Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
U manastiru Simonopetra na Svetoj Gori večeras je počeo veliki panigir u čast Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Ovaj praznik ima posebno mesto u životu manastira, jer se u Simonopetri čuva leva šaka Svete Marije Magdaline, svetinja koja vekovima privlači monahe i hodočasnike iz svih krajeva pravoslavlja.
Značaj ove relikvije ne ogleda se samo u njenoj starini, već pre svega u ličnosti svetiteljke kojoj pripada. Sveta Marija Magdalena u Pravoslavnoj crkvi nosi naziv ravnoapostolna jer je, prema jevanđelskom predanju, bila među ženama mironosicama koje su prve bile svedoci Hristovog vaskrsenja i koje su apostolima objavile radosnu vest. Zbog toga je u crkvenom predanju nazvana i „apostolom apostola“.
Leva šaka Svete Marije Magdaline jedna je od najdragocenijih svetinja Manastira Simonopetra. Prema predanju koje čuvaju svetogorski monasi, ova relikvija je netruležna, a brojni hodočasnici i monasi vekovima svedoče o njenoj posebnosti, navodeći da prilikom poklonjenja osećaju toplotu i blagouhanje. Zbog brojnih svedočanstava o uslišanjima molitava pred ovom svetinjom, bratstvo Simonopetre Svetu Mariju Magdalinu poštuje kao posebnu zaštitnicu svog manastira.
Panigir je započeo svečanim panigirijskim večernjem. Kao i svake godine, manastirski katolikon ispunjen je prazničnim pojanjima posvećenim svetiteljki, dok monasi i hodočasnici učestvuju u bogosluženju prema drevnom svetogorskom poretku.
Tokom večernjeg bogosluženja pevaju se praznične stihire, čitaju odgovarajuća svetopisamska začela, a služi se i praznično večernje sa petohlebnicom, odnosno blagosiljanjem pet hlebova, pšenice, vina i ulja, što je sastavni deo velikih svetogorskih proslava.
Poseban trenutak praznične večeri jeste iznošenje na poklonjenje leve šake Svete Marije Magdaline. Monasi i vernici prilaze ovoj svetinji sa molitvom, odajući počast učenici Hristovoj koja je svoj život posvetila propovedanju Jevanđelja.
Nakon večernjeg bogosluženja, prema svetogorskom običaju, uslediće zajednička praznična trpeza u manastirskoj trpezariji, a potom će početi agripnija, odnosno celonoćno bdenje. Tokom noći služiće se jutrenje sa polijelejem, prazničnim kanonom i ostalim delovima bogosluženja, uz karakteristično vizantijsko pojanje po kojem je Simonopetra poznata.
Sutra, na sam dan praznika Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, završava se noćno bdenje i služi se svečana Sveta liturgija. Bogosluženju će prisustvovati bratstvo manastira, kao i hodočasnici koji su došli da učestvuju u ovoj velikoj svetogorskoj svetkovini.
Nakon liturgije nastavlja se praznična proslava prema svetogorskoj tradiciji. Vernici će imati priliku da se poklone moštima Svete Marije Magdaline, a bratstvo Simonopetre će sa gostima učestvovati u svečanoj trpezi.
Panigir Svete Marije Magdaline jedan je od najznačajnijih godišnjih događaja u Simonopetri,a li i na celoj Svetoj Gori upravo zbog neraskidive veze manastira sa ovom svetinjom. Za pravoslavne vernike ova relikvija predstavlja živu vezu sa jednom od najbližih učenica Hristovih i podsećanje na njeno svedočanstvo vere, ljubavi i vernosti Vaskrslom Gospodu.
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju. Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima. Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa. Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Shutterstock
Obeležavanje praznika Svete Marije Magdaline
Duhovna riznica
22:56 | 19.06.2026
SVETA GORA PRED NOVIM IZAZOVIMA: Stiže sve više hodočasnika, ali jedan problem godinama čeka rešenje
Duhovna riznica
23:06 | 23.07.2026
VELIKA NOVINA NA SVETOJ GORI: Dronovi i monasi dobrovoljci spremni za borbu sa vatrenom stihijom
Duhovna riznica
21:56 | 28.07.2026
ZEMLJOTRES NA SVETOJ GORI UZNEMIRIO I MONAHE I POKLONIKE: Jedna činjenica posebno zabrinjava
Praznici i sveci
18:30
SUTRA JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Svetu Mariju Magdalinu - BLAGU MARIJU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Otac Andrej kaže da se duhovno stanje čoveka prepoznaje po njegovom ponašanju prema bližnjima.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
Stihovi posvećeni Svetoj Mariji Magdaleni, prvoj svedokinji Hristovog Vaskrsenja, otkrivaju duboku tugu, beznadežnu potragu i čudesni susret koji je rasvetlio tamu.
Arhijereje je ispred hrama dočekao protonamesnik Nemanja Balaban pozdravnim rečima.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jezekilja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Lidije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
