Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Nije teško čoveku da spolja pokaže pripadnost veri: da ode u hram, zapali sveću, pročita duhovnu knjigu ili izgovori reči koje svedoče o Bogu. Mnogo je teže da se vera preseli iz spoljašnjih navika u dubinu srca, tamo gde se prepoznaje po odnosu prema drugima, po strpljenju, miru i sposobnosti da se sačuva ljubav onda kada život donese teškoće. Upravo na taj raskorak između onoga što čovek pokazuje i onoga što nosi u sebi ukazuje jedna snažna pouka starca Mojsija Svetogorca.
On upozorava da se hrišćanski život ne meri samo onim što činimo pred ljudima, već promenom sopstvenog srca. Molitva, post, bogosluženje i čitanje duhovnih knjiga imaju smisla samo ako čoveka vode ka smirenju, blagosti i ljubavi. Bez toga, spoljašnja pobožnost može ostati samo forma bez unutrašnjeg preobražaja.
- Možete redovno ići u crkvu, čitati teološke knjige, imati ikone svetaca u svom domu, molitvene brojanice u rukama, davati milostinju, slušati teološke propovedi, smiriti se i govoriti duhovno. Ali budite ljuti na druge. Žalite se na teškoće. Ne biti zadovoljan novcem koji imate, udobnošću koju imate, osećati se ugnjetavano, anksiozno, nezadovoljno svim i svakim, stalno se nalaziti u sukobu i konkurenciji sa svim i svakim ko je pored vas. To znači da ne živite Hrista, koliko god da govorite o Hristu. Ovo miriše na smrt.
Šta razlikuje današnjeg hrišćanina od ostatka ljudi? Ako u teškoćama, u iskušenjima, pred teškim ljudima nemate strpljenja, blagosti, radosti, jednostavnosti i pre svega smirenja, to znači da još niste shvatili šta znači život u Hristu - govorio je starac Mojsije Svetogorac.
Ove reči podsećaju da se vera ne potvrđuje samo pred oltarom, već i u svakodnevnim susretima, u porodici, na poslu, u razgovoru sa onima koji nas iskušavaju. Najdublji dokaz čovekove blizine Hristu nije koliko govori o duhovnosti, već koliko Hristovog mira uspeva da sačuva u sebi kada mu je najteže.
Večernja
Knjiga proroka Isaije (43,9-14)
9. Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao što je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: „Istina je. 10. Vi ste moji svedoci," veli Gospod, „i sluga moj kog izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.
11. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja. 12. Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. 13. Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?" 14. Ovako govori Gospod izbavitelj vaš, svetac Izrailjev: „Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prijevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.
Priče Solomonove (3,1-9)
1. Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrani srce tvoje. 2. Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir. 3. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog. 4. Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. 5. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. 6. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje. 7. Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla. 8. To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. 9. Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;
Priče Solomonove (4,7-15)
7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život. 14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 62, 63, 64 (12,2-12)
2. A ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. 3. Zato, ono što u mraku rekoste, čuće se na videlu; i što na uho šaptaste u odajama, propovedaće se na krovovima. 4. A kažem vama, prijateljima svojim: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. 5. Nego ću vam ukazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, pošto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kažem vam, njega se bojte. 6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dve pare? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
7. A u vas je i svaka dlaka na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.”8. Nego vam kažem: „Koji god prizna mene pred ljudima, priznaće i Sin Čovečiji njega pred anđelima Božijim; 9. a koji se odreče mene pred ljudima, toga ću se odreći pred anđelima Božijim. 10. I svaki koji reče reč protiv Sina Čovečijega, oprostiće mu se, a koji pohuli na Svetoga Duha neće mu se oprostiti.” 11. A kad vas dovedu u sinagoge i pred načalstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti ili šta ćete kazati; 12. jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.
Liturgija
Jevanđelje po Jovanu, začalo 52, 53 (15,17-27; 16,1-2)
17. Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. 18. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. 19. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 20. Opominjite se reči koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svoga.' Ako mene goniše, i vas će goniti: ako moju reč održaše, i vašu će održati. 21. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mog, jer ne poznaju Onoga koji me posla.
22. Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj. 23. Koji mrzi mene i Oca mog mrzi. 24. Da ne tvorih među njima dela koja niko drugi nije tvorio, ne bi greha imali: a sada su i videli, i omrznuli i mene i Oca moga. 25. Ali da se ispuni reč napisana u Zakonu njihovu: 'Omrznuše me ni za što.' 26. A kada dođe Utešitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene. 27. A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.”
1. Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite. 2. Izgoniće vas iz sinagoga;
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Vidovdan zauzima posebno mesto ne samo u crkvenom kalendaru, već i u istoriji, kulturi i kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
