Pouka pravoslavnog duhovnika 20. veka otkriva kako čovek može da izgubi put ka pokajanju i zašto ni očajanje ni uverenje da nema zbog čega da se menja nisu bezazleni.
Čovek može da pogreši na dva potpuno različita načina: da posle pada poveruje da za njega više nema povratka ili da uopšte ne vidi da je pao. Jednog grešnika slomi osećaj beznađa, dok drugog uspava uverenje da nema zbog čega da se menja. Upravo o tim dvema opasnostima govorio je starac Jefrem Arizonski, ukazujući na zamke koje čoveka mogu da udalje od pokajanja.
- Đavo ima dva oružja kojima zadaje smrtonosni udarac grešniku. Jedno je namenjeno osetljivima, a drugo neosetljivima. Osetljivima đavo prilazi kroz očajanje i beznađe. Ubacuje im pomisao: "Šta si to uradio? Za tebe više nema nade. Ko može da te spase?"
Hrišćanin takvoj pomisli odgovara odbacivanjem Satane očajanja i podsećanjem na Hristov krst, koji mu je velika nada: grešim, znam da grešim, ali verujem u Božje milosrđe.
Neosetljivima đavo prilazi drugačije. Njima govori: "Hajde, jadniče, dobar si ti. Šta si, na kraju krajeva, uradio zbog čega bi trebalo da se kaješ? Jesi li zločinac? Nisi nikoga ubio. Kad bi svi bili kao ti..." Hrišćanin i tu pomisao odbacuje. Ne prihvata Satanu nemarnosti i obmane, jer takva obmana zaklanja duhovno ogledalo u kojem čovek treba da vidi svoje pravo stanje. Kada čovek ne vidi sebe u tom ogledalu, ne prepoznaje ni svoje rane niti shvata da mu je potrebno lečenje", govorio je starac Jefrem.
Pouka starca Jefrema govori o dve suprotne zamke: jedna čoveka uverava da je njegov pad toliko veliki da za njega više nema nade, dok ga druga ubeđuje da nema razloga da se kaje. Hrišćanski odgovor nije ni očajanje ni samozadovoljstvo, već spremnost da čovek vidi sopstvene slabosti i da se, uprkos njima, uzda u Božje milosrđe.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 217 (1,7-17)
7. U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, oproštenje grehova po bogatstvu blagodati njegove, 8. koju je preumnožio u nama u svakoj mudrosti i razboritosti, 9. obznanivši nam tajnu volje svoje, po blagovoljenju svom koje unapred odredi u Njemu, 10. za ostvarenje punoće vremena, da se sve sastavi u Hristu, ono što je na nebu i što je na zemlji, u Njemu, 11. u kome i postasmo naslednici unapred određeni prema nameri Onoga koji sve čini po savetu volje svoje,
12. da budemo na pohvalu slave njegove, mi koji smo se unapred nadali u Hrista, 13. u kome i vi, čuvši reč istine, jevanđelje spasenja vašega, i poverovavši u Njega, biste zapečaćeni obećanim Duhom Svetim, 14. koji je zalog nasljedstva našega, za iskupljenje tekovine, na pohvalu slave njegove. 15. Zato i ja, čuvši za vašu veru u Gospoda Isusa i ljubav prema svima svetima,16. ne prestajem blagodariti za vas spominjući vas u svojim molitvama: 17. Da vam Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate,
Jevanđelje po Marku, začalo 32. (8,1-10)
1. U te dane opet, kad beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, prizva Isus učenike svoje i reče im: 2. „Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta da jedu. 3. A ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; jer su neki od njih došli izdaleka.” 4. I odgovoriše mu učenici njegovi: „Otkud ih može neko nahraniti hlebom ovde u pustinji?” 5. I zapita ih: „Koliko imate hlebova?” A oni rekoše: „Sedam.” 6. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji. I uzevši onih sedam hlebova i zablagodarivši, prelomi, pa dade učenicima svojim da postave, i postaviše narodu. 7. I imahu malo ribica; i blagoslovivši ih, reče da i njih postave. 8. I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica. 9. A onih što su jeli beše oko četiri hiljade; i otpusti ih. 10. I odmah uđe u lađu sa učenicima svojim, i dođe u predele dalmanutske.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Pouka pravoslavnog duhovnika 20. veka otkriva kako čovek može da izgubi put ka pokajanju i zašto ni očajanje ni uverenje da nema zbog čega da se menja nisu bezazleni.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
U ovim tradicionalnim, jednostavnim i ukusnim kolačima koji ostaju sveži više dana, podjednako uživaju i deca i odrasli.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
