DECA U KANDŽAMA MEDIJA, SLIKE IM OBLIKUJU SVET: Psiholozi saglasni - kako gledanje pogubnih programa menja psihu najmlađih?

Mediji utiču na formiranje mišljenja ljudi u društvu i veoma su važni za obrazovanje, naročito dece. Svako dete je u većoj ili manjoj meri svakodnevno izloženo njihovom uticaju. Mediji se razvijaju veoma brzo tako da deca bivaju podložna njima već u prvim godinama svog života, a nadalje uticaj medija na decu postaje sve veći.

Oni se nalaze svuda oko njih: u kući, automobilu, na ulici. Navikavanje na medije dešava se brzo i neprimetno. Mobilni telefoni su vremenom postali multimedijalni uređaji, dostupni svim generacijama, a njima se može ne samo telefonirati već i pratiti TV-program, slušati radio, koristiti internet. Uticaj medija na život dece se s godinama povećava, jer se i povećava broj i vrste medija.

Mediji utiču na formiranje mišljenja ljudi u društvu i veoma su važni za obrazovanje, naročito dece. Svako dete je u većoj ili manjoj meri svakodnevno izloženo njihovom uticaju. Sve manje je onih koji slobodno vreme provode napolju, u igri sa drugom decom, a sve je više dece koja sate provode uz internet, TV-programe, mobilne telefone, čiji sadržaji nisu prilagođeni njihovom uzrastu. U vremenu u kojem živimo, porodica, kao osnovna ćelija društva i pokretač društvenog razvoja, usled svakodnevnih promena društvenih odnosa, sve više mienja prvobitnu funkciju.

Mediji, kao moćni instrumenti društvene komunikacije, u svom središtu imaju tekuća zbivanja i promene u svim oblastima društvenog života. Sredstva masovnih komunikacija nemaju samo obrazovni značaj (bilo u nastavi ili van nje), već i veoma velik odgojni uticaj, posebno u izgrađivanju stavova, uređenja sistema vrednosti i sl. Najznačajnija sredstva u obrazovanju i odgoju učenika i mladih su:

- Štampa
- Radio-emisije
- Televizijske emisije
- Internet
- Mobilni telefoni
- Facebook
- Instagram i dr.

Štampa 

shutterstock.com

Štampa je zbirni naziv za pojedinačne štampane mas-medije: knjigu, letak, novine i strip. Deca saznanja o štampanim medijima dobijaju preko ilustrovanih knjiga, slikovnica, časopisa. Jako je mali broj časopisa koji su strukturirani da zadovolje njihove potrebe.

Nastanak savremene štamparske tehnike i tehnologije koja se koristi za masovno komuniciranje nastao je pronalaskom štamparske prese, a istorija širenja novosti pisanim putem daleko je duža. „Usmene novine“ počele su biti zamenjivane pisanim još u vavilonskoj, egipatskoj, starogrčkoj civilizaciji, i to u prvom redu plakatima (koji se i danas koriste u Kini kao jedno od sredstava obaveštavanja). (Kin Dž. -1995: Mediji i demokratija, Filip Višnjić, Beograd. str. 44)

Mediji, a posebno internet, televizija i film, izbacili su gotovo u potpunosti knjigu iz života mlađe populacije. Knjiga je postala zastareli pojam, bilo da se radi o lektiri, klasičnim romanima ili stručnoj literaturi. Jedan deo istraživanja Strategik Marketinga bavio se upravo ovim problemom. Njihovi zaključci su sledeći:

– Knjige se veoma retko čitaju;

– Čitanje knjiga nije popularno u njihovom društvu;

– Najčešće se ne čita ni obavezna školska lektira, jer postoje sajtovi na internetu na kojima se nalaze interpretacije knjiga koje su „sasvim dovoljne“;

– Studenti čitaju stručnu literaturu, pa nemaju ni želje ni volje da čitaju beletristiku;

– Kao razloge zbog kojih ne čitaju knjige ispitanici su naveli nedostatak vremena, koncentracije i uopšte navike čitanja. (Čitaću kad budem stariji i kada budem imao više vremena.)

shutterstock.com

Istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje da trećina učenika uopšte ne čita (12%) ili čita samo ono što mora (21%). Najbrojnija grupa su „sporadični čitaoci“ koji čitaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne (oko 40%). Blizu trećine učenika često osim lektire čita i druge knjige, a među njima je 7% onih koji „gutaju“ knjige.

U Novom Pazaru učenici uglavnom čitaju ono što moraju – lektire koje su obavezne. Mali je broj učenika koji svojevoljno čitaju. Što se tiče dečijih časopisa, skoro da ih i nema u prodaji.

Učenice viših razreda čitaju časopis Bravo Girl, TV novele. Šarolik i raznovrstan, magazin Bravo Girl sadrži teme koje, prema mišljenju njihovog uredništva, okupiraju devojke od 10 do 17 godina: prva ljubav, momci, lepota i moda. Poznate ličnosti iz sveta muzike i filma daju savete čitateljkama, a u Bravo Girl mogu se pročitati i intervjui sa poznatima.

Ovaj časopis organizuje velike nagradne igre i zanimljive akcije u kojima mogu učestvovati sve lepe, pametne i duhovite devojke koje, naravno, čitaju njihov magazin. TV novele je časopis koji govori o glumicama, o njihovim privatnim životima, sadržaj serije i njeno dalje dešavanje.

Radio

shutterstock.com

Radio je najstariji i bio je najrasprostranjeniji elektronski medij masovnog komuniciranja. Njegova tehničko-tehnološka struktura konačno je oformljena u prvim decenijama 20. veka čime su stvoreni uslovi da se njime masovno distribuiraju auditivne poruke u oblikovanim radio-programima, mada je nastanak ovog medija omogućen nizom naučno-tehničkih otkrića u prethodnom veku.

Za razliku od štampe, radio je brzo postao čovekov svakodnevni pratilac na poslu, na selu, u šetnji, u autu, pri spavanju i buđenju. Ovim je znatno doprineo pronalazak srazmerno lakih, malih i jeftinih tranzistorskih radioprijemnika, koji kao izvore energije koriste i baterije, sada već i na svom mobilnom telefonu.

Praćenje radio-programa traži manju pažnju, odnosno naprezanje (koncentraciju) i stoga manje zamara nego čitanje štampanih natpisa, a radio omogućuje i neposrednije veze pošiljalaca i primalaca poruke. Ljudski glas deluje na radiju kao živ, čak i kada se emituje prethodno načinjen snimak, te stoga nastaje utisak neposrednosti, a odštampano slovo je uvek samo mrtvo slovo na papiru. (Mek Kvejl D. – 1994: Stari kontinent – novi mediji, Clio, Beograd, str. 88)

Poznavajući značaj radio-programa za informisanje i delovanje na moral stanovništva, Nemci su na okupiranim teritorijama zabranjivali građanima da poseduju radioprijemnike, ali je veliki broj ovih sprava ostao neotkriven do kraja rata. Razmere pažnje koja se u tom ratu posvećivala radio-programu pokazuje i jedna britanska akcija protiv dejstva „vesti“ koju je širilo Gebelsovo ministarstvo u Nemačkoj.

Radio je veliki značaj i ulogu imao tokom rata kada nije postojao drugi izvor informacija. Ljudi su slušali i samo putem radija mogli su saznati šta se dešava, koliko je ljudi poginulo, koja sila je pobedila ili je nadomak pobedi. Oni su verovali, bez obzira da li su te informacije bile praćene propagandom. Jedan od nedostataka prenošenja informacije (čini se propagandno delovanje) putem radija, a i televizije, sastoji se u tome što pošiljaoci poruka često ne mogu znati da li su one stvarno dospele do ljudi kojima su namenjene.

Ovaj problem posebno je izražen ako poruke trebaju preći veća rastojanja, iznad tla nepovoljnih oblika, u vreme koje je nepovoljno ili nepouzdano zbog atmosferskih i drugih uslova. U odnosu na pre, kada je prvenstveno imao ulogu prenošenja vesti, radio se danas u najvećoj meri koristi za slušanje muzike. Obično uz put, na poslu, u određenim lokalima, restoranima i u autu. Učenici osnovnih škola na pitanje: „Da li slušate neki radio“ uglavnom su odgovorili sa "Ne", zato što na TV-u i na računaru slušaju sve što ih zanima, a radio slušaju samo u nekim restoranima ili u autu.

Televizija

shutterstock.com

Televizija omogućuje razvoj privatnosti, povlačenje u sebe, komunikaciju sa slikom i sadržajem „iskrivljenje stvarnosti“, podstiče želje i snove, umesto doživljaja pruža zamenu za poželjne i nedostupne doživljaje.

Reč televizija je neologizam nastao od grčke reči tele (daleko) i latinske reči visio (gledanje, viđanje, predstava), a prvi je u savremnom značenju ovaj izraz upotrebio ruski naučnik Perski na međunarodnom kongresu u Parizu, u saopštenju Električna televizija. Retko je koje otkriće tako temeljito izmenilo život savremenog čoveka kao što je to učinila televizija.

Televizija je smanjila broj neposrednih ljudskih kontakta, broj izlazaka, izleta, poseta bioskopu, pa i broj pročitanih knjiga. Poremećen je i sistem radnog dana. Ljudi koji su inače voleli uredan život, počeli su odlaziti na spavanje posle završetka programa ili, u najboljem slučaju, pošto su videli svoju omiljenu seriju. Statistički je utvrđeno da se u toj populaciji žene više posvećuju slušanju radija ili gledanju televizije nego muškarci.

Televizija je pružila i mogućnost obrazovanja. Sama struktura televizijske poruke ima, dakle, sopstvenu poruku. Raspoloživim tehničkim sredstvima i rediteljskim postupcima, televizija prikazuje stvarnost publici onakvom kakvom je ona želi prikazati, dakle potpuno drugačije od onog kakva ona zaista jeste. Televizija je uz internet jedan od najuticajnijih masovnih medija. Deca veći deo svog slobodnog vremena provode pred televizorom. Tamo svakako ima svega sem edukativnih emisija koje su im potrebne i koje bi trebali pratiti. Umesto njih mogu videti veliki broj muzičkih spotova, reklama, filmova, serija i uglavnom nepoželjne oblike ponašanja.

Shutterstock

 

Televizija kao mas-medij umesto prvobitne informativne i edukativne uloge dobila je novu marketinšku, ideološku i destruktivnu ulogu. Marketinška ima za cilj da po svaku cenu promoviše određene proizvode direktno u promo-bloku rezervisanom za reklame, ili indirektno u pauzama koje slede dok traje određeni film, serija i sl.

Televizija omogućuje razvoj privatnosti, povlačenje u sebe, komunikaciju sa slikom i sadržajem „iskrivljenje stvarnosti“, podstiče želje i snove, umesto doživljaja pruža zamenu za poželjne i nedostupne doživljaje. Na osnovu istraživanja sprovedenog u osnovnim školama na uzrastima od petog do osmog razreda, može se zaključiti da učenici osnovnih škola svoje slobodno vreme najviše provode uz TV – četiri sata dnevno.

Gledajući filmove, serije i ostale sadržaje koje plasira televizija, koristeći propagandu i manipulaciju, znatno utiče na formiranje ličnosti. Deca u ovom periodu, kada se razvijaju prateći razne sadržaje koji nisu prikladni njihovim, u velikoj meri upijaju i nastoje oponašati ono što prate.

Na osnovu ispitivanja učenika od petog do osmog razreda vidimo da učenici na TV-u u najvećoj meri prate filmove, kako crtane tako i sve vrste filmova. Zatim serije, a obično su to turske i indijske serije. Kod učenika koji prate sport to obično budu utakmice ili tenis. Rijaliti koje učenici prate su Farma, Parovi i ostali. Edukativnih emisija ima najmanje na TV-u. Raznovrsnost sadržaja svakako raznovrsno utiče na decu. Sa TV-ekrana svakodnevno možemo gledati scene nasilja, ubistva, bluda i nemorala, lakog života bez truda i rada. Koliko to utiče na njih najbolje govori njihovo ponašanje u školi i na ulici. Dečaci tako nose oružje, a devojčice oponašajući glumice rano stupaju u intimne odnose.

Roditelje, koji su prirodno bili i prvobitni uzori, zamenili su medijski idoli i heroji. A, da problem bude još veći, osobine i vrednosti koje ti novi „medijski“ uzori protežiraju nisu više hrabrost i odgovornost, nego bogatstvo i lepota. Takav uticaj teško je sada sprečiti, jer TV-stranice više ne brinu kakve će sadržaje i poruke poslati. Za njih je mnogo važniji podatak gledanosti.

Deca danas doživljavaju plasiranje nasilja u raznim programima, favoriziranje antijunaka, zanemarivanje vrednosti kriterijuma i podržavanje vulgarnih i agresivnih modela identifikacije te njihovo prihvatanje kao vrednih i poželjnih. Suština većine crtanih filmova za decu, naročito onih gde su negativni junaci glavni nosioci radnje, pokazuje da oni podstiču nasilje, sukobe, agresivnost i razvijaju svest da ružno i zlo može biti prihvatljivo ako se na njega gledalac privikne.

U skladu sa uticajem ovog mas-medija, učestala je pojava nalaženja „uzora“, putem identifikacije pojedinaca, a ponajviše mladih ljudi sa ličnostima i likovima koje nam plasiraju TV-programi. Po proceni psihologa, najveći uticaj na agresivnost učenika imaju filmovi neprikladnih sadržaja u kojima se propagira nasilje. Gledanje nasilnog TV-programa može gledaoca učiniti nasilnim.

Internet 

shutterstock.com

Do ranih devedesetih godina prošlog vijeka mnogi stručnjaci iz oblasti industrije kompjutera smatrali su da je period vladavine personalnog kompjutera (PC) završen. Polahko im je postajalo jasno da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima, nego u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera – internetu. Iako mnogi korisnici kompjutera tada toga nisu bili svjesni, PC je ubrzo postao mjesto sa kojeg se moglo pristupiti djelovanjima u cijelom svijetu preko mreže koja se prostire širom planete, mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije.

Internet se pojavio sasvim spontano. On je proizvod jednog nepodijeljenog svijeta – svijeta nakon pada Berlinskog zida. Ipak, njegovi počeci datiraju još iz vremena Hladnog rata prije 1989. godine. Mreža je začeta u Pentagonu, sjedištu američkih vojnih snaga.

Ustanovljena je 1969. godine i u početku se zvala ARPA mreža, što je akronim koji potiče od naziva agencije u Pentagonu koja se bavila istraživačkim projektima (Advanced Reserach Projects Agency). Cilj mreže bio je ograničen. ARPA je služila za povezivanje naučnika koji su radili pod ugovorom za vojsku u različitim krajevima Amerike, kako bi bolje sarađivali i ekonomičnije koristili skupu opremu. Naknadno je ustanovljeno da je mrežu moguće koristiti i za slanje poruka. Tako je nastala elektronska pošta, e-mail.

Nekoliko godina internet je postojao samo na univerzitetima. Povećanjem broja kućnih računara, međutim, internet je počeo izlaziti iz okvira univerziteta, a zatim je ušao u period eksplozivnog rasta. U periodu između 1988. i 1998. godine broj domaćinstava u Britaniji koja su imala kompjuter porastao je sa 18 na 34%. U domaćinstvima sa djecom ovaj procenat bio je još veći – 49%. Porast broja provajdera internet usluga (ISP) koji su nudili pristup mreži preko modema učinio je da se broj domaćinstava koja imaju pristup mreži poveća.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara