Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
U savremenom društvu, kada je čoveku gotovo sve na dohvat ruke - od tehnologije, hrane i pića, do nesmetane pristupačnosti onog što mu je potrebno - mera neumerenosti postaje preduslov za poroke i preterivanja.
Ta preterivanja, bilo u konzumaciji hrane, pića ili proizvoda koji izazivaju zavisnost, postepeno vode ka opasnoj ivici propasti i na to je ranije upozorio patrijarh Pavle.
- A osloboditi se navika rđavih je veoma teško. Hristos kaže "ako se oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe. Bolje ti je i bez jednog oka ući u Carstvo Božije, nego sa dva u propast".
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
- Vidite, oslobađati se od rđavih navika, od poroka je kao vaditi oko ili seći ruku... toliko je to muke. Dakle hrišćanstvo je uvek moguće, ali samo ne može, mehanički ne može i ne može na lak način jer se pre toga moramo osloboditi rđavih navika, al onda koliko još treba teškoće da steknemo dobre navike - rekao je jednom patrijarh Pavle.
Starac Pajsije o rđavima navikama
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije
O navikama čoveka, koje ga vode na rub propasti, govorili su mnogi duhovnici, a među njima i otac Pajsije.
- Kao prvo, čovek treba da shvati da mu određena navika šteti, a zatim da poželi da se protiv nje bori ne bi li je se oslobodio. Da bi se rđava navika odjednom sasekla, treba imati jaku silu volje. Kao što konopac malo-pomalo pravi tanak urez na ivici bunara pa više ne ''beži'', tako i svaka navika malo-pomalo udubljuje u srcu žljeb, iz kog kasnije ona teško izlazi.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Kao prvo, čovek treba da shvati da mu određena navika šteti, a zatim da poželi da se protiv nje bori ne bi li je se oslobodio, govorio je Starac Pajsije.
Efimije je nekada radio kao električar i imao je ženu i decu. O razlozima zbog kojih se odrekao svega toga, da bi ovde živeo sam, ne želi da govori. Još kao dete, uprkos tome što je odrastao u komunizmu, bio je fasciniran religijom.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
