Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
U pravoslavlju paljenje sveće kada se neko upokoji ima duboko ukorenjeno simboličko značenje. Sveća, kao izvor svetlosti, predstavlja duhovnu svetlost koja pomaže duši preminulog da se usmeri ka večnom životu.
Paljenjem sveće, vernici izražavaju poštovanje prema preminuloj osobi, moleći se za njeno spasenje i večni mir.
Sveća je, dakle, i molitva, ali i znak nade jer u pravoslavnim verovanjima, smrt nije kraj, već prelazak u drugi život. Ona ne samo da osvetljava put duši preminulog već i okuplja zajednicu u zajedničkoj molitvi.
Međutim, u nekim krajevima naše zemlje, prevenstvo u istočnoj Srbiji, običaj je da se kumu, kada se upokojio, ne pali sveća, što nije u skladu s pravoslavnim kanonima.
Shutterstock
Sahrana, Ilustracija
Na ovo je za Religiju.rs ukazao pravoslavni sveštenik koji je dobro upućen u tamošnje običaje i moli ljude da to prestanu da rade.
- Ljudi, iako pravoslavne veroispovesti, tamo kumu ne pale sveću kad umre, uz banalno objašnjenje da se "kumu ne vraća sveća". To oni vezuju za činjenicu da je kum njima držao sveću na venčanju i krštenju, a kada ih pitate kakve to veze ima da oni onda njemu ne pale sveću kad umre, racionalnog objašnjenja nemaju - kaže sveštenik i nastavlja:
Shutterstock/Asia Tsyhankova
Sveća, Ilustracija
- Svim upokojenim se pali sveća, bez izuzetaka. Nema tu kum, brat, otac, majka, komšija... Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je i malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao - objašnjava sveštenik.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Riznica Eparhijskog kulturnog centra čuva svetinje koje odišu smirenjem i svedoče o istini pravoslavlja, a mitropolit Fotije poručuje da one u sebi nose vekove stradanja i nade srpskog naroda.
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi - kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
