U besedi za utorak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se na milost ne sme gledati kao na dozvolu za grešenje i zašto je pokajanje jedini pravi odgovor na Božju ljubav.
Najteža čovekova zabluda jeste pomisao da Božje strpljenje nema granicu i da se milost može neprestano iskušavati bez posledica. Upravo na ovu opasnost upozorava vladika Nikolaj Velimirović u besedi za utorak 10. sedmice po Duhovimaj, podsećajući kroz primere iz Svetog pisma da Božja ljubav nije odvojena od pravednosti. Njegove reči nisu samo stroga opomena, već i poziv duši da se na vreme trgne, pre nego što se udalji od puta koji vodi ka svetlosti.
"Jer kad Bog ne poštedje angela koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga." (II Pet. 2, 4)
Kako će poštedeti grešna čoveka? I prvoga svijeta ne poštedje nego samosnoga Noja, propovijednika pravde, potop na svijet bezbožnički; i gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi – kako, dakle, da poštedi tebe, grešni čoveče?
Zar si mu ti miliji i dragoceniji od miliona angela i od tolikih naroda, potopljenih potopom, i od mnogoljudnih gradova? Pa kad angele nizvrgnu u mrak pakleni, i narode potopi potopom, i gradove ognjem sažeže – čemu se ti nadaš grešeći, neprestano grešeći i od greha neodstupajući?
U milost Božju, veliš? No zar je Bog milostiviji sada nego što je bio onda? Zar se Bog menja kao čovek? Ne nadaj se bez mere, nego prema meri tvoga truda oko popravke života neka bude i nada Tvoja.
Vaistinu velika je milost Božja, duga je trpljivost Božja, bezgranična ljubav Božja. Gle, Bog Tebe više miluje i ljubi nego ti sam sebe; i većma ti On želi spasenja nego ti sam sebi – no ko se do kraja ruga milosti Božjoj; ko se do kraja ismeva nad strpljenjem Božjim; i ko se do kraja protivi ljubavi Božjoj, hoće li ga Bog silom uvesti u carstvo Svoje, i učiniti sugrađaninom angela i svetitelja?
O kako je strašan mrak pakleni, i zveka okova, i škrgut zuba? Tu stanuju oni koji se narugaše milosti Božjoj i protiviše ljubavi Božjoj.
Zar ćeš i ti tamo, zabludela dušo? Bog ne želi da i ti odeš tamo; angeli tuguju što si se uputila tamo; svetitelji se mole da se povratiš; Crkva prinosi žrtve za tebe, da se urazumiš. Ako sve to prezreš – o zar ćeš sve prezreti! – kakvu onda milost očekuješ od Boga?
O Gospode pravedni, pomozi nam da se blagovremeno trgnemo s puta ka mraku paklenome, urazumi nas i u dobru ukrepi pre nego što pošlješ angela, da nam dušu uzme. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
U besedi za petak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da najveća opasnost ne dolazi spolja, već iz čovekovog srca.
U besedi za sredu 9. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećem daru koji čovek može da primi i objašnjava kako se kroz Hrista otvara put ka životu koji prevazilazi sve prolazno.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
U besedi za utorak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se na milost ne sme gledati kao na dozvolu za grešenje i zašto je pokajanje jedini pravi odgovor na Božju ljubav.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalenu – Blagu Mariju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svetih sedam otroka u Efesu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Marije Vijanea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
U besedi za petak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da čovek nije stvoren samo za prolazni život i objašnjava zbog čega se prava priprema za večnost odvija upravo danas.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Otac Andrej kaže da se duhovno stanje čoveka prepoznaje po njegovom ponašanju prema bližnjima.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
