U autorskom tekstu verskog analitičara Bogdana Despotovića, koji prenosimo u celosti, analiziraju se okolnosti incidenta u Atini, reakcija Aleksandrijske crkve i moguće posledice po njen ugled.
U centru Atine se 11. juna 2026. godine dogodio incident koji je potresao pravoslavni svet i prerastao u veliki skandal za Aleksandrijsku patrijaršiju. Tog dana je grčka policija privela jednog od njenih najviših sveštenoslužitelja, mitropolita ptolemaidskog Pantelejmona.
Šta se tačno dogodilo na ulicama glavnog grada Grčke?
Sredinom dana stanovnici naselja Petralona počeli su da pozivaju policiju. Prijavljivali su čudnog, mršavog muškarca sa bradom, obučenog potpuno u crno. Oko dva sata besciljno je lutao ulicama sa raskopčanim pantalonama i namerno pokazivao polne organe slučajnim prolaznicima.
Muškarac nije reagovao na ogorčenje i povike ljudi. Najšokantnije je bilo to što su se među nevoljnim posmatračima njegovih postupaka našli ne samo odrasli muškarci i žene već i maloletna deca.
Policijska patrola na motociklima, koja je stigla na lice mesta, uhapsila je prestupnika na delu. Tek u policijskoj stanici, prilikom utvrđivanja identiteta, otkriveno je da je uhapšeni 52-godišnji muškarac zapravo mitropolit Pantelejmon, koji zauzima važnu funkciju glavnog sekretara Svetog sinoda Aleksandrijske patrijaršije.
Na saslušanju je episkop pokušao da objasni svoje ponašanje, ali su njegove reči zvučale krajnje kontradiktorno. Policiji je izjavio da se godinama bori sa „lošim mislima” i da redovno ide na ispovest kod svog duhovnog oca. Svoj boravak daleko od kuće jerarh je objasnio time da pohađa master studije na prestižnom univerzitetu „Panteon”, a dvosatno lutanje ulicama u nepristojnom izdanju pravdao je time da je zaboravio gde je parkirao automobil. Stručnjaci i lekari u ovakvom ponašanju ne vide duhovni problem, već klasične znake teškog psihičkog poremećaja. Reč je o egzibicionizmu.
Saznavši za hapšenje, rukovodstvo Aleksandrijske crkve reagovalo je brzo. Patrijarh Teodor II je 15. juna izdao ukaz o suspenziji mitropolita Pantelejmona iz službe na neodređeno vreme, do potpunog razjašnjenja svih okolnosti. Crkva je obećala da će mu pružiti pravnu pomoć, ali je u svojim izjavama pokušala da se maksimalno distancira, nazivajući incident njegovim „ličnim nerešenim pravnim pitanjima”.
Prema grčkim zakonima, postupci mitropolita potpadaju pod član 337 Krivičnog zakonika, „uvredu polnog dostojanstva”. Prisustvo dece na ulici u trenutku izvršenja krivičnog dela čini optužbe mnogo ozbiljnijim. Suđenje je trebalo da se održi brzo, ali se advokat jerarha pozvao na zauzetost, pa je ročište odloženo za 4. februar 2027. godine.
Najtužnije u ovoj priči jeste to što su se znakovi upozorenja javljali i ranije. Mitropolit Pantelejmon je godinama bio „zaštitno lice” pravoslavne misije u Centralnoj Africi. Gradio je škole, bolnice i hramove, dobio najviše državno odlikovanje od predsednika Konga i aktivno vodio društvene mreže, objavljujući stotine fotografija sa afričkom decom.
Međutim, još u periodu od 2013. do 2015. godine, tokom službovanja u Republici Kongo, episkop se našao u centru sličnog skandala. Tada je bio optužen za vređanje javnog morala, jer je, kako se tvrdilo, bio priveden od strane policije u glavnom gradu Konga u kompromitujućoj situaciji u društvu mladog lokalnog stanovnika. Lokalni sudovi su ga na kraju oslobodili optužbi, a grčki sud je 2020. godine te optužbe čak proglasio klevetom.
Oslanjajući se na ove sudske presude, patrijarh Teodor je zatvorio oči pred problemom i čak unapredio mitropolita Pantelejmona na višu funkciju. Međutim, nedavno hapšenje u Atini pokazalo je da su te stare glasine najverovatnije bile istinite.
Štaviše, pojavljuju se dokazi da je crkveno rukovodstvo u tajnosti bilo svesno razmera problema i pre izbijanja skandala u Atini. Izvori iz Grčke pravoslavne crkve (Jeladske crkve) ukazuju na to da je nekoliko meseci pre incidenta u Petraloni jerarh već „stvorio ozbiljne poteškoće, koje su primorale patrijarha Teodora da ga razreši administrativnih dužnosti i pošalje nazad u Grčku”.
Ova insajderska informacija pokazuje da su u Aleksandrijskoj patrijaršiji shvatali ozbiljnost problema. Odluka da se tiho premesti iz Afrike u Grčku bila je klasičan pokušaj rešavanja krize iza zatvorenih vrata. Svojevrsni pokušaj da se „problem sakrije” što dalje od afričke pastve.
Međutim, sve je ispalo drugačije i pretvorilo se u još ozbiljnije probleme i rizike za Aleksandrijsku crkvu.
Kako ističu grčki stručnjaci, hapšenje glavnog sekretara Aleksandrijske patrijaršije stvara ogroman spektar posledica. Konkretno, to se odnosi na pitanje „sukoba sa Ruskom crkvom” u Africi.
U ovoj situaciji „borbe za umove i duše Afrikanaca”, moralna besprekornost i reputacija aleksandrijskih jeraraha na afričkom kontinentu imaju prvorazredni strateški značaj. Činjenica da je episkopa, koji je čitavu deceniju bio glavno „zaštitno lice” Aleksandrijske crkve u Centralnoj Africi, privela policija zbog javnog egzibicionizma u prisustvu maloletnika, nanosi nepopravljiv udarac moralnom autoritetu patrijaršije.
Prethodne oslobađajuće presude u Kongu sada će biti preispitivane od strane lokalnog afričkog stanovništva, koje bi moglo da promeni svoj odnos prema grčkom pravoslavnom svetu. Prema mišljenju stručnjaka, Aleksandrijska crkva će morati da uloži kolosalne, a možda i višegodišnje napore kako bi povratila poverenje u svoje humanitarne, socijalne i obrazovne projekte na kontinentu, jer bi se sada svaki kontakt klirika sa lokalnom omladinom mogao posmatrati kroz prizmu odgovarajućih sumnji.
Bilo kako bilo, ovaj incident je zadao veliki udarac reputaciji Aleksandrijske crkve. Čak je oživeo i stare glasine o tome da i patrijarh Teodor ima slične „kosture u ormaru”. Prema navodima autora, to ga je, pod pretnjom ucene i razotkrivanja, svojevremeno primoralo da prizna raskolničku tzv. Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
DJ pult, svetlosni efekti i plesna masa – sve to pravo ispred ulaza u pravoslavni hram izazvalo je stotine žalbi vernog naroda i otvorilo pitanje granica poštovanja svetih prostora. Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Foto: Wikipedia / Djovcev
Slučaj koji potresa širi pravoslavni prostor
Duhovna riznica
23:45 | 21.12.2025
KO JE DOZVOLIO REJV ŽURKU U PORTI CRKVE SVETOG ANDREJA? Neprimerene scene ispred svetinje sablaznile vernike
Duhovna riznica
14:55 | 06.04.2026
PROTESTI PRED VASKRS: Vegani ustali protiv tradicionalne praznične trpeze
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pedesetdvogodišnjak je priveden nakon prijava građana, a pojedini mediji navode da je reč o mitropolitu naukratskom iz Aleksandrijske patrijaršije.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Uticaj Ruske pravoslavne crkve na afričkom kontinentu raste, izazivajući napetosti s Aleksandrijskom patrijaršijom. Egzarhat moskovskog patrijarha osnovan 2021. godine postaje simbol otpora lokalnog klira prema potezima patrijarha Teodora, a mitropolit Konstantin objašnjava korene i posledice ovog duhovnog previranja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
