U vremenu u kojem se svaka ljudska greška brzo vidi, a još brže komentariše, hrišćanin je pozvan da ne zaboravi na ono što je suština Jevanđelja - na ljubav, milosrđe i saosećanje.
Svet nas često uči da osuđujemo, da tražimo tuđe slabosti i da se radujemo kada neko posrne. Međutim, pravoslavna vera čoveka poziva na sasvim drugačiji put - na put smirenja, praštanja i molitve.
Nijedan čovek nije bez greha i nijedan nije toliko snažan da može sa sigurnošću reći da nikada neće pasti u iskušenje. Sveti oci neprestano podsećaju da je gordost početak svakog pada, dok je smirenje temelj duhovnog života. Zato se od vernika očekuje da u svakom čoveku vidi bližnjeg, a ne protivnika, da u tuđoj slabosti prepozna priliku za milost, a ne za osudu.
Kada neko pogreši, prirodno je da osetimo razočaranje ili tugu, ali hrišćanski odgovor nije podsmeh niti javno ponižavanje.
Gospod Isus Hristos nije došao da osudi svet, već da ga spase, pokazujući da se čovek ne leči osudom, već ljubavlju i pokajanjem. Svaki grešnik nosi mogućnost preobražaja, a svako srce može pronaći put nazad Bogu ukoliko naiđe na razumevanje i iskrenu molitvu.
U svakodnevnom životu često se susrećemo sa ljudima koji nose svoje nevidljive borbe, iskušenja i rane. Ono što spolja izgleda kao pad ili slabost, često je rezultat teške unutrašnje borbe koju samo Bog u potpunosti poznaje.
Zato Crkva poziva vernike da budu pažljivi u rečima, blagi u sudovima i istrajni u molitvi, jer se samo kroz smirenje i ljubav čuva zajedništvo među ljudima.
Na to je upozoravao i Sveti Jovan Zlatousti:
"Ne ismevajte i ne osuđujte onoga koji je pao u iskušenje, već se češće molite da sami ne padnate u iskušenje. Ne ismevajte onoga koji je sagrešio, nego ga podignite na noge."
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
