Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Od stvaranja sveta, kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine menjali su se u različitim epohama i povodima, ali je simbolika uvek bila ista: novi početak. Svetitelji pravoslavne crkve naglašavali su da je vreme dar Božiji, koji nam je dat za duhovni rad, i učili su nas kako bi trebalo da započnemo novo leto Gospodnje.
Pravoslavni svetitelji nas podsećaju da početak nove godine nije samo prilika za donošenje svetovnih odluka, već i za duhovno preispitivanje i zahvalnost za sve što nam je Bog darovao.
religija
Kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine su se menjali, ali je simbolika uvek bila ista - novi početak
Sveti Vasilije Veliki, koji se proslavlja na prvi dan godine (1. januara po novom, 14. januara po starom kalendaru), ističe da je svaki trenutak koji nam Bog daruje prilika za pokajanje, molitvu i dela ljubavi. U njegovoj teologiji, vreme nije samo sled dana, već mogućnost da čovek priđe večnosti i Bogu.
Sveti Jovan Zlatousti takođe je pozivao verne da mudro koriste svoje vreme. On je govorio: „Naš život je putovanje ka Bogu, a vreme je naš put. Pređimo ga sa zahvalnošću i odgovornošću, jer svaki trenutak je prilika da se približimo Hristu.“
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, pridavao je veliki značaj novom početku kao prilici za duhovni napredak. Umesto da se fokusiramo isključivo na materijalne ili svetovne planove, pozivao nas je da napravimo „duhovni preispit“ svog života.
Printscreen
Sveti Pajsije Svtogorac
Često je govorio: „Vreme je poput vode koja teče. Ako ga ne koristiš pravilno, izgubi se. Zato je dobro da na početku svake godine razmišljamo kako možemo postati bolji hrišćani.“
Sveti Siluan Atonski govorio je o potrebi za neprestanom molitvom kao načinu obnove duše. Promena godine, kako je isticao, ne treba da bude samo povod za formalno slavlje, već trenutak duboke molitve i poverenja u Boga: „Vreme koje prolazi ne vraća se. Živimo ga s ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Svetitelji nas pozivaju da na promenu godine gledamo sa zahvalnošću za sve što nam je Bog dao i s poverenjem u budućnost. Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se kroz zahvalnost za Božije blagoslove u prošlosti ojačava vera u budućnost: „Kada na prošlost gledaš sa zahvalnošću, budućnost vidiš s verom. Bog te nikada nije ostavio samog, i neće te ostaviti ni u narednoj godini.“
wikimedia
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
Sveti Luka Krimski, koji je živeo u teškim vremenima, podsećao je da je svaka nova godina nova prilika da pokažemo poverenje u Božiji plan, čak i kada je on težak ili neshvatljiv.
Pokajanje ima središnje mesto u učenju svetitelja o dočeku nove godine. Sveti Serafim Sarovski je govorio: „Vreme koje prolazi bez pokajanja je izgubljeno vreme. Počnimo novu godinu sa čistim srcem, ispunjenim ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Sveti Nektarije Eginski nas je podsećao da pokajanje nije čin straha, već čin ljubavi i nade. Za njega je promena godine bila prilika za novi početak ne samo u životu, već i u odnosu s Bogom.
SPC
Sveti Nektarije Eginski
Mnogi svetitelji, poput Svetog Jefrema Sirina, govorili su o snazi molitve u momentu promene godine. U svojim molitvama, molili su Boga za mir, zdravlje i duhovni napredak vernih.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je često govorio: „Želim da nova godina bude ispunjena Hristom. Kada je naše srce ispunjeno Njime, svaki trenutak postaje večan.“
Na kraju, svetitelji nas pozivaju da novu godinu dočekamo sa smirenošću i nadom. Vreme nije naše, već Božije, i svaki naš plan treba da bude praćen molitvom: „Neka bude volja Tvoja, Gospode.“
Sveti Georgije Karslidis je govorio da istinska sreća čoveka ne leži u planovima i snovima koje pravi za budućnost, već u njegovom odnosu s Bogom.
Prelazak u novu godinu je prilika za duhovnu obnovu, zahvalnost i poverenje u Boga. Svetitelji, kroz svoj život i učenje, pozivaju nas da vreme doživljavamo kao dar Božiji i ispunjavamo ga delima ljubavi i pokajanja. Njihove molitve i reči pokazuju nam put ka životu ispunjenom nadom, smirenošću i ljubavlju.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Poruke koje šaljemo mogu izlečiti srce bližnjeg, dok oštre reči poput mača ranjavaju i onoga ko ih izgovori. Veliki duhovni autoriteti pravoslavlja nas uče kako da promišljeno biramo reči i sačuvamo čistotu srca.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
U svojoj besedi za 4. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović nas uči da zavist zamenimo sažaljenjem i ljubavlju, jer prava pravednost dolazi iz čiste duše oslobođene ogorčenosti.
