Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
U manastiru Simonopetra na Svetoj Gori večeras je počeo veliki panigir u čast Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Ovaj praznik ima posebno mesto u životu manastira, jer se u Simonopetri čuva leva šaka Svete Marije Magdaline, svetinja koja vekovima privlači monahe i hodočasnike iz svih krajeva pravoslavlja.
Značaj ove relikvije ne ogleda se samo u njenoj starini, već pre svega u ličnosti svetiteljke kojoj pripada. Sveta Marija Magdalena u Pravoslavnoj crkvi nosi naziv ravnoapostolna jer je, prema jevanđelskom predanju, bila među ženama mironosicama koje su prve bile svedoci Hristovog vaskrsenja i koje su apostolima objavile radosnu vest. Zbog toga je u crkvenom predanju nazvana i „apostolom apostola“.
Leva šaka Svete Marije Magdaline jedna je od najdragocenijih svetinja Manastira Simonopetra. Prema predanju koje čuvaju svetogorski monasi, ova relikvija je netruležna, a brojni hodočasnici i monasi vekovima svedoče o njenoj posebnosti, navodeći da prilikom poklonjenja osećaju toplotu i blagouhanje. Zbog brojnih svedočanstava o uslišanjima molitava pred ovom svetinjom, bratstvo Simonopetre Svetu Mariju Magdalinu poštuje kao posebnu zaštitnicu svog manastira.
Panigir je započeo svečanim panigirijskim večernjem. Kao i svake godine, manastirski katolikon ispunjen je prazničnim pojanjima posvećenim svetiteljki, dok monasi i hodočasnici učestvuju u bogosluženju prema drevnom svetogorskom poretku.
Tokom večernjeg bogosluženja pevaju se praznične stihire, čitaju odgovarajuća svetopisamska začela, a služi se i praznično večernje sa petohlebnicom, odnosno blagosiljanjem pet hlebova, pšenice, vina i ulja, što je sastavni deo velikih svetogorskih proslava.
Poseban trenutak praznične večeri jeste iznošenje na poklonjenje leve šake Svete Marije Magdaline. Monasi i vernici prilaze ovoj svetinji sa molitvom, odajući počast učenici Hristovoj koja je svoj život posvetila propovedanju Jevanđelja.
Nakon večernjeg bogosluženja, prema svetogorskom običaju, uslediće zajednička praznična trpeza u manastirskoj trpezariji, a potom će početi agripnija, odnosno celonoćno bdenje. Tokom noći služiće se jutrenje sa polijelejem, prazničnim kanonom i ostalim delovima bogosluženja, uz karakteristično vizantijsko pojanje po kojem je Simonopetra poznata.
Sutra, na sam dan praznika Svete ravnoapostolne Marije Magdaline, završava se noćno bdenje i služi se svečana Sveta liturgija. Bogosluženju će prisustvovati bratstvo manastira, kao i hodočasnici koji su došli da učestvuju u ovoj velikoj svetogorskoj svetkovini.
Nakon liturgije nastavlja se praznična proslava prema svetogorskoj tradiciji. Vernici će imati priliku da se poklone moštima Svete Marije Magdaline, a bratstvo Simonopetre će sa gostima učestvovati u svečanoj trpezi.
Panigir Svete Marije Magdaline jedan je od najznačajnijih godišnjih događaja u Simonopetri,a li i na celoj Svetoj Gori upravo zbog neraskidive veze manastira sa ovom svetinjom. Za pravoslavne vernike ova relikvija predstavlja živu vezu sa jednom od najbližih učenica Hristovih i podsećanje na njeno svedočanstvo vere, ljubavi i vernosti Vaskrslom Gospodu.
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju. Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima. Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa. Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Shutterstock
Obeležavanje praznika Svete Marije Magdaline
Duhovna riznica
22:56 | 19.06.2026
SVETA GORA PRED NOVIM IZAZOVIMA: Stiže sve više hodočasnika, ali jedan problem godinama čeka rešenje
Duhovna riznica
23:06 | 23.07.2026
VELIKA NOVINA NA SVETOJ GORI: Dronovi i monasi dobrovoljci spremni za borbu sa vatrenom stihijom
Duhovna riznica
21:56 | 28.07.2026
ZEMLJOTRES NA SVETOJ GORI UZNEMIRIO I MONAHE I POKLONIKE: Jedna činjenica posebno zabrinjava
Praznici i sveci
00:00 | 04.08.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Svetu Mariju Magdalenu - BLAGU MARIJU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
