Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Broj ljudi koji ulaze u hramove često se doživljava kao znak duhovnog buđenja, ali jedna dublja opomena starca Kirila Pavlova podseća da se vera ne meri samo prisustvom u crkvi, već stanjem čovekovog srca pred Bogom. Jer, moguće je stajati pred oltarom, izgovarati molitve i paliti sveće, a ipak ostati daleko od istinskog pokajanja. Odgovor na pitanje šta znači zaista prići Bogu ostavio je u jednoj svojoj pouci ovaj veliki ruski duhovnik.
Kada su ljudi došli kod starca Kirila Pavlova i počeli da mu govore da u crkvu sada dolazi mnogo ljudi i da postoji nada da vera ponovo jača, otac Kiril ih je zamolio da napune kantu vodom. Kada su to učinili, rekao je:
- Ovo predstavlja broj ljudi koji sada idu u crkvu.
Zatim ih je zamolio da prospu vodu. Kada su to uradili, samo nekoliko kapi vratilo se nazad. Tada je starac objasnio:
- To su oni koji se sada spasavaju.
Na iznenađenje prisutnih, arhimandrit Kiril Pavlov objasnio je da samo prisustvo u crkvi nije dovoljno ako čovek ne dolazi sa istinskim smirenjem i spremnošću na pokajanje.
- Većina ljudi ide u crkvu sa rečju "daj". Daj mi zdravlje, Gospode, daj mi finansijsko blagostanje, daj mi porodicu, daj mi decu... Veoma malo ljudi dolazi u crkvu sa rečima: "Oprosti mi, Gospode! Oprosti mi što grešim; oprosti mi što ne volim; oprosti mi što sam Te zaboravio." I, nažalost, većina nikada ne izgovori ove reči - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Starac je upozoravao da čovek koji dugo posećuje crkvu može da upadne u opasnost da veru pretvori u naviku, a molitvu u spisak želja. Pravi susret sa Bogom, prema njegovoj pouci, počinje onda kada čovek prestane da se opravdava i prepozna sopstvenu slabost.
- Pošto godinama idu u crkve, ne razumeju da pokajani grešnik sa pokajanim licem treba da dolazi u crkvu, a ne navodna pravedna osoba koja čini Bogu uslugu time što je u crkvi - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Pouka starca Kirila Pavlova ostaje opomena da se duhovni život ne meri brojem izgovorenih molitava, niti vremenom provedenim u hramu, već dubinom promene koja se događa u čovekovoj duši. Pred Bogom nije najvažnije koliko često dolazimo, već sa kakvim srcem dolazimo.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 114 (14,9-18)
9. Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima. 10. A ti, zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom. 11. Jer je pisano: „Živ sam ja, govori Gospod, pokloniće mi se svako koljeno, i svaki jezik ispovediće Boga.” 12. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe. 13. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.
14. Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je što nečisto, onome je nečisto. 15. Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre. 16. Neka se, dakle, ne huli na vaše dobro. 17. Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome. 18. Jer koji ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i ljudima vredan.
Jevanđelje po Mateju, začalo 46. (12,14-16; 22-29)
14. A fariseji izišavši održaše većanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande. 15. I za njim iđaše narod mnogi, i isceli ih sve, 16. i zapreti im da ga ne razglašuju;
Nije nađeno poglavlje (p1): 40,12,14-16; 22-29
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
