Jedan deo moštiju Svetih Kirika i Julite čuva se u Ohridu, u crkvi Presvete Bogorodice Bolničke, gde im vernici vekovima dolaze na poklonjenje i molitvu.
Srpska pravoslavna crkva 28. jula obeležava praznik Svetih mučenika Kirika i Julite, ranohrišćanskih svetitelja koji su svojim stradanjem posvedočili vernost Hristu i ostali zauvek upamćeni kao simboli nepokolebljive vere.
Prema crkvenom predanju, Sveta Julita bila je žena plemićkog porekla koja je rano ostala udovica sa sinom Kirikom. Odmah po njegovom rođenju krstila ga je i od najranijeg detinjstva učila veri u Gospoda Isusa Hrista i molitvi.
Kada je dečak imao svega tri godine, započeo je jedan od najtežih perioda za hrišćane - gonjenje koje je naredio rimski car Dioklecijan.
Julita je uhapšena i izvedena pred sudiju, gde je bez straha ispovedila svoju hrišćansku veru. Sudija je pokušao da odvoji malog Kirika od majke, ali je dečak hrabro uzviknuo: "Ja sam hrišćanin, pusti me materi!"
Odbijajući da se odrekne Hrista, grebao je sudiju i okretao lice od njega. Razgnevljen njegovom hrabrošću, sudija je bacio dete niz kamene stepenice, gde je Kirik zadobio smrtonosne povrede.
Ni posle smrti sina Sveta Julita nije poklekla pred mukama. Ostala je verna svojoj veri, zbog čega je nakon teških mučenja pogubljena mačem 304. godine. Crkva ih poštuje kao svete mučenike koji su život položili za Hrista.
Prema predanju, njihove mošti do danas se smatraju čudotvornim. Jedan deo moštiju Svetih Kirika i Julite čuva se u Ohridu, u crkvi Presvete Bogorodice Bolničke, gde im vernici vekovima dolaze na poklonjenje i molitvu.
Na ovaj praznik u pravoslavnim hramovima služi se sveta liturgija, a vernici se mole Svetim mučenicima Kiriku i Juliti za snagu u iskušenjima, zaštitu dece i porodice, kao i za istrajnost u veri.
Tropar Svetim mučenicima Kiriku i Juliti (glas 4):
- Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome primiše nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega; jer imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobediše i razoriše nemoćnu drskost demona. Njihovim molitvama spase duše naše.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću. Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista. Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje. Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Printscreen/Youtube/Evdoki Aftano
Praznici i sveci
00:00 | 23.07.2026
VERA KOJA NIJE UTIHNULA PRED PROGONIMA: Danas slavimo Svetih 45 mučenika iz Nikopolja
Praznici i sveci
00:00 | 24.07.2026
ČUDO KOJE JE OSTALO ZAPISANO U ISTORIJI CRKVE: Danas slavimo Svetu Efimiju pred čijim se moštima molio ceo Vaseljenski sabor
Praznici i sveci
00:00 | 25.07.2026
STRIC JE RAZAPET NA KRSTU, A NJEGOVOM BRATANCU JE MAČEM ODSEČENA GLAVA: Danas slavimo Svete Prokla i Ilarija
Praznici i sveci
07:00 | 26.07.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I KRSNA SLAVA MNOGIH PORODICA: Sabor Svetog arhangela Gavrila o arhangelu koji je doneo najveće Božje blagovesti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Mojseja Murina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Nikole Tolentinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
