Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Grčka reč ζῆλος (zilos), koja se u pravoslavnom bogoslovskom kontekstu najčešće prevodi kao revnost, označava usrdnost, žar i snažnu posvećenost nečemu. Od istog korena potiče i grčka reč ζηλωτής (zilotis), odnosno zilot, koja doslovno znači „revnitelj“ ili „onaj koji pokazuje revnost“.
Međutim, dok je u izvornom hrišćanskom značenju ovaj pojam mogao da označava čoveka koji se sa ljubavlju i predanošću zalaže za veru, kakav je Sveti apostol Simon Zilot, u savremenom srpskom jeziku reč zilot često nosi uže značenje i može da podrazumeva preteranu, isključivu ili netrpeljivu revnost, naročito kada je lišena smirenja, rasuđivanja i ljubavi prema bližnjem.
Upravo na ovu razliku između bogougodne revnosti i strastvene, gorde revnosti ukazuje i Sveti Nikodim Svetogorac, koga veći broj pomesnih pravoslavnih crkava, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, proslavlja danas, 14. jula.
On nas uči da postoji razlika između revnosti koja je ugodna Bogu i one koja čoveka udaljava od duha Jevanđelja.
- Postoji revnost koja nije od Boga, već od đavola, i naziva se gorka revnost. Ova revnost je ispunjena smutnjom, gnevom, osuđivanjem i mržnjom prema onima koji greše. Onaj ko ima takvu revnost misli da brani veru, a u stvarnosti služi sopstvenoj gordosti.
Sveti Nikodim ovim rečima podseća da sama spremnost da se brani ono što čovek smatra ispravnim nije dovoljna da bi njegovo delovanje bilo bogougodno. Ako u toj revnosti nema ljubavi, smirenja i trpljenja, ona može postati povod za osuđivanje drugih i udaljavanje od Hristovog duha.
- Ako imaš revnost za dogmate i poredak Crkve, ali nemaš ljubavi i trpljenja prema svome bližnjem, takva tvoja revnost je mračna i nečista pred Bogom. Đavo se ne boji tvoje revnosti kada te ona odvaja od ljubavi prema bratu, jer je i on sam revnostan u zlu, ali je lišen ljubavi i smirenja.
Prema učenju Svetog Nikodima, istinska revnost za veru ne odvaja čoveka od ljudi, već ga čini odgovornijim za njihovo spasenje i duhovno dobro. Ona ne traži povod za osudu, već način da pomogne.
- Istinski revnitelj strada zbog Crkve i, kada vidi nerede ili greške, tajno se moli i trpi, trudeći se da pomogne krotošću. Onaj, pak, koji pod izgovorom revnosti stvara stranke, raskole i nemire, odvajajući sebe od zajedničkog tela, sličan je onome koji, želeći da očisti kuću od prašine, zapali je i do temelja je sagori.
Reči Svetog Nikodima Svetogorca ostaju aktuelne i danas: revnost za istinu i Crkvu mora biti neodvojiva od ljubavi, jer revnost bez smirenja lako može da se pretvori u gordost, a odbrana vere u gubitak onoga što je njeno suštinsko svedočanstvo, ljubavi prema Bogu i čoveku.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita". Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Mitropolija crnogorsko-primorska
Duhovna riznica
20:52 | 23.06.2026
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
Duhovna riznica
10:22 | 25.06.2026
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
Duhovna riznica
16:33 | 27.06.2026
GDE PRESTAJE VERA, A POČINJE SUJEVERJE: Crkva upozorava da i mnogi koji redovno odlaze u hramove upadaju u zamke praznoverja
Duhovna riznica
22:46 | 05.07.2026
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
