima, dok preostali Srbi u naselju osećaju bol i poniženje zbog narušenog svetilišta.
Niz napada na na objekte Srpske pravoslavne crkve u nekoliko meseci u Kaknju budi strah i pitanja bez odgovora. Paroh je uznemiren, vlasti obećavaju istragu, a verni narod je potresen.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
Ministar je u ime Vlade Srbije posetio Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice i najavio nastavak podrške obnovi i ukrašavanju najznačajnije pravoslavne svetinje u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Vatrogasci brzo reagovali i sprečili širenje vatre, dok uprava Hrama Hristovog Vaskrsenja ističe da nema povređenih; preliminarni uzrok požara najverovatnije kvar na električnim instalacijama.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
