Manastir na padinama Fruške gore zatekle su u ruinama monahinje, nakon čega su odlučile da svetinju podignu od temelja i načine je funkcionalnom za bogosluženje.
Malo je poznato široj javnosti da se u manastirskoj crkvi pokrova Presvete Bogorodice, u manastiru Mala Remeta, na južnim padinama Fruške gore, već nekoliko godina u novom kivotu nalazi čestica moštiju svetog Đorđa Kratovca. Ovaj manastir beleži sve veće interesovanje vernika, naročito od kako je manastir, posle višedecenijskog čekanja spojen sa fruškogorskim putem preko Širokih ledina.
Blaženopočivša Rafaila, koja se upokojila 2020. godine na Lazarevu subotu, provela je u manastiru više od 50 godina, no nikad nije zaboravila dane dolaska, otkako je stigla i zamonašila se u manastir Malu Remetu. Kako je često govorila, bilo je to teško vreme gladi, siromaštva, ali i velike odbojnosti vlasti prema crkvi i manastirima.
- Zatekla sam zapaljen konak, spavala sam gotovo pod vedrim nebom, a da bi se prehranile nas dve monahinje išle smo u nadnicu kod seljaka i u seljačku radnu zadrugu da zaradimo za hranu i da nešto para uložimo u opravku konaka, često je govorila igumanija.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Baš kada se krenulo u tu manastirsku obnovu, u crkvi je pronađen deo moštiju Đorđa Kratovca, kojeg su Turci početkom 16. veka mučki ubili. Sve do pretprošle godine, deo mošti ležao je u starom kivotu (kovčeg), koji je zamenjen novim i to filigranskim radom najfinijeg srebra, kojeg krasi drago kamenje sa Fruške gore, a koji je dar Unije zlatara Srbije.
- Đorđe je bio zanatlija, i mi zlatari njega svetkujemo kao našu slavu. Kad smo čuli da se deo njegovih mošti nalazi ovde u ovom manastiru, odlučili smo da izradimo novi kivot i tako darivamo, objasnili su predstavnici iz Unije zlatara naglašavajući da su radovi trajali šest meseci.
Ni ovaj manastir, kao većina fruškogorskih nije bio pošteđen, te su ga Turci zapalili. Pretpostavlja se da su ga 1679. godine obnovili monasi iz manastira Rača, kada je patrijarh Arsenije Čarnojević dozvolio izbeglim monasima da se nasele u Malu Remetu. Danas se u njemu čuvaju rukopisne knjige koje su pisali baš ti monasi iz Rače, za vreme boravka u njemu početkom 18. veka.
Izgradnja manastirske crkve Pokrova presvete Bogorodice počela je 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, žitelj sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, jer je Mala Remeta bila metoh manastira Beočin.
Ugovorom je ktitor platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije. Manastirski konak sagrađen je 1758. godine prilogom oberlatnanta Petrovaradinske regimente Jovana Jovanovića. Slava manastira Mala Remeta upravo je pokrov Presvete Bogorodice,14. oktobar, a od pre sedam godina manastir je počeo da slavi i Đorđa Kratovca, koji se praznuje 24. februara.
Đorđe Kratovac imao je 18 godina kada su Turci hteli da ga poturče. Kada je odbio da primi i tursku sablju, u Sofiji 1515. godine živ je spaljen na lomači, za primer ostalim vojnicima koji bi odbili naređenje. Predanje kaže da je odmah po smrti, Isus na nebu Đorđu dao venac s kojim je oko vrata otišao u večnu slavu.
Manastir Rajinovac predstavlja mesto izuzetne lepote i duhovnog mira, na koje su ponosni lokalni stanovnici, a u svetinju hrle iz svih delova Srbije.
Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Palja, u opštini Surdulica, na Bohovskoj planini, iza sebe ima burnu istoriju.
U manastiru Novo Hopovo se nalaze mošti svetitelja iz četvrtog veka, a istoričarka za portal religija.rs otkriva nepoznate detalje o svetinji.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice je imao burnu istoriju, a priču o čudu koje se vezuje za to sveto mesto podelio je ovaj sveštenjak koji bez struje i vode živi na ostrvu na kom je ovaj Božji hram.
Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Llepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
