shutterstock.com/kirill_makarovPredlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
U zemlji koja i dalje krvari iz rana prošlosti, nova inicijativa hrvatske vlade budi senke mraka za koje su mnogi želeli da veruju da su zauvek ostale iza nas. Predlog novog Zakona o grobljima, koji je upravo ušao u parlamentarnu proceduru, ne donosi samo administrativne promene, već, kako smatraju pravoslavni vernici i preostali Srbi u Hrvatskoj, predstavlja još jedan udar na dostojanstvo, na pravdu, na tišinu grobova koja se sada pokušava narušiti – političkom galamom. Jer kako drugačije nazvati zakon kojim se legalizuje uklanjanje nadgrobnih spomenika Srba, ako ne nastavkom nepravde, ovaj put s pečatom države?
- Ovo je zakon protiv mrtvih Srba - ogorčeno izjavljuje predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji decenijama beleži sudbinu postradalog srpskog naroda u Hrvatskoj. On ističe da je zakon iniciran pod snažnim uticajem desničarskog Domovinskog pokreta – stranke koju otvoreno naziva neoustaškom – i da se sve sprovodi s jasnim ciljem: da zakon bude usvojen do 30. godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“.
Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević
"Oluja" 1995. godine
U pravoslavlju, grob nije samo mesto počinka, već svedočanstvo vere u Vaskrsenje. Nadgrobni krst, ćirilični epitaf, pomen Gospodu – sve to za nas ima duhovno značenje. Međutim, novi zakon predviđa da svi spomenici podignuti nakon 30. maja 1990. godine mogu biti uklonjeni ukoliko sadrže poruke koje „nisu po volji“ hrvatskim vlastima.
"Sporne nadgrobne spomenike može prijaviti bilo ko, a predviđeno je uvođenje komisija na nivou županija i ona bi, ukoliko je potrebno, davala mišljenje o njihovoj prikladnosti, prenose hrvatski mediji. Ukoliko vlasnici ne uklone takav spomenik, prijeti im kazna od 1.000 do 5.000 evra. Ko će procenjivati šta je „sporno“? Šta znači „neprimereno“ kada je reč o poslednjem svedočanstvu jedne duše? Ko ima pravo da briše istoriju uklesanu u kamen?
- Zakon je pisan neprecizno, namerno dvosmisleno, kako bi se tumačio proizvoljno. U praksi će to značiti uklanjanje spomenika sa ćiriličnim natpisima, sa simbolima Republike Srpske Krajine, sa imenima ljudi koji su stradali kao Srbi – jer to, očigledno, nekima smeta - objašnjava Štrbac, prenosi Sputnjik.
TANJUG/JADRANKA ILIC
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac
U atmosferi straha, mnogi Srbi u Hrvatskoj već sada prepravljaju spomenike svojih bližnjih, uklanjaju krstove, prekrivaju natpise, menjaju slova svoje duhovne azbuke. Nije to strah od kazni, već od komšijskog pogleda, od fizičkog nasilja, od nepravde koja se, kao senka, nastanjuje u svakodnevici.
Ovaj zakon dolazi u istom dahu sa pripremama za Tompsonov koncert u Zagrebu, 5. jula, u susret „Oluji“ – akciji koju Srbi pamte kao egzodus, a Hrvatska slavi kao pobedu. Na tom koncertu, koji se najavljuje kao najveći u regionu, pesma će biti oružje, a prisustvo – brojka za pokazivanje.
- Prodato je već više od 281.000 karata, još 100.000 je pušteno... Žele da nadmaše brojku s dolaska pape Jovana Pavla Drugog 1994. godine - kaže Štrbac.
Printscreen/Facebook/Епархија далматинска
Predlogu novog zakona prethodilu su brojni primeri skrnavljenja srpskih svetinja u Hrvatskoj
Ali dok se slavi i peva, dok se brojke nadmeću, iza zavesa proslave brišu se poslednji tragovi prisustva naroda koji je tu vekovima sahranjivao svoje najmilije. I dok svet misli da se istorija piše u učionicama i na spomenicima slavnih, u Hrvatskoj se istorija briše sa nadgrobnih ploča onih koji nemaju više glasa.
Ovaj zakon nije samo čin administracije. On je pokušaj da se zaborav učini zakonitim, da se ćirilica protera čak i sa večnih prebivališta, da se poginuli vojnici i civili pretvore u „nepodobne mrtve“. A to je, kako učimo iz Jevanđelja, greh protiv same pravde Božije – jer On „nije Bog mrtvih, nego živih“ (Mt 22,32), a naši mrtvi u Hristu – nisu zaboravljeni.
U ovom vremenu kada sve više grobova postaje „sporno mesto“, ostaje nada da će Crkva, kao i do sada, čuvati uspomenu, svedočiti istinu i braniti dostojanstvo svojih vernih, makar i s onu stranu groba.
Jer pred Gospodom, i mrtvi govore. Samo ih treba umeti slušati.
Na bojištu kod Bitolja, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka Prvog balkanskog rata, jedna majka je tragala za detetom. Kada ga je pronašla, suočila se sa jezivom istinom – i pitanjem koje je promenilo sve: „Da li postoji vaskrsenje mrtvih?“
U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Netruležne mošti nastojateljice manastira na Egini i duhovnog čeda Svetog Nektarija već decenijama izazivaju podelu među vernicima i crkvenim vlastima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Ovaj dan nosi sa sobom duhovnu snagu i važnost tradicije koja nas povezuje sa našim predcima. Protođakon Ljubomir Ranković ističe važna pravila koja nas vode ka ispravnom obeležavanju ovog dana, posvećenog upokojenima.
Dok Srbija oplakuje žrtve tragedije u Novom Sadu, meštani kragujevačkog naselja Korićani suočeni su sa strašnim prizorom – nepoznati počinioci su provalili na lokalno groblje, lomeći krstače i oštećujući spomen-ploče i kapelu.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Episkop lipljanski, vikar patrijarha Porfirija, predvodio je liturgijsko slavlje Spasovdana u jednom od najvažnijih svetilišta Beograda, poručivši vernicima da je Vaznesenje Hristovo putokaz ka večnosti i Carstvu nebeskom.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Otac Ljuba na početku naglašava kako je ovo pitanja našeg narodnog pada i na koja je teško dati odgovor objašnjavajući da se radi o jednom apsurdu hrišćanskog morala koji se traži gde ga prosto nema, a njegov odgovor vam prenosimo u celosti.
Palačinke od krompira, pržene na masti i punjene džemom, vraćaju duh detinjstva i toplinu doma u svaki zalogaj – naučite kako da ih pripremite po starinskom receptu koji se prenosi s kolena na koleno.
