Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Srpska pravoslavna crkva 3. avgusta proslavlja Svetog proroka Jezekilja, jednog od četvorice velikih starozavetnih proroka, čiji su život, proročke vizije i nepokolebljiva vera ostavili dubok trag u istoriji spasenja.
Njegova proročanstva predstavljaju jedno od najznačajnijih svedočanstava Starog zaveta, a Crkva ga poštuje kao čoveka koji je i u najtežim vremenima ostao veran Bogu.
Sveti prorok Jezekilj rođen je u Judeji oko 622. godine pre Hrista. Poticao je iz svešteničkog roda, a njegov život zauvek je promenjen kada je 597. godine pre Hrista, zajedno sa judejskim carem Joakimom i mnogim sunarodnicima, odveden u vavilonsko ropstvo.
To je bio jedan od najtežih perioda u istoriji jevrejskog naroda, jer je Jerusalim više puta osvajao moćni vavilonski car Navuhodonosor, a stanovništvo je bilo raseljeno daleko od svoje otadžbine.
Jezekilj je živeo kraj reke Hovar, u mestu Tel Aviv, gde mu se Gospod javio u veličanstvenim i tajanstvenim vizijama. Nakon jednog takvog božanskog viđenja, oko 592. godine pre Hrista, ispunio se Duhom Božjim i započeo svoju proročku službu. Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Njegov dom postao je mesto okupljanja prognanih Jevreja. Tu su mnogi dolazili da čuju njegove propovedi, traže utehu i pronađu snagu da istraju u danima iskušenja. Jezekilj nije govorio samo o kazni zbog udaljavanja od Boga, već je donosio i poruku nade, nagoveštavajući obnovu Jerusalima i povratak naroda iz ropstva.
Posebno mesto u Svetom pismu zauzima Knjiga proroka Jezekilja, koja nosi njegovo ime. Sa svojih 48 poglavlja ubraja se među najobimnije i najznačajnije starozavetne knjige. U njoj su zapisane njegove vizije, proročanstva i pouke koje vekovima nadahnjuju vernike i svedoče o Božjem promislu.
U vreme velike gladi on je molitvama umnožio hranu ljudima i spasio smrti već iznemogle ljude.
Jezekilj je svoj život završio mučeničkom smrću i to tako što ga je jevrejski starešina, videvši da ne odustaje od preobraćanja neznabožaca, ubio rastrgnuvši ga konjima. Narod je pokupio njegovo iskidano telo i sahranio ga na polju Maur.
Tropar Svetom proroku Jezekilju (glas 2):
„Proroka Tvoga, Jezekilja, uspomenu Gospode slavimo, zato Te molimo, spasi duše naše.“
Poslao je izaslanike da pronađu pravu veru, a onda promenio sudbinu čitavog ruskog naroda. Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac. Sveti Emilijan živeo je u vreme cara Julijana Odstupnika, jednog od najžešćih progonitelja hrišćana u Rimskom carstvu. Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Wikipedia
Praznici i sveci
07:00 | 28.07.2026
NAJVEĆI DUHOVNI PREOKRET JEDNOG VLADARA: Srpska crkva danas slavi Svetog velikog kneza ruskog Vladimira
Praznici i sveci
00:00 | 30.07.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! Slavimo Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao OGNJENA MARIJA!
Praznici i sveci
18:30 | 30.07.2026
HRABRO MALJEM PORUŠIO SVE PAGANSKE IDOLE I ŽIVOT POLOŽIO ZA HRISTA! Sutra slavimo Svetog mučenika Emilijana!
Praznici i sveci
00:00 | 01.08.2026
ONA JE BILA ROĐENA SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA, PREMINULOM ZARUČNIKU OSTALA VERNA DO SMRTI! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sahranjen u istoj grobnici gde i Sim, sin Nojev.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Jedan deo moštiju Svetih Kirika i Julite čuva se u Ohridu, u crkvi Presvete Bogorodice Bolničke, gde im vernici vekovima dolaze na poklonjenje i molitvu.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
