shutterstock.com/kirill_makarovPredlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U zemlji koja i dalje krvari iz rana prošlosti, nova inicijativa hrvatske vlade budi senke mraka za koje su mnogi želeli da veruju da su zauvek ostale iza nas. Predlog novog Zakona o grobljima, koji je upravo ušao u parlamentarnu proceduru, ne donosi samo administrativne promene, već, kako smatraju pravoslavni vernici i preostali Srbi u Hrvatskoj, predstavlja još jedan udar na dostojanstvo, na pravdu, na tišinu grobova koja se sada pokušava narušiti – političkom galamom. Jer kako drugačije nazvati zakon kojim se legalizuje uklanjanje nadgrobnih spomenika Srba, ako ne nastavkom nepravde, ovaj put s pečatom države?
- Ovo je zakon protiv mrtvih Srba - ogorčeno izjavljuje predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji decenijama beleži sudbinu postradalog srpskog naroda u Hrvatskoj. On ističe da je zakon iniciran pod snažnim uticajem desničarskog Domovinskog pokreta – stranke koju otvoreno naziva neoustaškom – i da se sve sprovodi s jasnim ciljem: da zakon bude usvojen do 30. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“.
Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević
"Oluja" 1995. godine
U pravoslavlju, grob nije samo mesto počinka, već svedočanstvo vere u Vaskrsenje. Nadgrobni krst, ćirilični epitaf, pomen Gospodu – sve to za nas ima duhovno značenje. Međutim, novi zakon predviđa da svi spomenici podignuti nakon 30. maja 1990. godine mogu biti uklonjeni ukoliko sadrže poruke koje „nisu po volji“ hrvatskim vlastima.
"Sporne nadgrobne spomenike može prijaviti bilo ko, a predviđeno je uvođenje komisija na nivou županija i ona bi, ukoliko je potrebno, davala mišljenje o njihovoj prikladnosti, prenose hrvatski mediji. Ukoliko vlasnici ne uklone takav spomenik, prijeti im kazna od 1.000 do 5.000 evra. Ko će procenjivati šta je „sporno“? Šta znači „neprimereno“ kada je reč o poslednjem svedočanstvu jedne duše? Ko ima pravo da briše istoriju uklesanu u kamen?
- Zakon je pisan neprecizno, namerno dvosmisleno, kako bi se tumačio proizvoljno. U praksi će to značiti uklanjanje spomenika sa ćiriličnim natpisima, sa simbolima Republike Srpske Krajine, sa imenima ljudi koji su stradali kao Srbi – jer to, očigledno, nekima smeta - objašnjava Štrbac, prenosi Sputnjik.
TANJUG/JADRANKA ILIC
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac
U atmosferi straha, mnogi Srbi u Hrvatskoj već sada prepravljaju spomenike svojih bližnjih, uklanjaju krstove, prekrivaju natpise, menjaju slova svoje duhovne azbuke. Nije to strah od kazni, već od komšijskog pogleda, od fizičkog nasilja, od nepravde koja se, kao senka, nastanjuje u svakodnevici.
Ovaj zakon dolazi u istom dahu sa pripremama za Tompsonov koncert u Zagrebu, 5. jula, u susret „Oluji“ – akciji koju Srbi pamte kao egzodus, a Hrvatska slavi kao pobedu. Na tom koncertu, koji se najavljuje kao najveći u regionu, pesma će biti oružje, a prisustvo – brojka za pokazivanje.
- Prodato je već više od 281.000 karata, još 100.000 je pušteno... Žele da nadmaše brojku s dolaska pape Jovana Pavla Drugog 1994. godine - kaže Štrbac.
Printscreen/Facebook/Епархија далматинска
Predlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Ali dok se slavi i peva, dok se brojke nadmeću, iza zavesa proslave brišu se poslednji tragovi prisustva naroda koji je tu vekovima sahranjivao svoje najmilije. I dok svet misli da se istorija piše u učionicama i na spomenicima slavnih, u Hrvatskoj se istorija briše sa nadgrobnih ploča onih koji nemaju više glasa.
Ovaj zakon nije samo čin administracije. On je pokušaj da se zaborav učini zakonitim, da se ćirilica protera čak i sa večnih prebivališta, da se poginuli vojnici i civili pretvore u „nepodobne mrtve“. A to je, kako učimo iz Jevanđelja, greh protiv same pravde Božije – jer On „nije Bog mrtvih, nego živih“ (Mt 22,32), a naši mrtvi u Hristu – nisu zaboravljeni.
U ovom vremenu kada sve više grobova postaje „sporno mesto“, ostaje nada da će Crkva, kao i do sada, čuvati uspomenu, svedočiti istinu i braniti dostojanstvo svojih vernih, makar i s onu stranu groba.
Jer pred Gospodom, i mrtvi govore. Samo ih treba umeti slušati.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
