Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Broj ljudi koji ulaze u hramove često se doživljava kao znak duhovnog buđenja, ali jedna dublja opomena starca Kirila Pavlova podseća da se vera ne meri samo prisustvom u crkvi, već stanjem čovekovog srca pred Bogom. Jer, moguće je stajati pred oltarom, izgovarati molitve i paliti sveće, a ipak ostati daleko od istinskog pokajanja. Odgovor na pitanje šta znači zaista prići Bogu ostavio je u jednoj svojoj pouci ovaj veliki ruski duhovnik.
Kada su ljudi došli kod starca Kirila Pavlova i počeli da mu govore da u crkvu sada dolazi mnogo ljudi i da postoji nada da vera ponovo jača, otac Kiril ih je zamolio da napune kantu vodom. Kada su to učinili, rekao je:
- Ovo predstavlja broj ljudi koji sada idu u crkvu.
Zatim ih je zamolio da prospu vodu. Kada su to uradili, samo nekoliko kapi vratilo se nazad. Tada je starac objasnio:
- To su oni koji se sada spasavaju.
Na iznenađenje prisutnih, arhimandrit Kiril Pavlov objasnio je da samo prisustvo u crkvi nije dovoljno ako čovek ne dolazi sa istinskim smirenjem i spremnošću na pokajanje.
- Većina ljudi ide u crkvu sa rečju "daj". Daj mi zdravlje, Gospode, daj mi finansijsko blagostanje, daj mi porodicu, daj mi decu... Veoma malo ljudi dolazi u crkvu sa rečima: "Oprosti mi, Gospode! Oprosti mi što grešim; oprosti mi što ne volim; oprosti mi što sam Te zaboravio." I, nažalost, većina nikada ne izgovori ove reči - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Starac je upozoravao da čovek koji dugo posećuje crkvu može da upadne u opasnost da veru pretvori u naviku, a molitvu u spisak želja. Pravi susret sa Bogom, prema njegovoj pouci, počinje onda kada čovek prestane da se opravdava i prepozna sopstvenu slabost.
- Pošto godinama idu u crkve, ne razumeju da pokajani grešnik sa pokajanim licem treba da dolazi u crkvu, a ne navodna pravedna osoba koja čini Bogu uslugu time što je u crkvi - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Pouka starca Kirila Pavlova ostaje opomena da se duhovni život ne meri brojem izgovorenih molitava, niti vremenom provedenim u hramu, već dubinom promene koja se događa u čovekovoj duši. Pred Bogom nije najvažnije koliko često dolazimo, već sa kakvim srcem dolazimo.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 114 (14,9-18)
9. Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima. 10. A ti, zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom. 11. Jer je pisano: „Živ sam ja, govori Gospod, pokloniće mi se svako koljeno, i svaki jezik ispovediće Boga.” 12. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe. 13. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.
14. Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je što nečisto, onome je nečisto. 15. Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre. 16. Neka se, dakle, ne huli na vaše dobro. 17. Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome. 18. Jer koji ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i ljudima vredan.
Jevanđelje po Mateju, začalo 46. (12,14-16; 22-29)
14. A fariseji izišavši održaše većanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande. 15. I za njim iđaše narod mnogi, i isceli ih sve, 16. i zapreti im da ga ne razglašuju;
Nije nađeno poglavlje (p1): 40,12,14-16; 22-29
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
