youtube:Pevacka grupa "Sveti car David" BeogradIsus Hrist
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Iskušenjai posrnuća su iza ćoška svakog izazova, koji se na dnevnom nivou nameće pred svim ljudima.
Neretko nas stres dotuče i u tim trenucima pokleknemo pod teretom dana, ali bitno je da se u takvim prilikama ne prepustimo duhoklonuću, već da se privremeno zadržimo u tom položaju, a potom nastavimo da koračamo i samim tim ostvarujemo svoj naum da budemo dobri, verni i časni u svojim svakodnevnim delima.
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja. Budući da molitva za svaku situaciju ima, nije loše imati i pravosalvni molitvenik pored sebe. Jedna od njih je i Isusova molitva, koju možemo izgovoriti u svakom trenutuku.
"Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu). Presveta Bogorodice, spasi me grešnog (grešnu). Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere tvoje i svih svetih, pomiluj nas. Amin."
Ukoliko u trenutku ne možemo da se koncentrišemo na Isusovu molitvu, možemo uvek izgovoriti skraćenu verziju, čija snaga je izvanredna i delotvorna.
Ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog."
Schutterstock
Isus Hrist
O postojanju takve unutrašnje borbe u životu svakog čoveka i "proklizavanju" dok po tom tankom ledu hodamo pričao je i patrijarh Pavle, indirektno naglašavajući da to nije nešto što treba shvatiti kao lakomislenu igrariju, već kao deo životne svrhe, odnosno očuvanja vlastite duše od ponora, čiji je put daleko širi od uske staze spasenja.
- Ko izdrži do kraja, taj će se spasiti. Moći izdržati na pravom putu do kraja nije lako. Taj put je tesan i uzak i tesna su vrata što vode u život - rekao je patrijarh Pavle.
On je napomenuo da širokim putem ponora hodaju mnogi, a retki su oni koji odaberu naizgled nepristupačnu stazu spasenja.
- Kako su široka vrata i put koji vode u propast, ali mnogi tim putem idu - objasnio je jednom prilikom duhovni pastir, patrijarh Pavle.
Jer kako je i sam znao da kaže: "Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek."
Iguman Georgije govori o svakodnevnim situacijama, upoređujući svađu sa neprirodnim stanjem koje ostavlja gorak ukus i stres, dok razgovor s prijateljima izaziva plemenita osećanja i prolazi u prijatnoj atmosferi. On naglašava da je prirodno dobro, dok je zlo suprotno prirodi čoveka, što pojašnjava kroz razliku osećanja.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
U svojoj duboko nadahnutoj besedi, ovaj monah i mudri duhovnik podseća nas na neizbežnost iskušenja na putu ka Bogu, ali i na snagu vere koja nam otvara oči da izađemo iz svakog životnog ćorsokaka.
Na Duhovski utorak Sveti Teofan Zatvornik nas u svojoj knjizi podseća da je i Gospod, posle krštenja, odveden u pustinju da bude iskušan, pa nas upozorava da nakon svetlosti blagodati uvek slede i izazovi.
Prisećajući se reči proroka Isaije, Sveti Teofan Zatvornik nam u sredu šeste nedelje posle Vaskrsa objašnjava da razum nije protivnik vere nego – bludno srce.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
