Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Srpska pravoslavna crkva 29. septembra proslavlja Svetu velikomučenicu Jefimiju, koja je postradala početkom IV veka, u vreme progona hrišćana. Pred namesnikom Priskom odbila je da se odrekne Hrista i prinese žrtvu idolima, zbog čega je bila podvrgnuta teškim mukama.
Sveta Jefimija bila je poreklom iz Halkidona. Njen otac Filofron bio je senator, a majka Teodorisija pobožna hrišćanka. Prema predanju, Jefimija je od mladosti živela u veri i ostala verna Hristu. Kada je namesnik Prisk organizovao praznik sa prinošenjem žrtava idolima, 49 hrišćana se sklonilo kako ne bi učestvovalo u tom obredu. Ipak, bili su pronađeni i izvedeni pred Priska. Među njima je bila i Jefimija.
Prisk ih je pitao zašto ne izvršavaju carsku naredbu, a oni su odgovorili da se vlasti treba pokoravati sve dok njene naredbe nisu suprotne Božjoj volji. Ako se od njih traži nešto što je protivno veri, rekli su, takvoj naredbi ne treba se pokoriti. Zbog ovog odgovora Prisk je naredio da budu mučeni. Njihovo stradanje trajalo je 19 dana, a dvadesetog dana Jefimiju su izdvojili od ostalih.
Prisk je najpre pokušao da je pridobije laskanjima. Govorio joj je o njenoj lepoti i nagovarao je da se odrekne Hrista i prihvati idolopoklonstvo. Kada je shvatio da neće promeniti njenu odluku, naredio je da bude mučena.
Najpre su je stavili na točak, ali je, prema žitiju, anđeo Božji tada polomio spravu za mučenje. Potom su je bacili u ognjenu peć, ali je i tada ostala nepovređena. Dvojica vojnika, Viktor i Sosten, videla su šta se dogodilo i poverovala u Hrista. Zbog toga su i oni osuđeni na smrt i bačeni pred divlje zveri.
Jefimija je zatim bačena u rov ispunjen vodom i otrovnim životinjama. Prema žitiju, pre nego što je ušla u rov, prekrstila je vodu i ostala nepovređena. a kraju je izvedena pred divlje zveri. Pomolila se Bogu i predala svoj duh.
Roditelji su časno sahranili njeno telo. Sveta velikomučenica Jefimija postradala je 304. godine, a Crkva je pamti kao hrišćanku koja ni pod pretnjom smrti nije pristala da se odrekne svoje vere. Njeno stradanje ostalo je primer istrajnosti u veri i spremnosti da se, kada je to potrebno, podnese i najveća žrtva zbog vernosti Hristu.
BONUS VIDEO
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Tokom praznične liturgije, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da Hrista stave na prvo mesto i upozorio na najveću opasnost za čoveka i narod.
Veliki ruski podvižnik govorio je o značaju obraćanja Presvetoj Bogorodici u trenucima straha, nemira i životnih iskušenja.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu. Katolička crkva spominje Svetog Kalista Prvog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
