DVE STVARI KOJE SVAKI ČOVEK BEZ ODLAGANJA MORA URADITI ZA ŽIVOTA! Otac Goran kaže da Bog ovo ne prašta!

U pravoslavnom hrišćanstvu pokajanje i ispovest predstavljaju jedan od najdubljih duhovnih puteva čoveka ka Bogu, ali i ka samome sebi. Pokajanje nije samo osećaj prolaznog kajanja zbog učinjenog greha, već želja da se čovek udalji od greha i okrene životu po Jevanđelju.

Ono podrazumeva iskreno suočavanje sa sopstvenim slabostima, padovima i grehovima, bez pravdanja i bez bežanja od istine o sebi.

Upravo zato je u Pravoslavnoj crkvi sveta tajna ispovesti neraskidivo povezana sa pokajanjem. Ispovest je trenutak kada vernik, pred Bogom i sveštenikom kao svedokom, iznosi ono što opterećuje njegovu savest.

To nije formalni čin, niti puko nabrajanje grehova, već susret čoveka sa Božijom milošću, ali i sa sopstvenom istinom. U tom trenutku čovek prestaje da nosi teret sam, jer ga predaje Hristu, koji jedini može da oprosti i izleči dušu.

shutterstock.com

 

Ipak, u svakodnevnom životu čovek često odlaže pokajanje i ispovest, uveren da za to "ima vremena".

Međutim, trebalo bi naglasiti da su pokajanje i ispovest u pravoslavlju put čovekovog povratka Bogu i neophodan deo duhovnog života. Kroz njih čovek dobija oproštaj grehova, očišćenje savesti i obnovu zajednice sa Bogom, što je ključno za spasenje. Zato se ne smeju odlagati, jer su deo pripreme čoveka za večni život i susret sa Bogom.

O značaju neodlaganja pokajanja i stalnog preispitivanja savesti govori i sveštenik otac Goran Panjkov u jednj od svojih objava na društvenim mrežama:

shutterstock.com

 

- Ma ima vremena oče, kajaću se ja. U poslednje vreme često čujem komentar od ljudi kako ima vremena za pokajanje. Međutim, mi ljudi često zaboravljamo da nam je smrt bliža od kragne. Zbog toga svako od nas treba često da preispituje svoju savest, da razmišljamo šta ima u njoj grešno... - istakao je otac Goran pa nastavio:

- Evo i dani su posta, kada imamo priliku da odemo u hram i da se ispovedimo, da sa sveštenikom popričamo, da kažemo ono što nam muči... Često čujem od ljudi: "Neka idu u crkvu ovi što su grešni, ja nisam grešan". Đavo nas često nagovara i priča kako nismo grešni i da ne treba da ispovedamo svoje grehe i kako ne treba da se menjamo. Zato razmišljajmo često o svojim gresima, postupcima i što češće ispovedajmo svoja sagrešenja, jer ne znamo ni dan ni čas kad će nas Bog pozvati.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara