youtube:Pevacka grupa "Sveti car David" BeogradIsus Hrist
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Iskušenjai posrnuća su iza ćoška svakog izazova, koji se na dnevnom nivou nameće pred svim ljudima.
Neretko nas stres dotuče i u tim trenucima pokleknemo pod teretom dana, ali bitno je da se u takvim prilikama ne prepustimo duhoklonuću, već da se privremeno zadržimo u tom položaju, a potom nastavimo da koračamo i samim tim ostvarujemo svoj naum da budemo dobri, verni i časni u svojim svakodnevnim delima.
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja. Budući da molitva za svaku situaciju ima, nije loše imati i pravosalvni molitvenik pored sebe. Jedna od njih je i Isusova molitva, koju možemo izgovoriti u svakom trenutuku.
"Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu). Presveta Bogorodice, spasi me grešnog (grešnu). Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere tvoje i svih svetih, pomiluj nas. Amin."
Ukoliko u trenutku ne možemo da se koncentrišemo na Isusovu molitvu, možemo uvek izgovoriti skraćenu verziju, čija snaga je izvanredna i delotvorna.
Ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog."
Schutterstock
Isus Hrist
O postojanju takve unutrašnje borbe u životu svakog čoveka i "proklizavanju" dok po tom tankom ledu hodamo pričao je i patrijarh Pavle, indirektno naglašavajući da to nije nešto što treba shvatiti kao lakomislenu igrariju, već kao deo životne svrhe, odnosno očuvanja vlastite duše od ponora, čiji je put daleko širi od uske staze spasenja.
- Ko izdrži do kraja, taj će se spasiti. Moći izdržati na pravom putu do kraja nije lako. Taj put je tesan i uzak i tesna su vrata što vode u život - rekao je patrijarh Pavle.
On je napomenuo da širokim putem ponora hodaju mnogi, a retki su oni koji odaberu naizgled nepristupačnu stazu spasenja.
- Kako su široka vrata i put koji vode u propast, ali mnogi tim putem idu - objasnio je jednom prilikom duhovni pastir, patrijarh Pavle.
Jer kako je i sam znao da kaže: "Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek."
Iguman Georgije govori o svakodnevnim situacijama, upoređujući svađu sa neprirodnim stanjem koje ostavlja gorak ukus i stres, dok razgovor s prijateljima izaziva plemenita osećanja i prolazi u prijatnoj atmosferi. On naglašava da je prirodno dobro, dok je zlo suprotno prirodi čoveka, što pojašnjava kroz razliku osećanja.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
