Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
U zemlji gde vekovima zvone pravoslavna zvona i gde se molitva za upokojene uznosi sa svakog krsta, donesen je zakon koji bi mogao da ućutka samu tišinu grobova. Novi Zakon o grobljima u Hrvatskoj dopušta uklanjanje nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. godine, ukoliko su ispisani ćirilicom ili nose pravoslavne simbole. Kao da krst i ćirilično slovo više nisu samo izraz vere, već meta.
U videu koji je postavljen na društvenim mrežama na engleskom jeziku, Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, upozorava da je reč o „aktu institucionalne diskriminacije“ koji, kako naglašava, „ima ozbiljne posledice“.
- Porodice preminulih sada su primorane da u roku od 30 dana uklone te spomenike o svom trošku, u suprotnom će biti kažnjene novčanom kaznom koja može dostići i 5.000 evra. O sudbini spomenika odlučuje državna komisija, bez jasnih kriterijuma i bez prava na žalbu. Reč je o čistoj srbofobiji - poručio je Gujon.
shutterstock.com/kirill_makarov
Novi Zakon o grobljima u Hrvatskoj dopušta uklanjanje nadgrobnih spomenika podignutih nakon 1990. godine, ukoliko su ispisani ćirilicom ili nose pravoslavne simbole
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije u ovom zakonu prepoznaje „podzemnu Oluju“ — tiho, pravno sredstvo da se dovrši ono što nije moglo oružjem. Spomenici na grobljima, kako ističe Gujon, ne predstavljaju nikakav izraz mržnje, već su „simboli gubitka, stradanja i otpora“.
- Dok se takva diskriminacija nad Srbima sprovodi pred očima Evrope, treba podsetiti da je Hrvatska 1995. godine etnički očistila četvrt miliona Srba, a danas pokušava da izbriše i njihovo sećanje, identitet i tragove koje su ostavili. Srbija pamti svoje sinove, svoje očeve, svoje mrtve - zaključio je Gujon.
U pravoslavnoj duhovnosti, grob nije kraj, već mesto nade i iščekivanja Vaskrsenja. Njegovo rušenje nije samo građevinski čin, već rana na duši naroda. Ukloniti spomenik znači pokušati da se zatre molitva. A tamo gde nema molitve, ni duša ne diše.
Zato Gujonovo svedočanstvo nije politička izjava, već molitveni vapaj za svetinju uspomene. Jer gde prestaje poštovanje prema mrtvima, tu počinje zaborav Boga.
Povodom osamdesete godišnjice prestanka rada sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, na kraju molitvenog slavlja, u slavu Božju, a u čast i spomen Svetih novomučenika jasenovačkih koji venac slave zadobiše, osveštani su slavski kolač i žito.
Svetom liturgijom, akademijom i prisustvom visokih zvanica proslavljen je veliki hrišćanski praznik i 20 godina misije škole koja oblikuje mlade duše u duhu vere, nade i ljubavi.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, prota Branko Dobrosavljević je proglašen svetiteljem – sveštenomučenikom, i njegovo ime zauzelo je mesto u imenoslovu Srpske crkve.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Predlog Zakona o grobljima izazvao je strah i tugu među preostalim Srbima u Hrvatskoj – ukoliko bude usvojen, spomenici sa ćiriličnim natpisima i pravoslavnim simbolima moći će da se uklanjaju kao „neprimereni“.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
Uoči dana kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save, profesori i učenici najstarije beogradske bogoslovije priredili su dirljivo veče ispunjeno filmom, molitvom i retkim fotografijama koje svedoče o neugasivoj veri kroz vekove.
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju upozorio je domaću i svetsku javnost na akt institucionalne diskriminacije koji omogućava uklanjanje srpskih nadgrobnih spomenika u Hrvatskoj.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
