Strasti koje dolaze kroz govor nanose veliku štetu duhovnom životu. Mudrost svetih otaca nudi pouke kako bismo izbegli ove opasnosti i sačuvali mir srca.
Ogovaranje, često zanemarivano kao „bezazleno“ ponašanje, ima razorne posledice po duhovni život. Sveti oci pravoslavlja jasno su upozoravali na ovu strast, koja kvari dušu, udaljava čoveka od Boga i vodi ga u osudu drugih.
Sveti Grigorije Bogoslov nas podseća: „Ništa nije ugodnije za ljude od ogovaranja, naročito kada je podstaknuto mržnjom.“
Printscreen/Youtube/IstinoLjublje - dela Svetih otaca
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Ova opasna sklonost ka osuđivanju bližnjih ne samo da narušava međuljudske odnose, već nas stavlja pred Božiji sud. Sveti Jovan Zlatousti opominje: „Kada neko troši sve svoje brige na prekomerno ispitivanje tuđeg života, posledica će biti zanemarivanje porodičnih obaveza, koje će sve više propadati. Onaj ko s mržnjom posmatra tuđi život nikada neće dobiti oproštaj za svoje sopstvene grehe. Jer, Bog će nas suditi ne samo prema vrsti naših grehova, već i prema načinu na koji sudimo drugima.“
Sveta Sinkletikija nas uči kako ogovaranje utiče na našu duhovnu čistoću: „Ogovaranje je težak i smrtni greh. Ipak, neki ga prihvataju kao hranu i odmor. Ti, pak, ne prihvataj u sebe tuđe zlo, već čuvaj svoju dušu čistom. Ako prihvatiš prljave reči onoga koji ogovara, u svojoj molitvi će ti se pojaviti nečisti pomisli, i bez razloga ćeš mrzeti ljude koji te okružuju.“
Na mudar način, Sveti Kasijan Rimljanin podseća na zamke ogovaranja: „Đavo te uspavljuje dok slušaš duhovne pouke, ali ne i kada ogovaraš.“
Printscreen
Ikona Svetog Pajsija Svetogorca
Koren ove pogubne navike često leži u mržnji i zlopamćenju, kako nas podseća Sveti Jovan Lestvičnik: „Ogovaranje nastaje iz mržnje i zlopamćenja.“
Dodajući duboku duhovnu dimenziju, on kaže: „Ko želi da pobedi duh ogovaranja, neka ne osuđuje čoveka koji je pogrešio, već demona koji ga je podstakao na greh. Jer, niko ne želi da greši protiv Boga, iako svi po svojoj volji grešimo.“
Ostaviti tuđe greške po strani ključ je duhovnog napretka, što nas uči Sveti Pajsije Svetogorac: „Počećeš da radiš na sebi tek kada prestaneš da gledaš šta rade drugi oko tebe.“
Sveti Luka Krimski podseća da reči koje izgovaramo mogu biti duhovna prljavština: „Postala je loša navika da, čim saznamo nešto o bližnjem, idemo da to svima razglašavamo. Otvorite grob i videćete kakva se nečistoća i smrad u njemu nalaze. Ista duhovna nečistoća izlazi iz naših usta kada osuđujemo bližnje.“
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Luke Krimskog
Na kraju, Starac Emilijan Simonopetritski savetuje: „Saznavanje o zlobama i gresima drugih, bilo da su mali ili veliki, kvari naš razum i slabi naše sile, jer to nije u skladu sa Božijom voljom. Zato ne treba da želimo da znamo šta drugi rade. Ako mi neko dođe da priča o drugima, zatvoriću mu usta ili ću otići.“
Ogovaranje, iako često potcenjeno, nosi sa sobom duhovni teret koji nas udaljava od Boga i bližnjih. Čuvajući svoj jezik i sluh, biramo put ka duhovnoj čistoti i spasenju.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Povodom nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, paroh u Perlezu Aleksandar Nišević poziva na duboko preispitivanje i promenu – da u tuzi i patnji prepoznamo Božju opomenu, da svako od nas pronađe svoj deo odgovornosti i preduzme korake ka istinskoj ljubavi i brizi za bližnje.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
