Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
U susret Svetoj Petki, koja se proslavlja 27. oktobra, i Svetom Luki, čiji je praznik 31. oktobra, u mnogim srpskim domovima počinju pripreme za krsnu slavu. Planira se slavska trpeza, nabavljaju namirnice i pozivaju rođaci i prijatelji, ali se u toj užurbanosti ponekad zaboravlja ono najvažnije: zbog čega se slava proslavlja i šta ona znači za porodicu.
Krsna slava nije samo porodično okupljanje niti prilika da se pokaže koliko se ima. Ona je izraz vere, zahvalnosti Bogu i poštovanja svetitelja koji se proslavlja kao zaštitnik doma. Istovremeno, povezuje generacije i čuva hrišćansko nasleđe koje se u srpskim porodicama prenosi vekovima.
Sveštenik Borislav Petrić iz Hrama Svetog Ilije u Mirijevu ističe da se značaj krsne slave ne iscrpljuje u običajima koji se ponavljaju iz godine u godinu.
- Ona je čuvar jednog nasleđa koje je pre svega hrišćansko nasleđe, i to nasleđe je oblikovalo i nas kao narod - kaže sveštenik Borislav Petrić gostujući na RTS-u.
Slava se ne čuva samo običajima, već i verom koja se prenosi deci
Pripreme za krsnu slavu u mnogim porodicama počinju danima unapred. Domaćini žele da sve bude spremno za goste, ali je jednako važno da deca razumeju zašto se slava proslavlja i kakvu poruku ona nosi. Ako odrastaju uz slavsku sveću i ikonu, a ne upoznaju veru koja stoji iza tih obeležja, postoji opasnost da se tradicija svede na puko ponavljanje običaja.
Zato otac Borislav naglašava da se vera najuspešnije prenosi ličnim primerom, kroz svakodnevni život i odnos prema Bogu i ljudima.
- Mnogo je važnije da čovek koji slavi slavu, istinski u svom srcu i duši i u životu oseća pripadnost crkvi Božijoj i da ima veru u Boga. I onda iz te vere da sve gradi - ističe sveštenik Petrić.
Krsna slava upisana je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a njena posebnost ogleda se i u tome što je Srbi čuvaju širom sveta, daleko od krajeva u kojima su njihove porodice nastale.
- Slava je jedina neprekinuta tradicija u Srba. I gotovo svi Srbi svuda, po raznim svetskim meridijanima, slave slavu - kaže otac Borislav.
Printscreen/Youtube/Blic TV
Sveštenik Borislav Petrić
Za slavu ne treba podizati kredit niti se nadmetati sa drugima
Želja da se gosti što bolje dočekaju ponekad preraste u pritisak da slavska trpeza bude što bogatija, a proslava što raskošnija. Domaćini se tada opterećuju troškovima i nastoje da ispune očekivanja okoline, čak i kada to prevazilazi njihove finansijske mogućnosti.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da se duhovno bogatstvo ne meri novcem i da vrednost krsne slave ne zavisi od količine hrane i pića na stolu.
- Biti bogat u hrišćanskom smislu reči, u duhovnom smislu reči, znači imati Boga - objašnjava on.
On upozorava da pojedini ljudi zbog proslave podižu čak i kredite, dok se porodično okupljanje sve češće iz doma seli u restorane i kafane. Umesto da se izlažu nepotrebnim troškovima, domaćini bi trebalo da pronađu meru koja odgovara njihovim mogućnostima.
- Ali treba da imamo jednu umerenost u svemu, prvo u veri, a potom i u manifestacijama te vere - poručuje sveštenik.
Ovaj savet posebno je značajan za mlade bračne parove koji tek počinju da slave svoju krsnu slavu. Za prvu proslavu dovoljna su osnovna slavska obeležja: kolač, sveća, žito, vino i slavska ikona. Broj gostiju i obim posluženja mogu se prilagoditi porodičnim okolnostima, bez straha da će skromnija proslava umanjiti značaj praznika.
Slavska sveća može da nas podseti i na one kojima još nismo oprostili
Krsna slava može da bude prilika za pomirenje sa onima sa kojima smo se udaljili. U porodičnim i prijateljskim odnosima ponekad se godinama čuvaju uvrede i nesporazumi, čak i kada su razlozi za svađu odavno izgubili značaj.
Dolazak slave zato može da bude trenutak da se učini prvi korak, pruži ruka pomirenja i zatraži oproštaj. Sveštenik Borislav Petrić podseća da je poruka Crkve usmerena ka miru, ljubavi i međusobnom razumevanju.
- I svaka poruka u crkvi jeste poruka mira. Mira, ljubavi i radosti za druge - kaže sveštenik.
Prema njegovim rečima, slave koje dolaze mogu da nas podstaknu da obnovimo odnose sa rođacima, komšijama i ljudima sa kojima dugo ne razgovaramo, ponekad i bez pravog razloga.
- I onda stanemo pred slavsku ikonu, pred tu jednu svetinju koja je zaista ogromna, pred slavsku sveću, i shvatimo da su to sve nebitne stvari. I da zaista treba da ljudima praštamo i da tražimo od njih oproštaj - ističe sveštenik.
Ovaj poziv na praštanje podseća da se hrišćanska vera ne potvrđuje samo poštovanjem običaja već i spremnošću da prevaziđemo sopstveni ponos, priznamo grešku i pružimo drugome priliku za novi početak.
Život u inostranstvu nije prepreka da se sačuva krsna slava
Mnoge srpske porodice danas žive daleko od mesta u kojima su njihovi preci slavili krsnu slavu. Poslovne obaveze, udaljenost od rodbine i drugačije životne okolnosti mogu da otežaju organizovanje proslave, ali ne moraju da budu razlog za odustajanje od tradicije.
Otac Borislav ističe da nema potrebe insistirati na tome da svaka generacija slavi na isti način kao njeni preci. Vreme se menja, kao i okolnosti u kojima porodice žive, pa je važno pronaći način da se sačuva suština slave.
- Ne treba da insistiramo na tome da sada slavimo kao što su naši đedovi slavili, na primer, jer oni su u jednom drugom vremenu živeli - kaže sveštenik.
Predstojeći praznici prilika su da se porodice okupe, ali i da se podsete da su vera, praštanje i međusobna ljubav važniji od spoljašnjeg izgleda proslave. Krsna slava povezuje prošlost i sadašnjost, ali njena vrednost zavisi i od toga kakve odnose gradimo sa ljudima oko sebe.
Sveštenik Borislav Petrić zato poziva vernike da budu nosioci mira i zajedništva, ne samo u vreme slave već i tokom cele godine.
- Da Crkva Hristova, a i mi kao verujući ljudi koji predstavljamo tu crkvu, ne samo sveštenici, nego i vernici, budemo jedan most, pre svega pružena ruka, jedan način da pokušamo da uvek svedočimo mir Božiji i radost Božiju za sve nas - zaključio je sveštenik Borislav Petrić.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama, a njihovo stradanje za vreme cara Dioklecijana obeležio je događaj koji je mnoge naveo da poveruju u Hrista.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Izmenama svešteničke zakletve zabranjeno je javno istupanje u ime Crkve bez blagoslova vladike, uz nova ograničenja za izjave u medijima i na društvenim mrežama.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
