Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Od stvaranja sveta, kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine menjali su se u različitim epohama i povodima, ali je simbolika uvek bila ista: novi početak. Svetitelji pravoslavne crkve naglašavali su da je vreme dar Božiji, koji nam je dat za duhovni rad, i učili su nas kako bi trebalo da započnemo novo leto Gospodnje.
Pravoslavni svetitelji nas podsećaju da početak nove godine nije samo prilika za donošenje svetovnih odluka, već i za duhovno preispitivanje i zahvalnost za sve što nam je Bog darovao.
religija
Kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine su se menjali, ali je simbolika uvek bila ista - novi početak
Sveti Vasilije Veliki, koji se proslavlja na prvi dan godine (1. januara po novom, 14. januara po starom kalendaru), ističe da je svaki trenutak koji nam Bog daruje prilika za pokajanje, molitvu i dela ljubavi. U njegovoj teologiji, vreme nije samo sled dana, već mogućnost da čovek priđe večnosti i Bogu.
Sveti Jovan Zlatousti takođe je pozivao verne da mudro koriste svoje vreme. On je govorio: „Naš život je putovanje ka Bogu, a vreme je naš put. Pređimo ga sa zahvalnošću i odgovornošću, jer svaki trenutak je prilika da se približimo Hristu.“
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, pridavao je veliki značaj novom početku kao prilici za duhovni napredak. Umesto da se fokusiramo isključivo na materijalne ili svetovne planove, pozivao nas je da napravimo „duhovni preispit“ svog života.
Printscreen
Sveti Pajsije Svtogorac
Često je govorio: „Vreme je poput vode koja teče. Ako ga ne koristiš pravilno, izgubi se. Zato je dobro da na početku svake godine razmišljamo kako možemo postati bolji hrišćani.“
Sveti Siluan Atonski govorio je o potrebi za neprestanom molitvom kao načinu obnove duše. Promena godine, kako je isticao, ne treba da bude samo povod za formalno slavlje, već trenutak duboke molitve i poverenja u Boga: „Vreme koje prolazi ne vraća se. Živimo ga s ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Svetitelji nas pozivaju da na promenu godine gledamo sa zahvalnošću za sve što nam je Bog dao i s poverenjem u budućnost. Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se kroz zahvalnost za Božije blagoslove u prošlosti ojačava vera u budućnost: „Kada na prošlost gledaš sa zahvalnošću, budućnost vidiš s verom. Bog te nikada nije ostavio samog, i neće te ostaviti ni u narednoj godini.“
wikimedia
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
Sveti Luka Krimski, koji je živeo u teškim vremenima, podsećao je da je svaka nova godina nova prilika da pokažemo poverenje u Božiji plan, čak i kada je on težak ili neshvatljiv.
Pokajanje ima središnje mesto u učenju svetitelja o dočeku nove godine. Sveti Serafim Sarovski je govorio: „Vreme koje prolazi bez pokajanja je izgubljeno vreme. Počnimo novu godinu sa čistim srcem, ispunjenim ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Sveti Nektarije Eginski nas je podsećao da pokajanje nije čin straha, već čin ljubavi i nade. Za njega je promena godine bila prilika za novi početak ne samo u životu, već i u odnosu s Bogom.
SPC
Sveti Nektarije Eginski
Mnogi svetitelji, poput Svetog Jefrema Sirina, govorili su o snazi molitve u momentu promene godine. U svojim molitvama, molili su Boga za mir, zdravlje i duhovni napredak vernih.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je često govorio: „Želim da nova godina bude ispunjena Hristom. Kada je naše srce ispunjeno Njime, svaki trenutak postaje večan.“
Na kraju, svetitelji nas pozivaju da novu godinu dočekamo sa smirenošću i nadom. Vreme nije naše, već Božije, i svaki naš plan treba da bude praćen molitvom: „Neka bude volja Tvoja, Gospode.“
Sveti Georgije Karslidis je govorio da istinska sreća čoveka ne leži u planovima i snovima koje pravi za budućnost, već u njegovom odnosu s Bogom.
Prelazak u novu godinu je prilika za duhovnu obnovu, zahvalnost i poverenje u Boga. Svetitelji, kroz svoj život i učenje, pozivaju nas da vreme doživljavamo kao dar Božiji i ispunjavamo ga delima ljubavi i pokajanja. Njihove molitve i reči pokazuju nam put ka životu ispunjenom nadom, smirenošću i ljubavlju.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Flora i Prepodobnog Jovana Rilskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Polaganje časnog pojasa Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Rajmunda Nonskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
U besedi za ponedeljak 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ovo nije samo slika budućeg raja, već tajna povezana sa dolaskom Hrista.
Dani prolaze dok se najvažnije duhovne obaveze pomeraju za kasnije, ali prema ovoj svetogorskoj poruci postoji trenutak posle kojeg više nema mogućnosti za promenu.
Protojerej Petar Gurjanov govori o onima koji se hvale brojem zavedenih žena, opravdavaju nečistotu, napuštaju porodice i tek kasnije shvataju zbog čega im je duša prazna, a život nesređen.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
