Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Grčka reč ζῆλος (zilos), koja se u pravoslavnom bogoslovskom kontekstu najčešće prevodi kao revnost, označava usrdnost, žar i snažnu posvećenost nečemu. Od istog korena potiče i grčka reč ζηλωτής (zilotis), odnosno zilot, koja doslovno znači „revnitelj“ ili „onaj koji pokazuje revnost“.
Međutim, dok je u izvornom hrišćanskom značenju ovaj pojam mogao da označava čoveka koji se sa ljubavlju i predanošću zalaže za veru, kakav je Sveti apostol Simon Zilot, u savremenom srpskom jeziku reč zilot često nosi uže značenje i može da podrazumeva preteranu, isključivu ili netrpeljivu revnost, naročito kada je lišena smirenja, rasuđivanja i ljubavi prema bližnjem.
Upravo na ovu razliku između bogougodne revnosti i strastvene, gorde revnosti ukazuje i Sveti Nikodim Svetogorac, koga veći broj pomesnih pravoslavnih crkava, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, proslavlja danas, 14. jula.
On nas uči da postoji razlika između revnosti koja je ugodna Bogu i one koja čoveka udaljava od duha Jevanđelja.
- Postoji revnost koja nije od Boga, već od đavola, i naziva se gorka revnost. Ova revnost je ispunjena smutnjom, gnevom, osuđivanjem i mržnjom prema onima koji greše. Onaj ko ima takvu revnost misli da brani veru, a u stvarnosti služi sopstvenoj gordosti.
Sveti Nikodim ovim rečima podseća da sama spremnost da se brani ono što čovek smatra ispravnim nije dovoljna da bi njegovo delovanje bilo bogougodno. Ako u toj revnosti nema ljubavi, smirenja i trpljenja, ona može postati povod za osuđivanje drugih i udaljavanje od Hristovog duha.
- Ako imaš revnost za dogmate i poredak Crkve, ali nemaš ljubavi i trpljenja prema svome bližnjem, takva tvoja revnost je mračna i nečista pred Bogom. Đavo se ne boji tvoje revnosti kada te ona odvaja od ljubavi prema bratu, jer je i on sam revnostan u zlu, ali je lišen ljubavi i smirenja.
Prema učenju Svetog Nikodima, istinska revnost za veru ne odvaja čoveka od ljudi, već ga čini odgovornijim za njihovo spasenje i duhovno dobro. Ona ne traži povod za osudu, već način da pomogne.
- Istinski revnitelj strada zbog Crkve i, kada vidi nerede ili greške, tajno se moli i trpi, trudeći se da pomogne krotošću. Onaj, pak, koji pod izgovorom revnosti stvara stranke, raskole i nemire, odvajajući sebe od zajedničkog tela, sličan je onome koji, želeći da očisti kuću od prašine, zapali je i do temelja je sagori.
Reči Svetog Nikodima Svetogorca ostaju aktuelne i danas: revnost za istinu i Crkvu mora biti neodvojiva od ljubavi, jer revnost bez smirenja lako može da se pretvori u gordost, a odbrana vere u gubitak onoga što je njeno suštinsko svedočanstvo, ljubavi prema Bogu i čoveku.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja. Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita". Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Mitropolija crnogorsko-primorska
Duhovna riznica
20:52 | 23.06.2026
DRŽAVNI ZAKONI SU KRIVI ZA ZABLUDU DA SE NA CRVENO SLOVO NIŠTA NE SME RADITI: Sveštenici otkrivaju kako su verovanja zasenila smisao praznika
Duhovna riznica
10:22 | 25.06.2026
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
Duhovna riznica
16:33 | 27.06.2026
GDE PRESTAJE VERA, A POČINJE SUJEVERJE: Crkva upozorava da i mnogi koji redovno odlaze u hramove upadaju u zamke praznoverja
Duhovna riznica
22:46 | 05.07.2026
SVI GA IMAJU U DOMU, ALI GA MNOGI POGREŠNO ČITAJU: Crkveni kalendar kao okvir porodičnog života
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Poglavar Rimokatoličke crkve lično je saopštio da mora na operaciju nakon što su tokom lekarskih pregleda otkrili čvorić na plućima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
