Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Mnogi ljudi pokušavaju da se oslobode nemira, strahova i teških misli tako što im se uporno suprotstavljaju. Međutim, što se čovek više usredsređuje na ono što ga muči, to mu se čini da problem postaje veći. Drugačiju duhovnu perspektivu ponudio je Sveti Porfirije Kavsokalivit, koji je govorio da se unutrašnja borba ne dobija stalnim okretanjem ka tami, već usmeravanjem duše ka svetlosti.
Svetitelj je savetovao da čovek ne troši svoju snagu na neposrednu borbu sa lošim mislima, jer im upravo takav pristup često daje dodatnu pažnju i prostor. Umesto toga, pozivao je da se um i srce okrenu ka dobru, molitvi i onome što oplemenjuje dušu.
- Ne troši snagu boreći se direktno protiv loših misli. Što ih više teraš, one više jačaju. Samo upali svetlo, preusmeri pažnju na ono što je dobro, i tama će sama otići - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Ove reči jednog od najvoljenijih savremenih pravoslavnih svetitelja podsećaju da se mir ne gradi stalnim analiziranjem nemira, već izborom onoga čemu ćemo dati mesto u svom srcu. Kada čovek okrene pogled ka svetlosti, ono što ga je pritiskalo gubi snagu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 154 (13,4-13; 14,1-5)
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, 5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, 6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, 7. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. 8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati. 9. Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo;
10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično. 11. Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek, odbacio sam što je detinjsko. 12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat. 13. A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.
1. Držite se ljubavi, i starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete. 2. Jer koji govori jezik, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne razume, pošto on duhom govori tajne. 3. A koji prorokuje govori ljudima za nazidanje i bodrenje i utješenje. 4. Jer koji govori jezik sebe izgrađuje, a koji prorokuje Crkvu izgrađuje. 5. A htio bih da svi govorite jezike, a osobito da prorokujete; jer je veći onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, sem ako i tumači, da se Crkva izgrađuje.
Jevanđelje po Mateju, začalo 80. (20,1-16)
1. Jer je Carstvo nebesko slično čoveku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj. 2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. 3. I izišavši oko trećega časa, vide druge gde stoje na trgu besposleni. (Po jevrejskom brojanju to je devet časova ujutro; i dalje: šesti čas je podne, jedanaesti čas je pet sati posle podne.) 4. I njima reče: „Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.”
5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako. 6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gde stoje besposleni i reče im: „Što stojite ovde celi dan besposleni?” 7. Rekoše mu: „Jer nas niko ne najmi.” Reče im: „Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.” 8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svom: „Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.” 9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar.
10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar. 11. I primivši roptahu na domaćina. 12. Govoreći: „Evo, ovi poslednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnesmo tegobu dana i žegu.” 13. A on odgovarajući reče jednome od njih: „Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar? 14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16. Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.”
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
