Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
U manastiru Simonopetra na Svetoj Gori večeras je počeo veliki panigir u čast Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Ovaj praznik ima posebno mesto u životu manastira, jer se u Simonopetri čuva leva šaka Svete Marije Magdaline, svetinja koja vekovima privlači monahe i hodočasnike iz svih krajeva pravoslavlja.
Značaj ove relikvije ne ogleda se samo u njenoj starini, već pre svega u ličnosti svetiteljke kojoj pripada. Sveta Marija Magdalena u Pravoslavnoj crkvi nosi naziv ravnoapostolna jer je, prema jevanđelskom predanju, bila među ženama mironosicama koje su prve bile svedoci Hristovog vaskrsenja i koje su apostolima objavile radosnu vest. Zbog toga je u crkvenom predanju nazvana i „apostolom apostola“.
Leva šaka Svete Marije Magdaline jedna je od najdragocenijih svetinja Manastira Simonopetra. Prema predanju koje čuvaju svetogorski monasi, ova relikvija je netruležna, a brojni hodočasnici i monasi vekovima svedoče o njenoj posebnosti, navodeći da prilikom poklonjenja osećaju toplotu i blagouhanje. Zbog brojnih svedočanstava o uslišanjima molitava pred ovom svetinjom, bratstvo Simonopetre Svetu Mariju Magdalinu poštuje kao posebnu zaštitnicu svog manastira.
Panigir je započeo svečanim panigirijskim večernjem. Kao i svake godine, manastirski katolikon ispunjen je prazničnim pojanjima posvećenim svetiteljki, dok monasi i hodočasnici učestvuju u bogosluženju prema drevnom svetogorskom poretku.
Tokom večernjeg bogosluženja pevaju se praznične stihire, čitaju odgovarajuća svetopisamska začela, a služi se i praznično večernje sa petohlebnicom, odnosno blagosiljanjem pet hlebova, pšenice, vina i ulja, što je sastavni deo velikih svetogorskih proslava.
Poseban trenutak praznične večeri jeste iznošenje na poklonjenje leve šake Svete Marije Magdaline. Monasi i vernici prilaze ovoj svetinji sa molitvom, odajući počast učenici Hristovoj koja je svoj život posvetila propovedanju Jevanđelja.
Nakon večernjeg bogosluženja, prema svetogorskom običaju, uslediće zajednička praznična trpeza u manastirskoj trpezariji, a potom će početi agripnija, odnosno celonoćno bdenje. Tokom noći služiće se jutrenje sa polijelejem, prazničnim kanonom i ostalim delovima bogosluženja, uz karakteristično vizantijsko pojanje po kojem je Simonopetra poznata.
Sutra, na sam dan praznika Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, završava se noćno bdenje i služi se svečana Sveta liturgija. Bogosluženju će prisustvovati bratstvo manastira, kao i hodočasnici koji su došli da učestvuju u ovoj velikoj svetogorskoj svetkovini.
Nakon liturgije nastavlja se praznična proslava prema svetogorskoj tradiciji. Vernici će imati priliku da se poklone moštima Svete Marije Magdaline, a bratstvo Simonopetre će sa gostima učestvovati u svečanoj trpezi.
Panigir Svete Marije Magdaline jedan je od najznačajnijih godišnjih događaja u Simonopetri,a li i na celoj Svetoj Gori upravo zbog neraskidive veze manastira sa ovom svetinjom. Za pravoslavne vernike ova relikvija predstavlja živu vezu sa jednom od najbližih učenica Hristovih i podsećanje na njeno svedočanstvo vere, ljubavi i vernosti Vaskrslom Gospodu.
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju. Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima. Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa. Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća. Budi deo Religija.rs zajednice.
Shutterstock
Obeležavanje praznika Svete Marije Magdaline
SVETA GORA PRED NOVIM IZAZOVIMA: Stiže sve više hodočasnika, ali jedan problem godinama čeka rešenje
VELIKA NOVINA NA SVETOJ GORI: Dronovi i monasi dobrovoljci spremni za borbu sa vatrenom stihijom
ZEMLJOTRES NA SVETOJ GORI UZNEMIRIO I MONAHE I POKLONIKE: Jedna činjenica posebno zabrinjava
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Svetu Mariju Magdalenu - BLAGU MARIJU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U crkvenom kalendaru za 31. oktobar upisana su dva velika svetitelja, ali uz različite oznake praznika.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete apostole iz Sedamdesetorice. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok Jevreji obeležavaju Šabat, a muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Predstavnici svetogorskih manastira priredili su svečani doček Poglavar Bugarske pravoslavne crkve.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Teška nesreća dogodila se tokom radova u blizini manastira Iviron, a okolnosti pod kojima je došlo do pada mašine još nisu poznate.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U crkvenom kalendaru za 31. oktobar upisana su dva velika svetitelja, ali uz različite oznake praznika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News