Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Manastirsko zdanje Vavedenja Presvete Bogorodice jedno je od najznačajnijih i najvrednijih u starom jezgru Sremskih Karlovaca. Predstavlja nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, a kao vekovni čuvar vere i duhovne snage ujedno svedoči i o istrajnosti i kontinuitetu življenja srpskog naroda u ovom lepom gradu.
A to je samo deo i inače manje poznate priče o ovom manastiru.
Najstarija crkva u Karlovcima?
Wikipedia/Vanilica
Ktitor, kao ni tačno vreme podizanja manastira posvećenog Vavedenju Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima, nisu poznati. Da se na ovom mestu nalazi crkva prvi put je nedvosmisleno zabeležio ovdašnji monah Makarije 1707. ali je izvesno da je ona dosta starija, javlja "Istorijski Zabavnik".
Deo istoričara nastanak manastira vezuje za 15. vek i vreme svetorodne dinastije Branković, dok skorašnja arheološka istraživanja upućuju na to da je crkva najverovatnije podignuta tokom prvih decenija 16. veka i da je u njoj možda, „despotica Jelena, udovica Svetog Stevana Štiljanovića, provela jesen svog života“.
I jedna i druga pretpostavka ovu svetinju čine najstarijom u Sremskim Karlovcima.
Metoh Hilandara
Nije slučajnost što je manastir u Karlovcima posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Naime, dobar deo svoje istorije on je bio metoh Hilandara, pa zato sa čuvenim manastirom u Grčkoj deli i zaštitnicu. Osim toga, u karlovačkom hramu u prošlosti su boravili monasi koji su se pripremali za odlazak na Svetu goru.
Razaranja i obnove
Wikipedia/Vanilica
Manastir Vavedelja Presvete Bogorodice
Detalji istorijskog života karlovačkog manastira uglavnom su izgubljeni u burnim vremenima, pa o njegovoj prošlosti danas ne znamo mnogo. Izvesno je da je crkva nekoliko puta stradala, ali i da je iznova i iznova obnavljana – počev od 18. pa sve do 20. veka.
Prema zapisu na ploči na jednom od zidova zvonika, najveći radovi izvedeni su 1746. za vreme patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente. Iz tog perioda potiče i impozantni barokni ikonostas sa 58 ikona, rad je Dimitrija Bačevića.
Poslednja velika rekonstrukcija, izvedena na inicijativu patrijarha Georgija Brankovića, završena je 1903. kada je crkva dobila izgled kakav ima i danas.
Tokom vekova postojanja manastir Vavedenja postao je večna kuća mnogim crkvenim velikodostojnicima, monasima, ali i znamenitim građanima Sremskih Karlovaca. Njihovi grobovi i danas su vidljivi širom manastirskog dvorišta.
Po značaju se ipak, izdvajaju dva groba koja se nalaze u kripti crkve. Ovde počivaju poslednji karlovački patrijarsi – Georgije Branković, preminuo 1907. i Lukijan Bogdanović sahranjen 1913. godine.
Ponovo manastir
Nova, velika obnova ove stare svetinje pokrenuta je 2012. godine. Radovi i dalje traju - u toku je izgradnja konaka, a planirano je i da deo manastirskog poseda bude pretvoren u park. Danas se ovde čuva čestica moštiju Svetog Nektarija Eginskog, kao i riza Svete Petke.
A nakon materijalne, na red je došla i duhovna obnova. Vaspostavljajući viševekovnu tradiciju ovog mesta, crkva je u januaru 2016. ponovo proglašena za manastir - na radost Karlovčana, ali i vernika iz svih krajeva Srbije koji posećuju ovu fruškogorsku svetinju.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Manastir na padinama Fruške gore zatekle su u ruinama monahinje, nakon čega su odlučile da svetinju podignu od temelja i načine je funkcionalnom za bogosluženje.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
