Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Od stvaranja sveta, kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine menjali su se u različitim epohama i povodima, ali je simbolika uvek bila ista: novi početak. Svetitelji pravoslavne crkve naglašavali su da je vreme dar Božiji, koji nam je dat za duhovni rad, i učili su nas kako bi trebalo da započnemo novo leto Gospodnje.
Pravoslavni svetitelji nas podsećaju da početak nove godine nije samo prilika za donošenje svetovnih odluka, već i za duhovno preispitivanje i zahvalnost za sve što nam je Bog darovao.
religija
Kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine su se menjali, ali je simbolika uvek bila ista - novi početak
Sveti Vasilije Veliki, koji se proslavlja na prvi dan godine (1. januara po novom, 14. januara po starom kalendaru), ističe da je svaki trenutak koji nam Bog daruje prilika za pokajanje, molitvu i dela ljubavi. U njegovoj teologiji, vreme nije samo sled dana, već mogućnost da čovek priđe večnosti i Bogu.
Sveti Jovan Zlatousti takođe je pozivao verne da mudro koriste svoje vreme. On je govorio: „Naš život je putovanje ka Bogu, a vreme je naš put. Pređimo ga sa zahvalnošću i odgovornošću, jer svaki trenutak je prilika da se približimo Hristu.“
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, pridavao je veliki značaj novom početku kao prilici za duhovni napredak. Umesto da se fokusiramo isključivo na materijalne ili svetovne planove, pozivao nas je da napravimo „duhovni preispit“ svog života.
Printscreen
Sveti Pajsije Svtogorac
Često je govorio: „Vreme je poput vode koja teče. Ako ga ne koristiš pravilno, izgubi se. Zato je dobro da na početku svake godine razmišljamo kako možemo postati bolji hrišćani.“
Sveti Siluan Atonski govorio je o potrebi za neprestanom molitvom kao načinu obnove duše. Promena godine, kako je isticao, ne treba da bude samo povod za formalno slavlje, već trenutak duboke molitve i poverenja u Boga: „Vreme koje prolazi ne vraća se. Živimo ga s ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Svetitelji nas pozivaju da na promenu godine gledamo sa zahvalnošću za sve što nam je Bog dao i s poverenjem u budućnost. Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se kroz zahvalnost za Božije blagoslove u prošlosti ojačava vera u budućnost: „Kada na prošlost gledaš sa zahvalnošću, budućnost vidiš s verom. Bog te nikada nije ostavio samog, i neće te ostaviti ni u narednoj godini.“
wikimedia
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
Sveti Luka Krimski, koji je živeo u teškim vremenima, podsećao je da je svaka nova godina nova prilika da pokažemo poverenje u Božiji plan, čak i kada je on težak ili neshvatljiv.
Pokajanje ima središnje mesto u učenju svetitelja o dočeku nove godine. Sveti Serafim Sarovski je govorio: „Vreme koje prolazi bez pokajanja je izgubljeno vreme. Počnimo novu godinu sa čistim srcem, ispunjenim ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Sveti Nektarije Eginski nas je podsećao da pokajanje nije čin straha, već čin ljubavi i nade. Za njega je promena godine bila prilika za novi početak ne samo u životu, već i u odnosu s Bogom.
SPC
Sveti Nektarije Eginski
Mnogi svetitelji, poput Svetog Jefrema Sirina, govorili su o snazi molitve u momentu promene godine. U svojim molitvama, molili su Boga za mir, zdravlje i duhovni napredak vernih.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je često govorio: „Želim da nova godina bude ispunjena Hristom. Kada je naše srce ispunjeno Njime, svaki trenutak postaje večan.“
Na kraju, svetitelji nas pozivaju da novu godinu dočekamo sa smirenošću i nadom. Vreme nije naše, već Božije, i svaki naš plan treba da bude praćen molitvom: „Neka bude volja Tvoja, Gospode.“
Sveti Georgije Karslidis je govorio da istinska sreća čoveka ne leži u planovima i snovima koje pravi za budućnost, već u njegovom odnosu s Bogom.
Prelazak u novu godinu je prilika za duhovnu obnovu, zahvalnost i poverenje u Boga. Svetitelji, kroz svoj život i učenje, pozivaju nas da vreme doživljavamo kao dar Božiji i ispunjavamo ga delima ljubavi i pokajanja. Njihove molitve i reči pokazuju nam put ka životu ispunjenom nadom, smirenošću i ljubavlju.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog mučenika Platona po starom kalendaru, Svetog proroka Nauma po novom, katolici proslavlja Svetog Šarla de Fukoa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
