Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Čovek lako vidi tuđu krivicu, ali mnogo teže pristaje da pogleda sopstvenu. U tome se krije jedna od ozbiljnih prepreka na putu vere: kada se uverenje da smo u pravu pretvori u duhovnu samouverenost, pokajanje ostaje po strani. Prepodobni Varsanufije Optinski rešenje vidi upravo tamo gde ga savremeni čovek najmanje traži, u iskrenom priznanju sopstvene grešnosti i nadi u Božiju milost.
„Celo čovečanstvo se može podeliti na dva dela: fariseje i mitare (carinike). Prvi propadaju, drugi se spasavaju. Čuvajte saznanje o svojoj grešnosti. Ovo je najdragocenije pred Bogom. Šta je spasilo mitara? Naravno, to je svest o svojoj grešnosti: „Bože, milostiv budi meni grešnom!“ To je molitva koja traje skoro dva milenijuma. Ali gle, carinik sebe prepoznaje kao grešnika, ali se u isto vreme nada milosti Božijoj. Bez nade, ne možete biti spaseni“, govorio je Prepodobni Varsanufije Optinski.
Pouka ne govori o tome da čovek treba da ostane zarobljen u osećanju krivice. Naprotiv, Prepodobni Varsanufije podseća na dve stvari koje moraju da idu zajedno: svest o sopstvenoj grešnosti i nada u Božiju milost. Priznati grešku bez nade vodi u očajanje, dok vera u milost bez pokajanja lako postaje samoopravdavanje.
U priči o mitaru nema mesta za poređenje sa drugima, opravdavanje i prikrivanje sopstvenih slabosti. Njegova molitva je kratka, ali u njoj nema ničeg površnog: čovek stoji pred Bogom onakav kakav jeste i traži milost.
Zato ova pouka svakome ko je spreman da je čuje postavlja direktno pitanje: da li svoju veru koristimo da bismo prepoznali sopstvene slabosti ili da bismo presuđivali drugima? Od odgovora na to pitanje počinje razlika između farisejskog samopouzdanja i mitarevog pokajanja.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 158 (15,1-11)
1. Ali vama napominjem, braćo, jevanđelje koje vam propovedah, koje i primiste, u kome i stojite, 2. kroz koje se i spasavate, ako držite onako kako vam propovedah, osim ako uzalud ne poverovaste. 3. Jer vam najpre predadoh što i primih, da Hristos umre za grehe naše po Pismu, 4. i da bi pogreben, i da je ustao treći dan, po Pismu, 5. i da se javio Kifi, zatim Dvanaestorici;
6. potom se on javio odjednom više od pet stotina braće, od kojih su većina i sada živi, a neki se upokojiše. 7. Potom se javio Jakovu, zatim svima apostolima; 8. a posle sviju, kao kakvom nedonoščetu, javio se i meni. 9. Jer sam ja najmanji od apostola, koji nisam dostojan nazvati se apostol, zato što gonih Crkvu Božiju. 10. No blagodaću Božijom jesam što jesam, i blagodat njegova koja je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od sviju njih, ali ne ja, nego blagodat Božija koja je sa mnom. 11. Bilo, dakle, ja bilo oni, tako propovedamo, i tako poverovaste.
Jevanđelje po Mateju, začalo 79. (19,16-30)
16. I gle, neko pristupi i reče mu: „Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni?” 17. A on mu reče: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako hoćeš ući u život drži zapovesti.” 18. Reče mu: „Koje?” A Isus reče: „Ne ubij; ne učini preljubu; ne ukradi; ne svedoči lažno; 19. poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga.” 20. Reče mu mladić: „Sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje?” 21. Reče mu Isus: „Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom.”
22. A kada ču mladić reč, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja. 23. A Isus reče učenicima svojim: „Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko. 24. I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje.” 25. A kada to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: „Ko se, dakle, može spasti?” 26. A Isus pogledavši na njih, reče im: „Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.”
27. Tada odgovori Petar i reče mu: „Eto, mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, s nama biti?” 28. A Isus im reče: „Zaista vam kažem da ćete vi koji pođoste za mnom, u novom životu, kada sedne Sin Čovečiji na presto slave svoje, sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. 29. I svaki koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslediće život večni. 30. Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.”
BONUS VIDEO
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
