Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Čovek često svoje padove doživljava kao dokaz da se nije promenio. Posle svakog novog posrtanja dolaze razočaranje, žaljenje i pitanje zašto ponovo pravi istu grešku. Sveti Josif Isihasta na takve trenutke gleda drugačije: pad ne mora da ostane samo poraz ako čovek iz njega izvuče pouku i sa više smirenja dočeka ono što dolazi.
- Svi ti tvoji padovi sada postaju spoznajne lekcije smirenoumlja. Zbog toga ne treba da se žališ, nego da paziš. I da se ukrepiš za bitke koje idu jedna za drugom. Lekcija iz jedne bitke priprema je za sledeću - govorio je Sveti Josif Isihasta.
U ovim rečima nema opravdavanja pada, ali nema ni poziva na očajavanje zbog njega. Starac usmerava pažnju na ono što čovek može da uradi posle posrtanja: da pazi, da se ukrepi i da iz sopstvenog iskustva nauči kako da dočeka sledeću borbu. Pad tako postaje upozorenje, a ne konačna presuda.
Duhovni život, prema ovoj pouci, ne meri se samo time koliko puta čovek nije pao, već i time šta je naučio kada jeste. Sledeća bitka neće biti ista ako je prethodna donela više smirenja, budnosti i iskustva.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 184 (7,10-16)
10. Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a žalost ovoga sveta donosi smrt. 11. Jer gle, baš to što se vi po Bogu ožalostiste, kakvu brižljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa želju, pa revnost, pa kažnjavanje! U svemu pokazaste sebe čistim u ovoj stvari. 12. Ako vam, dakle, i pisah, to ne zbog onoga koji je skrivio, niti zbog onoga kome je krivo učinjeno, nego da se pokaže staranje vaše među vama koje imate za nas pred Bogom.
13. Zato se utešismo. A uz našu utehu još se više obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov. 14. Jer ako sam mu se nešto za vas pohvalio, nisam se postideo; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša pred Titom bi istinita. 15. I srce je njegovo još punije ljubavi prema vama kad se seti poslušnosti sviju vas kako ga sa strahom i trepetom primiste. 16. Radujem se, što se u svemu smem osloniti na vas.
Jevanđelje po Marku, začalo 9. (2,18-22)
18. I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu, i dođoše i rekoše mu: „Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste a tvoji učenici ne poste?” 19. I reče im Isus: „Mogu li svatovi postiti dok je ženik sa njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti. 20. Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti u one dane. 21. I niko ne prišiva nove zakrpe na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od staroga, i gora će rupa biti. 22. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino razdere mehove, i vino se prospe i mehovi propadnu: nego vino novo treba sipati u mehove nove.”
BONUS VIDEO
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
