U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Zimske čarolije kuljaju reklamama, a u ponudi su razni pokloni koji mame mališane koji se već uveliko pišu pisma Deda Mrazu. Ipak, naša Crkva smatra da Nova godina treba da se obeležava prema gregorijanskom kalendaru - 14. januara, a ne po julijanskom kalendaru, 1. janura.
Mnogi vernici su zato u nedoumici da li svoje mališane treba da obraduju 1. ili 14. januara poklonima i da li je uopšte običaj darivanja prihvatljiv u pravoslavnoj veri. U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
"Sve do 1. januara 1919. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, Božić je padao 25. decembra a novogodišnja noć 31. decembra, kako po crkvenom kalendaru, tako i po državnom. Ujedinjenjem u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, država Srbija je prešla na Gregorijanski kalendar a Crkva ne, i od tog vremena postoji taj raskorak datuma u crkvenom i zvaničnom kalendaru kod nas", objašnjava sveštenik deo priče o julijanskom i gregorijasnkom kalendaru.
U vreme reformi kalendara na zapadu, većina pravoslavnih zemalja bila je pod turskom vlašću. Carigradski patrijarh Jeremija II odbio je na poziv pape Grigorija XIII da prihvati ispravku kalendara, a cela stvar odbijena je i u Rusiji. Srbi su se pod kalendarskim udarom sa zapada našli tek posle slabljenja moći turske imperije. Patrijarh Arsenije Čarnojević uspeo je da odbije predlog cara Leopolda I da Srbi pređu na papski kalendar, što je 1814. godine ponovio i mitropolit Stefan Stratimirović u prepisci sa carem Francem Prvim.
Početkom ovog veka carigradski patrijarh Joakim III bezuspešno je insistirao na dogovoru svih pravoslavnih crkava oko kalendara. Kada su posle Prvog svetskog rata pojedine pravoslavne države uvele novi početak računanja vremena u državnoj administraciji (Kraljevina SHS 1919, Grčka 1923, a potom Turska, Bugarska, Rumunija ) pitanje kalendara postalo je još akutnije. Na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923 godine odlučeno je da se izrada novog kalendara, koji bi kao tačniji od gregorijanskog bio prihvaćen od svih pravoslavnih, poveri Milutinu Milankoviću, profesoru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
Za pravoslavnu crkvu kalendarsko pitanje postoji samo u odnosu na kanonske propise o proslavi Vaskrsa i praznika u vezi sa njim, a ne oko pitanja tačnijeg izracunavanja tropske godine i mesečnih mena koja spada u domen astronomije - objašnjavao je patrijarh srpski Pavle u tekstu "Stav Srpske pravoslavne crkve o starom i novom kalendaru", objavljenom u Glasniku SPC 1982. godine. Pitanje kalendara naći će se na dnevnom redu prvog narednog Svepravoslavnog sabora, mada se ovim problemom, doduše neuspešno, bavila i Prva predsaborska svepravoslavna konferencija održana krajem juna 1977. godine.
- Ja sam potpuno svestan da u današnjem svetu, ponekada nije lako biti hrišćanin i ispoštovati ono što naša Crkva uči. Ali niko nam nikada nije ni obećao da će nam, kao hrišćanima, sve biti lako i potaman… Ipak, mi smo dužno da poštujemo svoj hrišćanski ritam života i praznike. Jer, ako mi to ne činimo, ko će drugi umesto nas? Ili ćemo večito menjati našu tradiciju (ovde mislim na Sveto predanje, a ne na folklornu tradiciju i narodne običaje) kako bi išli u korak sa ostalim svetom?
- Ako budemo pratili svet i njegove običaje, ko će onda ići za Hristom i pratiti njegovo sveto predanje? U ovom periodu pravoslavni hrišćani daju poklone: deca – na Detinjce (tri nedelje pred Božić) majke – na Materice (dve nedelje pred Božić) očevi – na Oce (nedelja pred Božić). Ostali, tetke, ujaci, stričevi i td. daju poklone na Badnji dan. Dajući poklone, oni obavezno treba da kažu da je to za Detinjce, Materice, Oce ili za Božić – kako kome priliči. Nikako za Novu godinu ili nešto drugo.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Osim Srpske pravoslavne crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj gori.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
U kapeli Svetih Kozme i Damjana pri UKCS okupili su se lekari, vernici i bolesnici na molitvi za zdravlje.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
