NA PRAGU ŠESTE DECENIJE ČEKA BLIZANCE, DRUGA ŽENA RODILA POSLE 17 GODINA: Svedočanstvo o manastiru koji čuva čudotvornu ikonu koja pomaže roditeljima bez dece
Wkipedia/Printskrin YT/ RTS Program za dijasporu - Zvanični kanalIgumanija manastira Ekatarina
Manastir, poznat po ikoni staroj 500 godina i obnovljen nakon Drugog svetskog rata, postao je mesto duhovnog isceljenja, a igumanija Ekatarina, koja je tu provela pola veka, pričala je o hiljadama žena koje su zahvaljujući molitvama ispred ikone postale majke.
Kada je davne 1974. godine Katarina Radosavljević sa svoje dve rođene sestre došla u Manastir Beočin na Fruškoj gori, u njemu je bila pustoš, a na njemu nije bilo prozora, ni vrata, čak ni puta. Dobila je monaško ime Ekatarina, kasnije je postala igumanija ovog manastira koji je danas kao rajski vrt, u kojem caruje mir i tišina sa 20 monahinja. Igumanija Ekatarina se upokojima pre tačno pet godina, ostavivši iza sebe veliko duhovno nasleđe.
Manastir Beočin nadaleko je čuven po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, koja je u ovom zdanju već 500 godina, pred njom se mole i traže pomoć vernici svih vera i iz svih krajeva Evrope. Uz molitve pred ovom ikonom, žene koje nisu mogle da rode, ostvarile su se kao majke, pa u ovom manastiru kažu da imaju preko 1.000 kumčadi.
– Mi se molimo za njihovo zdravlje pred ikonom presvete Bogorodice, mole se i vernici, nadajući se pomoći, a posle se vraćaju da nam zahvale. Ima ih iz Nemačke, Rusije, Slovenije, Hrvatske…Žene koje nisu mogle da dobiju potomstvo, dolazile su na molitve, i Bogorodica ih je uslišila, naš manastir uvek je ispunjen dečijom grajom, kad ih majke dovedu, da nam se zahvale – govorila je igumanija Ekatarina, koja je u ovom manastiru boravila pola veka, a upokojila se pre tačno pet godina.
youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Igumanija manastira Ekatarina
Kada su tri sestre, Marina, Varvara i ona, došle ovde, manastir je bio u ruševinama, nakon što je tokom Drugog svetskog rata imao razne namene.
– Kad smo nas tri sestre došle ovde, Marina, Varvara i ja, sve je bilo u rasulu. Počele smo od početka. Pre toga, tokom Drugog svetskog rata ovde je bila partizanska bolnica, pa onda pulmološka bolnica, ali jedno vreme i deo Arhiva Vojvodine. Posle toga manastir je ostao zapušten, u korovu obrastao – često se prisećala igumanija teških posleratnih početaka.
Dete oživelo pred ikonom
Mati Ekatarina, igumanija ispričala je prelepu priču o detetu koje je doneto ispred čudotvorne ikone.
- Stavili su detence na Majku Božiju i ona glavica ukočena, rukice i nogice koje se nisu mrdale su počele da se mrdaju i detence je oživelo. Jedna žena iz Nemačke je 17 godina pokušavala da zatrudni. Čula je za manastir i molila se ispred ikone, a nakon toga je rodila malog Nikolu.
Tri sestre čim su pristigle u manastir u njemu su zatekle sinovca nekadašnjeg patrijarha Dožića, koji je ovde bio lečen.
– Sad je ključ kod vas, ja mogu da idem, nisam vam više potreban, rekao nam je tada Dušan Dožić. Ali, pošto smo znale da živi sam i da teško može da se brine o sebi, zadržale smo ga u manastiru i do kraja gledale kao oca. On je imao penziju i time pomogao manastir – objasnila je igumanija svojevremeno.
Posle postepene obnove manastira počele su da pristižu nove monahinje, priča o čudotvornoj ikoni pročula se na daleko, pa su počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva.
– Ikona je stara 500 godina i bila je u grobljanskoj kapeli. U ratu sa Turcima, kapela je porušena tako da je samo ta ikona ostala čitava. Tada je preneta u crkvu i od tada se nalazi na sadašnjem mestu – dodaju monahinje, čuvarke ove drevne svetinje.
Rodila se mala Sara, Vladimir...
Roditelji male Sare, iz Subotice, pet godina su molili Bogorodicu Beočinsku da im podari dete, a jednoj majci Bogorodica se javila u snu.
- Neveni se javila Majka Božija i rekla joj da se moli u manastiru, a da kada rodite dete da treba da mu da ime Vladimir. I rodila je sina Vladimira i dala mu je to ime. Postoji primer i roditelja, majka ima 49 a muž 50 godina i ona sada čeka blizance.
Crkva manastira Beočin posvećena je vaznesenju Hristovom i prvi put se spominje u turskim defterima 1566. godine, Sadašnja crkva, koja je na temeljima prethodne dve manje crkve, građena je od 1732. do 1740 godine u vizantiskog-srpskom stilu sa elementima gotine.
Manastir u drugom svetskom ratu nije rušen, ali je riznica poharana i sve vrednosti odnete u Zagreb. Deo je vraćen posle rata. U manastiru počivaju mošti Stefana Prvovenčanog, koje su 1815. godine prenesene iz Manastira Fenek.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice je imao burnu istoriju, a priču o čudu koje se vezuje za to sveto mesto podelio je ovaj sveštenjak koji bez struje i vode živi na ostrvu na kom je ovaj Božji hram.
Iguman Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima ovu ulogu upoređuje sa paljenjem malog plamena u srcu vernika, koji se postepeno razvija kroz molitvu i vodi ka duhovnom napretku.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
