U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Sutra su Miholjske zadušnice, dan kada se pravoslavni vernici posebno sećaju svojih upokojenih i mole za njihove duše.
U crkvama se služe parastosi i liturgije, a vernici dolaze da zapale sveće, donesu žito i vino i u molitvi pomenu imena svojih najmilijih koji više nisu među živima, a posle toga izađu i na njihove grobove.
Na Zadušnice se grobovi uređuju, pale se sveće i izgovaraju molitve, a porodice se okupljaju oko uspomene na svoje pokojne. Ipak, najdublji izraz tog sećanja jeste upravo molitva, jer se njome ime upokojenog izgovara pred Bogom.
Starac Visarion govorio je o posebnoj vezi između živih i upokojenih i podsećao da ljubav prema čoveku ne prestaje njegovom smrću. Za one koji su otišli iz ovog sveta, molitva ostaje najdragoceniji dar koji im možemo pružiti:
"Živom čoveku ljubav možeš da pružiš na mnogo načina. Upokojenima na samo jedan: zagrli ih jako i celivaj svojom molitvom. Čovek u ovome svetu ima mnogo uteha, a upokojeni samo jednu - našu molitvu. Molitva za nekoga pokazuje koliko smo ga zaista voleli.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu. U nama su isto i oni čija krv ne teče u nama, ali teče ljubav i sveto sećanje. Ne zaboravite deo vas koji je otišao Bogu, njima su, jako, jako potrebne naše molitve i ljubav. Molite se za upokojene, molitve za upokojene prihvataju anđeli i sveti i one izlaze kao tamjan pred Božiji presto. Dajte im svoju ljubav, i vama će jednom biti potrebna."
Bonus video
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
Čoveku kad umre je potrebna samo molitva, naglašava otac Goran.
Crkva uči da je molitva za pokoj duše jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi, jer pruža ono što upokojeni sami više ne mogu da učine za sebe.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
