Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Broj ljudi koji ulaze u hramove često se doživljava kao znak duhovnog buđenja, ali jedna dublja opomena starca Kirila Pavlova podseća da se vera ne meri samo prisustvom u crkvi, već stanjem čovekovog srca pred Bogom. Jer, moguće je stajati pred oltarom, izgovarati molitve i paliti sveće, a ipak ostati daleko od istinskog pokajanja. Odgovor na pitanje šta znači zaista prići Bogu ostavio je u jednoj svojoj pouci ovaj veliki ruski duhovnik.
Kada su ljudi došli kod starca Kirila Pavlova i počeli da mu govore da u crkvu sada dolazi mnogo ljudi i da postoji nada da vera ponovo jača, otac Kiril ih je zamolio da napune kantu vodom. Kada su to učinili, rekao je:
- Ovo predstavlja broj ljudi koji sada idu u crkvu.
Zatim ih je zamolio da prospu vodu. Kada su to uradili, samo nekoliko kapi vratilo se nazad. Tada je starac objasnio:
Na iznenađenje prisutnih, arhimandrit Kiril Pavlov objasnio je da samo prisustvo u crkvi nije dovoljno ako čovek ne dolazi sa istinskim smirenjem i spremnošću na pokajanje.
- Većina ljudi ide u crkvu sa rečju "daj". Daj mi zdravlje, Gospode, daj mi finansijsko blagostanje, daj mi porodicu, daj mi decu... Veoma malo ljudi dolazi u crkvu sa rečima: "Oprosti mi, Gospode! Oprosti mi što grešim; oprosti mi što ne volim; oprosti mi što sam Te zaboravio." I, nažalost, većina nikada ne izgovori ove reči - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Starac je upozoravao da čovek koji dugo posećuje crkvu može da upadne u opasnost da veru pretvori u naviku, a molitvu u spisak želja. Pravi susret sa Bogom, prema njegovoj pouci, počinje onda kada čovek prestane da se opravdava i prepozna sopstvenu slabost.
- Pošto godinama idu u crkve, ne razumeju da pokajani grešnik sa pokajanim licem treba da dolazi u crkvu, a ne navodna pravedna osoba koja čini Bogu uslugu time što je u crkvi - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Pouka starca Kirila Pavlova ostaje opomena da se duhovni život ne meri brojem izgovorenih molitava, niti vremenom provedenim u hramu, već dubinom promene koja se događa u čovekovoj duši. Pred Bogom nije najvažnije koliko često dolazimo, već sa kakvim srcem dolazimo.
Čitanje Jevanđelja za utorak 5. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 114 (14,9-18)
9. Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima. 10. A ti, zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom. 11. Jer je pisano: „Živ sam ja, govori Gospod, pokloniće mi se svako koljeno, i svaki jezik ispovediće Boga.” 12. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe. 13. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.
14. Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je što nečisto, onome je nečisto. 15. Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre. 16. Neka se, dakle, ne huli na vaše dobro. 17. Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome. 18. Jer koji ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i ljudima vredan.
Jevanđelje po Mateju, začalo 46. (12,14-16; 22-29)
14. A fariseji izišavši održaše većanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande. 15. I za njim iđaše narod mnogi, i isceli ih sve, 16. i zapreti im da ga ne razglašuju;
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
