Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
U pravoslavlju paljenje sveće kada se neko upokoji ima duboko ukorenjeno simboličko značenje. Sveća, kao izvor svetlosti, predstavlja duhovnu svetlost koja pomaže duši preminulog da se usmeri ka večnom životu.
Paljenjem sveće, vernici izražavaju poštovanje prema preminuloj osobi, moleći se za njeno spasenje i večni mir.
Sveća je, dakle, i molitva, ali i znak nade jer u pravoslavnim verovanjima, smrt nije kraj, već prelazak u drugi život. Ona ne samo da osvetljava put duši preminulog već i okuplja zajednicu u zajedničkoj molitvi.
Međutim, u nekim krajevima naše zemlje, prevenstvo u istočnoj Srbiji, običaj je da se kumu, kada se upokojio, ne pali sveća, što nije u skladu s pravoslavnim kanonima.
Shutterstock
Sahrana, Ilustracija
Na ovo je za Religiju.rs ukazao pravoslavni sveštenik koji je dobro upućen u tamošnje običaje i moli ljude da to prestanu da rade.
- Ljudi, iako pravoslavne veroispovesti, tamo kumu ne pale sveću kad umre, uz banalno objašnjenje da se "kumu ne vraća sveća". To oni vezuju za činjenicu da je kum njima držao sveću na venčanju i krštenju, a kada ih pitate kakve to veze ima da oni onda njemu ne pale sveću kad umre, racionalnog objašnjenja nemaju - kaže sveštenik i nastavlja:
Shutterstock/Asia Tsyhankova
Sveća, Ilustracija
- Svim upokojenim se pali sveća, bez izuzetaka. Nema tu kum, brat, otac, majka, komšija... Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je i malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao - objašnjava sveštenik.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
