Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Život nas često stavlja pred izazove nepravde, bola i poniženja, koji mogu probuditi u nama duboku potrebu za reakcijom. U takvim trenucima osećamo snažan impuls da branimo svoje dostojanstvo i uzvratimo onima koji su nas povredili. Međutim, pravoslavna vera nudi drugačiji put – put smirenja, koji ne samo da nas štiti od povreda, već nas vodi ka unutrašnjem miru i spasenju. Sveti Jovan Zlatousti nas svojim rečima upućuje na ovaj put, ukazujući nam da je prava pobeda nad nepravdom u uzvraćanju dobrom.
- Ako uzvratiš nepravdom na nepravdu koja ti je učinjena, tada nisi samo uzvratio, već si naneo zlo samom sebi - govorio je Sveti Jovan Zlatousti. U ovim jednostavnim, ali dubokim rečima krije se mudrost koja poziva na razumevanje suštine nepravde. Svaki put kada odgovorimo zlom na zlo, činimo nešto opasno po vlastitu dušu – udaljavamo se od Božijeg milosrđa i poništavamo oproštaj za sopstvene grehe. Osvećujući se, ne postiže se istinska pravda; naprotiv, otvaramo srce nemiru i ogorčenju.
Smirenje u pravoslavlju nije znak slabosti, već najviša vrlina, znak snage i vere. Kada nas neko povredi, možda instinktivno osećamo da je osvećivanje jedini način da povratimo unutrašnji mir. Međutim, Sveti Jovan podseća:
- Ništa ne raduje Boga više nego kada ne uzvraćamo zlo za zlo.
Prava duhovna zaštita je, zapravo, sposobnost da mirno podnesemo nepravdu, verujući da će Bog, koji vidi i zna sve, urediti stvari na najbolji način.
Nekome ko se prvi put suočava sa ovim učenjem može delovati teško ili čak nemoguće da na zlo odgovori dobrom. Ipak, Sveti Jovan nas uči:
- Ovo je najvažnije: ne samo da ne uzvraćaš zlo zlom, već i da na zlo odgovoriš dobrim.
Takav čin ne samo da oslobađa naše srce od mržnje, već može pokolebati i onoga koji nam je učinio zlo. Kada na provokaciju odgovorimo spokojnošću i milosrđem, drugi se suočava sa težinom svojih postupaka, a mi čuvamo sopstveni mir.
Najteži deo suočavanja sa nepravdom jeste oproštaj.
- Pretrpeo si mnogo nepravde i lišen si mnogih stvari zbog nekoga, klevetan si i oštećen u veoma važnim stvarima svog života, i zato želiš da vidiš kako je tvoj brat kažnjen? I ovde je ponovo korisno da mu oprostiš - govorio je ovaj ugodinik Božji.
- Praštanjem mi prepuštamo pravdu Bogu, jer On je jedini koji zna kako da je izvede na pravi put.
Sveti Jovan Zlatousti nas, kroz mudre reči, uči da je najopasnije za dušu ako se prepusti osveti i zlopamćenju. Smirenje, kao čin predavanja naših nevolja u Božje ruke, donosi nam istinski mir, dok osveta budi nemir i udaljava nas od Božje prisutnosti. Umesto osvete, blagoslov onoga koji nam je učinio nepravdu čini najviše za nas same, jer naš duh postaje slobodan od tereta zla.
Balans između reakcije na nepravdu i očuvanja smirenja leži u veri u Božiju pravdu i milost. Čineći dobro u trenucima kada nam se nanosi zlo, izdižemo se iznad prolaznih povreda, gradeći trajni mir u svom srcu. Naš cilj, prema učenju svetih otaca, jeste spasenje – a do njega nas vodi put ljubavi, oprosta i smirenja, put koji nas, u krajnjoj liniji, oslobađa svakog zemaljskog tereta zla.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima. Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju. Na godišnjem zasedanju Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju u Jašiju, poglavar Rumunske pravoslavne crkve okupljenim lekarima govorio je o isceljujućoj snazi ljubavi i saosećanja, ističući povezanost medicinske nauke sa hrišćanskom duhovnošću. Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Printscreen/Youtube/IstinoLjublje - dela Svetih otaca
Duhovna riznica
15:48 | 13.10.2024
KLJUČ ZA REŠAVANJE PORODIČNIH PROBLEMA: Deset saveta svetih otaca koji mogu promeniti vaš život
Duhovna riznica
21:53 | 23.10.2024
KOLIKO VREMENA JE POTREBNO DA SE OKAJE GREH: Starac Gavrilo je dao odgovor koji će mnoge iznenaditi
Duhovna riznica
00:43 | 10.11.2024
"DOBRA DUŠA JE NAJBOLJI LEK ZA SRCE" Patrijarh Danilo blagosiljajući naučni skup istakao vezu između medicine i hrišćanske duhovnosti
Duhovna riznica
14:47 | 10.11.2024
NA OVIM GREŠKAMA POČINJE RASPAD PORODICE: Sveti oci upozoravaju da postoji jedna zabluda koju mnogi prave i koju treba poveriti samo jednoj osobi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog mučenika Platona po starom kalendaru, Svetog proroka Nauma po novom, katolici proslavlja Svetog Šarla de Fukoa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Kako prihvatiti nepravdu, izbeći osvetu i pronaći unutrašnju snagu - saznajte kroz pouke jednog od najvećih učitelja Crkve.
Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Strasti izobličavaju čovekovu volju, menjaju način na koji posmatra svet, a neretko i način na koji vidi sebe i druge.
