Strasti koje dolaze kroz govor nanose veliku štetu duhovnom životu. Mudrost svetih otaca nudi pouke kako bismo izbegli ove opasnosti i sačuvali mir srca.
Ogovaranje, često zanemarivano kao „bezazleno“ ponašanje, ima razorne posledice po duhovni život. Sveti oci pravoslavlja jasno su upozoravali na ovu strast, koja kvari dušu, udaljava čoveka od Boga i vodi ga u osudu drugih.
Sveti Grigorije Bogoslov nas podseća: „Ništa nije ugodnije za ljude od ogovaranja, naročito kada je podstaknuto mržnjom.“
Printscreen/Youtube/IstinoLjublje - dela Svetih otaca
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Ova opasna sklonost ka osuđivanju bližnjih ne samo da narušava međuljudske odnose, već nas stavlja pred Božiji sud. Sveti Jovan Zlatousti opominje: „Kada neko troši sve svoje brige na prekomerno ispitivanje tuđeg života, posledica će biti zanemarivanje porodičnih obaveza, koje će sve više propadati. Onaj ko s mržnjom posmatra tuđi život nikada neće dobiti oproštaj za svoje sopstvene grehe. Jer, Bog će nas suditi ne samo prema vrsti naših grehova, već i prema načinu na koji sudimo drugima.“
Sveta Sinkletikija nas uči kako ogovaranje utiče na našu duhovnu čistoću: „Ogovaranje je težak i smrtni greh. Ipak, neki ga prihvataju kao hranu i odmor. Ti, pak, ne prihvataj u sebe tuđe zlo, već čuvaj svoju dušu čistom. Ako prihvatiš prljave reči onoga koji ogovara, u svojoj molitvi će ti se pojaviti nečisti pomisli, i bez razloga ćeš mrzeti ljude koji te okružuju.“
Na mudar način, Sveti Kasijan Rimljanin podseća na zamke ogovaranja: „Đavo te uspavljuje dok slušaš duhovne pouke, ali ne i kada ogovaraš.“
Printscreen
Ikona Svetog Pajsija Svetogorca
Koren ove pogubne navike često leži u mržnji i zlopamćenju, kako nas podseća Sveti Jovan Lestvičnik: „Ogovaranje nastaje iz mržnje i zlopamćenja.“
Dodajući duboku duhovnu dimenziju, on kaže: „Ko želi da pobedi duh ogovaranja, neka ne osuđuje čoveka koji je pogrešio, već demona koji ga je podstakao na greh. Jer, niko ne želi da greši protiv Boga, iako svi po svojoj volji grešimo.“
Ostaviti tuđe greške po strani ključ je duhovnog napretka, što nas uči Sveti Pajsije Svetogorac: „Počećeš da radiš na sebi tek kada prestaneš da gledaš šta rade drugi oko tebe.“
Sveti Luka Krimski podseća da reči koje izgovaramo mogu biti duhovna prljavština: „Postala je loša navika da, čim saznamo nešto o bližnjem, idemo da to svima razglašavamo. Otvorite grob i videćete kakva se nečistoća i smrad u njemu nalaze. Ista duhovna nečistoća izlazi iz naših usta kada osuđujemo bližnje.“
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Luke Krimskog
Na kraju, Starac Emilijan Simonopetritski savetuje: „Saznavanje o zlobama i gresima drugih, bilo da su mali ili veliki, kvari naš razum i slabi naše sile, jer to nije u skladu sa Božijom voljom. Zato ne treba da želimo da znamo šta drugi rade. Ako mi neko dođe da priča o drugima, zatvoriću mu usta ili ću otići.“
Ogovaranje, iako često potcenjeno, nosi sa sobom duhovni teret koji nas udaljava od Boga i bližnjih. Čuvajući svoj jezik i sluh, biramo put ka duhovnoj čistoti i spasenju.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
