ŠTA BI TREBALO NACRTATI NA CEDULJICI I KOLIKO IMENA NAPISATI: Sveštenik objasnio kako se vrši pominjanje za žive i upokojene u crkvi

Pominjanje u pravoslavlju obuhvata molitve za žive i mrtve, koje se obavljaju tokom liturgije ili posebnih obreda.

Za žive, pominjanje uključuje molitve za zdravlje i blagostanje, dok se za mrtve traži spasenje duša i večni mir. Običaj pominjanja duboko je ukorenjen u duhovnom životu vernika, jer odražava poštovanje prema članovima porodice i zajednici, kako onima koji su među živima, tako i onima koji su preminuli.

Kako pominjati za zdravlje i pokoj duša objašnjeno je do tančina na sajtu Krasnojarske eparhije Ruske Pravoslavne Crkve jednoj vernici.

- Glavnu molitvu za zdravlje živih i pokoj duša umrlih pravoslavnih hrišćana, Crkva služi na Božanskoj liturgiji, prinoseći za njih beskrvnu žrtvu Bogu. Radi toga treba pre početka liturgije (ili uoči uveče na bdeniju prethodnog dana) dati u Crkvi cedulje sa njihovim imenima - objašnjava se i dodaje da "treba upisati samo krštene, pravoslavne hrišćane".

Shutterstock/Renata Apanaviciene

 

Ističe se da se na proskomidiji, iz prosfora vade čestice za njihovo zdravlje ili za pokoj, koje će na kraju liturgije biti spuštene u Svetu čašu i umivene krvlju Sina Božijeg, u znak umivanja ljudskih grehova Hristom.

- Zapamtimo da je pominjanje na Božanskoj liturgiji najveće dobro za one koji su nam dragi. U gornjem delu cedulje se obično stavlja osmokraki pravoslavni krst. Zatim se piše vrsta pominjanja: “za zdravlje” ili “za pokoj duša”, posle čega se jasnim rukopisom pišu imena onih koji se pominju, pri čemu se prvi pominju sveštenici i monasi sa ukazom na čin i stepen monaštva (naprimer mitropolit Jovan, shiiguman Sava, protojerej Aleksandar, monahinja Rahilja).

You tube video printscreen

 

Sva imena treba da budu puna imena.

- Broj imena na cedulji nema zančenje. Treba samo imati na umu da veoma duge cedulje sveštenik nema mogućnost da pročita pažljivo. Zbog toga je bolje dati nekoliko cedulja, ukoliko želite da se pomenu mnogi bližnji.

Dajući cedulje, vernik daje prilog za potrebe manastira ili Crkve.

- Da bi se izbegle smutnje treba znati da razlika u cenama predstavlja samo razliku u sumi. Takođe se ne treba smućivati ako niste čuli da su imena vaših rodjaka pomenuta na jekteniji. Kako je gore rečeno, glavno pominjanje se vrši na Proskomidiji pri vadjenju čestica iz prosfora. Za vreme jektenije za zdravlje i pokoj duša moguće je izvaditi svoj pomjanik i pomoliti se za bližnje.

Što se tiče dodatnih podataka o čoveku koji se pominje na proskomidiji, treba reći sledeće.

- Jedino što sveštenik koji služi proskomidiju treba da zna je ime hrišćanina, koje mu je dato pri krštenju ili (za monahe) pri postirgu, kao i sveštenički čin ili stepen monaštva, ukoliko isti postoje. Mnogi, odista pišu na svojim ceduljama pre imena neke podatke o uzrastu, zvanju ili položaju svojih srodnika, naprimer dete do 7 godina, vojnik, bolestan, zatvorenik, putnik, ubijena.

Pravoslavna crkva, kaže,  ne pozdravlja taj običaj ali ga i ne podržava.

- Na ceduljama se ne pišu prezimena, niti mirska zvanja i titule, kao ni stepeni srodstva. Ne treba pisati “stradalni”, “ozlobljeni”, “zabludeli”. Na ceduljama “za pokoj duša”se tokom četrdeset dana piše “novoupokojeni”.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara