Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
U zemlji gde vekovima zvone pravoslavna zvona i gde se molitva za upokojene uznosi sa svakog krsta, donesen je zakon koji bi mogao da ućutka samu tišinu grobova. Novi Zakon o grobljima u Hrvatskoj dopušta uklanjanje nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. godine, ukoliko su ispisani ćirilicom ili nose pravoslavne simbole. Kao da krst i ćirilično slovo više nisu samo izraz vere, već meta.
U videu koji je postavljen na društvenim mrežama na engleskom jeziku, Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, upozorava da je reč o „aktu institucionalne diskriminacije“ koji, kako naglašava, „ima ozbiljne posledice“.
- Porodice preminulih sada su primorane da u roku od 30 dana uklone te spomenike o svom trošku, u suprotnom će biti kažnjene novčanom kaznom koja može dostići i 5.000 evra. O sudbini spomenika odlučuje državna komisija, bez jasnih kriterijuma i bez prava na žalbu. Reč je o čistoj srbofobiji - poručio je Gujon.
shutterstock.com/kirill_makarov
Novi Zakon o grobljima u Hrvatskoj dopušta uklanjanje nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. godine, ukoliko su ispisani ćirilicom ili nose pravoslavne simbole
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije u ovom zakonu prepoznaje „podzemnu Oluju“ — tiho, pravno sredstvo da se dovrši ono što nije moglo oružjem. Spomenici na grobljima, kako ističe Gujon, ne predstavljaju nikakav izraz mržnje, već su „simboli gubitka, stradanja i otpora“.
- Dok se takva diskriminacija nad Srbima sprovodi pred očima Evrope, treba podsetiti da je Hrvatska 1995. godine etnički očistila četvrt miliona Srba, a danas pokušava da izbriše i njihovo sećanje, identitet i tragove koje su ostavili. Srbija pamti svoje sinove, svoje očeve, svoje mrtve - zaključio je Gujon.
U pravoslavnoj duhovnosti, grob nije kraj, već mesto nade i iščekivanja Vaskrsenja. Njegovo rušenje nije samo građevinski čin, već rana na duši naroda. Ukloniti spomenik znači pokušati da se zatre molitva. A tamo gde nema molitve, ni duša ne diše.
Zato Gujonovo svedočanstvo nije politička izjava, već molitveni vapaj za svetinju uspomene. Jer gde prestaje poštovanje prema mrtvima, tu počinje zaborav Boga.
Povodom osamdesete godišnjice prestanka rada sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, na kraju molitvenog slavlja, u slavu Božju, a u čast i spomen Svetih novomučenika jasenovačkih koji venac slave zadobiše, osveštani su slavski kolač i žito.
Svetom liturgijom, akademijom i prisustvom visokih zvanica proslavljen je veliki hrišćanski praznik i 20 godina misije škole koja oblikuje mlade duše u duhu vere, nade i ljubavi.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, prota Branko Dobrosavljević je proglašen svetiteljem – sveštenomučenikom, i njegovo ime zauzelo je mesto u imenoslovu Srpske crkve.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
