Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada doživi nepravdu, razočaranje ili izdaju od onih od kojih je to najmanje očekivao. Takve rane često ostavljaju dubok trag u srcu, a bol se ponekad pretvara u ljutnju, ogorčenost i želju da se nepravda stalno iznova preispituje u mislima.
Međutim, pravoslavna vera uči da čovek ne može pronaći istinski mir dok u sebi nosi teret zlopamćenja.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi. Čak i na Krstu molio se za one koji su ga raspeli, ostavljajući svim hrišćanima primer kako da se odnose prema onima koji ih povređuju.
Oproštaj ne znači da je učinjeno zlo opravdano niti da rana nije postojala. On znači oslobađanje srca od mržnje i odbijanje da čovek dozvoli gorčini da upravlja njegovim životom.
Sveti Oci su često govorili da je zlopamćenje jedna od najtežih prepreka na putu duhovnog napretka. Dok god čovek u sebi čuva uvrede, njegova duša ostaje vezana za prošlost i za ljude koji su mu naneli bol.
Takvo stanje udaljava ga od unutrašnjeg mira i otežava mu da oseti punoću Božje ljubavi. Nasuprot tome, oproštaj donosi slobodu.
On ne menja prošlost, ali menja čovekovo srce i omogućava mu da nastavi dalje bez tereta koji ga opterećuje.
Mnogi smatraju da je oprostiti teško, naročito kada je povreda velika. Ipak, upravo tada oproštaj postaje duhovni podvig. On zahteva smirenje, molitvu i poverenje u Boga. Kroz oproštaj čovek pokazuje da ne želi da zlo pobedi u njegovom srcu. Umesto da odgovara mržnjom na mržnju, bira put koji vodi ka isceljenju i miru.
O značaju oproštaja govorio je i starac Ilija Nozdrin:
"Ljudi koji nas vređaju i izdaju poslati su u naše živote kako bismo naučili da oprostimo i oslobodimo naša srca od gorčine. Na nebu nema duša koje gaje ljutnju. Oprostite onima koji su vas uvredili radi sebe. A kada naučite da oprostite, oni koji su vas uvredili sami će otići."
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Crkva uči da čovek ne može istinski živeti u zajednici sa Bogom ako u srcu nosi zlopamćenje.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Nije važno samo kakva iskušenja nas snalaze, već kako ih podnosimo.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Igumanija manastira Rukumija objašnjava zašto samo pokajanje nije dovoljno i kako pomirenje sa sobom i bližnjima vodi ka istinskom duševnom miru.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Teška nesreća dogodila se tokom radova u blizini manastira Iviron, a okolnosti pod kojima je došlo do pada mašine još nisu poznate.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Teška nesreća dogodila se tokom radova u blizini manastira Iviron, a okolnosti pod kojima je došlo do pada mašine još nisu poznate.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
