youtube:Pevacka grupa "Sveti car David" BeogradIsus Hrist
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Iskušenjai posrnuća su iza ćoška svakog izazova, koji se na dnevnom nivou nameće pred svim ljudima.
Neretko nas stres dotuče i u tim trenucima pokleknemo pod teretom dana, ali bitno je da se u takvim prilikama ne prepustimo duhoklonuću, već da se privremeno zadržimo u tom položaju, a potom nastavimo da koračamo i samim tim ostvarujemo svoj naum da budemo dobri, verni i časni u svojim svakodnevnim delima.
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja. Budući da molitva za svaku situaciju ima, nije loše imati i pravosalvni molitvenik pored sebe. Jedna od njih je i Isusova molitva, koju možemo izgovoriti u svakom trenutuku.
"Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu). Presveta Bogorodice, spasi me grešnog (grešnu). Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere tvoje i svih svetih, pomiluj nas. Amin."
Ukoliko u trenutku ne možemo da se koncentrišemo na Isusovu molitvu, možemo uvek izgovoriti skraćenu verziju, čija snaga je izvanredna i delotvorna.
Ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog."
Schutterstock
Isus Hrist
O postojanju takve unutrašnje borbe u životu svakog čoveka i "proklizavanju" dok po tom tankom ledu hodamo pričao je i patrijarh Pavle, indirektno naglašavajući da to nije nešto što treba shvatiti kao lakomislenu igrariju, već kao deo životne svrhe, odnosno očuvanja vlastite duše od ponora, čiji je put daleko širi od uske staze spasenja.
- Ko izdrži do kraja, taj će se spasiti. Moći izdržati na pravom putu do kraja nije lako. Taj put je tesan i uzak i tesna su vrata što vode u život - rekao je patrijarh Pavle.
On je napomenuo da širokim putem ponora hodaju mnogi, a retki su oni koji odaberu naizgled nepristupačnu stazu spasenja.
- Kako su široka vrata i put koji vode u propast, ali mnogi tim putem idu - objasnio je jednom prilikom duhovni pastir, patrijarh Pavle.
Jer kako je i sam znao da kaže: "Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek."
Iguman Georgije govori o svakodnevnim situacijama, upoređujući svađu sa neprirodnim stanjem koje ostavlja gorak ukus i stres, dok razgovor s prijateljima izaziva plemenita osećanja i prolazi u prijatnoj atmosferi. On naglašava da je prirodno dobro, dok je zlo suprotno prirodi čoveka, što pojašnjava kroz razliku osećanja.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
