Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Od stvaranja sveta, kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine menjali su se u različitim epohama i povodima, ali je simbolika uvek bila ista: novi početak. Svetitelji pravoslavne crkve naglašavali su da je vreme dar Božiji, koji nam je dat za duhovni rad, i učili su nas kako bi trebalo da započnemo novo leto Gospodnje.
Pravoslavni svetitelji nas podsećaju da početak nove godine nije samo prilika za donošenje svetovnih odluka, već i za duhovno preispitivanje i zahvalnost za sve što nam je Bog darovao.
religija
Kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine su se menjali, ali je simbolika uvek bila ista - novi početak
Sveti Vasilije Veliki, koji se proslavlja na prvi dan godine (1. januara po novom, 14. januara po starom kalendaru), ističe da je svaki trenutak koji nam Bog daruje prilika za pokajanje, molitvu i dela ljubavi. U njegovoj teologiji, vreme nije samo sled dana, već mogućnost da čovek priđe večnosti i Bogu.
Sveti Jovan Zlatousti takođe je pozivao verne da mudro koriste svoje vreme. On je govorio: „Naš život je putovanje ka Bogu, a vreme je naš put. Pređimo ga sa zahvalnošću i odgovornošću, jer svaki trenutak je prilika da se približimo Hristu.“
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, pridavao je veliki značaj novom početku kao prilici za duhovni napredak. Umesto da se fokusiramo isključivo na materijalne ili svetovne planove, pozivao nas je da napravimo „duhovni preispit“ svog života.
Printscreen
Sveti Pajsije Svtogorac
Često je govorio: „Vreme je poput vode koja teče. Ako ga ne koristiš pravilno, izgubi se. Zato je dobro da na početku svake godine razmišljamo kako možemo postati bolji hrišćani.“
Sveti Siluan Atonski govorio je o potrebi za neprestanom molitvom kao načinu obnove duše. Promena godine, kako je isticao, ne treba da bude samo povod za formalno slavlje, već trenutak duboke molitve i poverenja u Boga: „Vreme koje prolazi ne vraća se. Živimo ga s ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Svetitelji nas pozivaju da na promenu godine gledamo sa zahvalnošću za sve što nam je Bog dao i s poverenjem u budućnost. Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se kroz zahvalnost za Božije blagoslove u prošlosti ojačava vera u budućnost: „Kada na prošlost gledaš sa zahvalnošću, budućnost vidiš s verom. Bog te nikada nije ostavio samog, i neće te ostaviti ni u narednoj godini.“
wikimedia
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
Sveti Luka Krimski, koji je živeo u teškim vremenima, podsećao je da je svaka nova godina nova prilika da pokažemo poverenje u Božiji plan, čak i kada je on težak ili neshvatljiv.
Pokajanje ima središnje mesto u učenju svetitelja o dočeku nove godine. Sveti Serafim Sarovski je govorio: „Vreme koje prolazi bez pokajanja je izgubljeno vreme. Počnimo novu godinu sa čistim srcem, ispunjenim ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Sveti Nektarije Eginski nas je podsećao da pokajanje nije čin straha, već čin ljubavi i nade. Za njega je promena godine bila prilika za novi početak ne samo u životu, već i u odnosu s Bogom.
SPC
Sveti Nektarije Eginski
Mnogi svetitelji, poput Svetog Jefrema Sirina, govorili su o snazi molitve u momentu promene godine. U svojim molitvama, molili su Boga za mir, zdravlje i duhovni napredak vernih.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je često govorio: „Želim da nova godina bude ispunjena Hristom. Kada je naše srce ispunjeno Njime, svaki trenutak postaje večan.“
Na kraju, svetitelji nas pozivaju da novu godinu dočekamo sa smirenošću i nadom. Vreme nije naše, već Božije, i svaki naš plan treba da bude praćen molitvom: „Neka bude volja Tvoja, Gospode.“
Sveti Georgije Karslidis je govorio da istinska sreća čoveka ne leži u planovima i snovima koje pravi za budućnost, već u njegovom odnosu s Bogom.
Prelazak u novu godinu je prilika za duhovnu obnovu, zahvalnost i poverenje u Boga. Svetitelji, kroz svoj život i učenje, pozivaju nas da vreme doživljavamo kao dar Božiji i ispunjavamo ga delima ljubavi i pokajanja. Njihove molitve i reči pokazuju nam put ka životu ispunjenom nadom, smirenošću i ljubavlju.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
