Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Poetska reč mitropolita zvorničko-tuzlanskog Fotija dobila je novo muzičko ruho. Pred publikom je novi album „Poslušnik je hristolik“, sa 15 autorskih duhovnih kompozicija nastalih prema tekstovima mitropolita Fotija. Album predstavlja svojevrsni nastavak njegovog dugogodišnjeg rada, u kojem se poezija, duhovna misao i muzika susreću u temama koje pripadaju samom srcu pravoslavnog života.
Za mitropolita Fotija poezija nikada nije bila samo književno izražavanje. Govoreći o svom pesničkom radu, isticao je da se pesme pišu da bi bile na pomoć drugima, na slavu Božju i na korist čoveka. Poeziju je povezivao sa molitvom, smatrajući da je ponekad teško razlučiti gde se završava pesma, a počinje molitva.
Vladika Fotije se poezijom bavi od mladosti, a njegov književni opus obuhvata više zbirki pesama. Među njima je i „Pesma Osmom danu“, zbirka objavljena 2019. godine, koja sadrži više od stotinu pesama.
U njegovoj poeziji susreću se biblijski i liturgijski motivi, svetitelji, priroda, savremeni čovek, pitanja života i smrti, ali i teme stradanja, vere i večnosti. U zbirci „Pesma Osmom danu“ prepoznata je poezija koja ne ostaje samo u prostoru crkvene tematike, već kroz različite motive govori o čoveku i svetu iz perspektive hrišćanske vere.
Da se njegova poezija prirodno preliva u muziku, pokazuje i veliki broj kompozicija nastalih na osnovu njegovih tekstova. Na zvaničnom muzičkom profilu mitropolita Fotija navodi se da je do sada snimljeno na desetine takvih kompozicija, koje se slušaju i izvan prostora srpskog govornog područja.
Njegove pesme već su postale prepoznatljiv deo duhovnog muzičkog stvaralaštva. Ranije su objavljivane kompozicije posvećene svetiteljima, praznicima, Kosovu i Metohiji, ali i temama savremenog života. Na sajtu Eparhije zvorničko-tuzlanske može se pronaći veliki broj tih ostvarenja, među kojima su „Sveti Siluan“, „Sveti Jovan Kukuzej“, „Ikona“, „Umekšanje srca“, „Znak krsta na Kosovu“ i mnoge druge.
Posebno mesto u tom radu zauzimaju i raniji albumi. Album „Anđeo čuvar“ objavljen je 2023. godine, dok je tokom 2025. godine predstavljen i album „Praznik nad praznicima“, koji takođe okuplja 15 duhovnih kompozicija nastalih prema stihovima mitropolita Fotija.
„Poslušnik je hristolik“ donosi 15 pesama koje se, prema motivima, mogu uslovno podeliti u četiri tematske celine. Ta podela istovremeno otkriva širinu duhovnog sveta iz kojeg je album nastao.
Prvu celinu čine pesme posvećene svetiteljima, duhovnicima i starcima. Tu su „Baćuška Jovan Kronštatski“, „Dobri starac“, „Sveti Jovan Zlatousti“, „Sveti Spiridon Trimidunski“ i „Sveti starac Porfirije“. Likovi svetitelja i staraca u pravoslavnoj tradiciji nisu samo istorijske ličnosti već i primeri života usmerenog ka Hristu, molitvi, smirenju i služenju drugome.
Druga celina posvećena je Presvetoj Bogorodici. U njoj se nalaze „Pojas Presvete Bogorodice“ i „Presvjataja Bogorodice, zvezdo sjajna“. Bogorodička tematika tako dobija posebno mesto u albumu, u skladu sa dubokim poštovanjem Presvete Bogorodice u pravoslavnoj duhovnosti.
Treću celinu čine pesme o monahovanju i podvižništvu: „Manastir Divijevo“, „Monaška kelija“ i „Poslušnik liči na Hrista“. Upravo poslednja pesma daje naslov čitavom albumu. U njenom središtu nalazi se jedna od važnih tema monaškog života, poslušanje, koje u pravoslavnom predanju nije puko izvršavanje naređenja već put smirenja, odricanja od sopstvene volje i učenja života po Hristu.
Četvrta celina obuhvata veru, dogmatiku i duhovne pozive. Tu su „Vera naša“, „Ikona“, „Lazare, ustani“, „Poslednji tren“ i „Prosijaće Pravoslavlje“. Ove pesme otvaraju pitanja vere, vaskrsenja, večnosti i svedočenja pravoslavnog hrišćanina u svetu.
Na realizaciji novog albuma učestvovao je tim koji je publici već poznat iz ranijih projekata. Snimanje, miks i produkciju potpisuje Srđan Bojić, dok je glavni vokal protođakon Lazar Ilić. Prateće vokale izvode Nikola i Đorđe Tomić.
Autor svih tekstova je mitropolit Fotije, čime album ostaje dosledan njegovom autorskom pristupu: pesma najpre nastaje kao poetska i duhovna misao, a potom dobija svoj zvučni oblik.
Sve kompozicije sa albuma „Poslušnik je hristolik“ premijerno su objavljene na zvaničnom Jutjub kanalu Eparhije zvorničko-tuzlanske. Uskoro bi trebalo da budu dostupne i na vodećim audio-striming platformama, među kojima su Spotify, Apple Music, YouTube Music i Deezer, kao i u biblioteci zvukova za objave na Instagramu i Fejsbuku.
Za mitropolita Fotija, međutim, muzika i poezija nisu cilj sami sebi. Njihova vrednost nalazi se u onome što mogu da probude u čoveku. Ako je poezija, kako je sam govorio, pokušaj da se ponovo uspostavi izgubljena zajednica sa Bogom, onda i novi album može da se sluša upravo kao poziv na takvo unutrašnje približavanje.
„Poslušnik je hristolik“ zato nije samo zbirka novih duhovnih pesama. To je još jedno poglavlje u poetsko-muzičkom stvaralaštvu mitropolita Fotija, u kojem se stih pretvara u melodiju, a teme svetiteljstva, Bogorodice, monaštva, vere i večnosti približavaju slušaocu kroz formu savremene duhovne muzike.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima. Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist. Na liturgiji u Hramu Svetog Save patrijarh srpski podsetio je na priču o nemilosrdnom sluzi i upozorio da ne možemo iskreno tražiti Božju milost ako je sami ne pokazujemo prema drugima. Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Iza pesama stoji već poznati umetnički tim
Aktuelno iz SPC
20:51 | 01.08.2026
“NE MOŽEMO VOLETI BOGA, A MRZETI ČOVEKA PORED SEBE”: Vladika Jovan objasnio zašto bez pomirenja nema istinske radosti u veri
Aktuelno iz SPC
20:26 | 09.08.2026
VLADIKA JOVAN IZ MANASTIRA PETKOVICA UPOZORIO: Čoveku koji nema smirenje sve propada
Aktuelno iz SPC
21:30 | 16.08.2026
“KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM”: Patrijarh Porfirije objasnio šta je pravi ispit naše vere
Aktuelno iz SPC
16:39 | 19.08.2026
"SILA KOJA PREOBRAŽAVA, IZBAVLJA I ISCELJUJE": Patrijarh Porfirije na Preobraženje poslao važnu poruku vernicima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
