U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Zimske čarolije kuljaju reklamama, a u ponudi su razni pokloni koji mame mališane koji se već uveliko pišu pisma Deda Mrazu. Ipak, naša Crkva smatra da Nova godina treba da se obeležava prema gregorijanskom kalendaru - 14. januara, a ne po julijanskom kalendaru, 1. janura.
Mnogi vernici su zato u nedoumici da li svoje mališane treba da obraduju 1. ili 14. januara poklonima i da li je uopšte običaj darivanja prihvatljiv u pravoslavnoj veri. U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
"Sve do 1. januara 1919. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, Božić je padao 25. decembra a novogodišnja noć 31. decembra, kako po crkvenom kalendaru, tako i po državnom. Ujedinjenjem u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, država Srbija je prešla na Gregorijanski kalendar a Crkva ne, i od tog vremena postoji taj raskorak datuma u crkvenom i zvaničnom kalendaru kod nas", objašnjava sveštenik deo priče o julijanskom i gregorijasnkom kalendaru.
U vreme reformi kalendara na zapadu, većina pravoslavnih zemalja bila je pod turskom vlašću. Carigradski patrijarh Jeremija II odbio je na poziv pape Grigorija XIII da prihvati ispravku kalendara, a cela stvar odbijena je i u Rusiji. Srbi su se pod kalendarskim udarom sa zapada našli tek posle slabljenja moći turske imperije. Patrijarh Arsenije Čarnojević uspeo je da odbije predlog cara Leopolda I da Srbi pređu na papski kalendar, što je 1814. godine ponovio i mitropolit Stefan Stratimirović u prepisci sa carem Francem Prvim.
Početkom ovog veka carigradski patrijarh Joakim III bezuspešno je insistirao na dogovoru svih pravoslavnih crkava oko kalendara. Kada su posle Prvog svetskog rata pojedine pravoslavne države uvele novi početak računanja vremena u državnoj administraciji (Kraljevina SHS 1919, Grčka 1923, a potom Turska, Bugarska, Rumunija ) pitanje kalendara postalo je još akutnije. Na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923 godine odlučeno je da se izrada novog kalendara, koji bi kao tačniji od gregorijanskog bio prihvaćen od svih pravoslavnih, poveri Milutinu Milankoviću, profesoru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
Za pravoslavnu crkvu kalendarsko pitanje postoji samo u odnosu na kanonske propise o proslavi Vaskrsa i praznika u vezi sa njim, a ne oko pitanja tačnijeg izracunavanja tropske godine i mesečnih mena koja spada u domen astronomije - objašnjavao je patrijarh srpski Pavle u tekstu "Stav Srpske pravoslavne crkve o starom i novom kalendaru", objavljenom u Glasniku SPC 1982. godine. Pitanje kalendara naći će se na dnevnom redu prvog narednog Svepravoslavnog sabora, mada se ovim problemom, doduše neuspešno, bavila i Prva predsaborska svepravoslavna konferencija održana krajem juna 1977. godine.
- Ja sam potpuno svestan da u današnjem svetu, ponekada nije lako biti hrišćanin i ispoštovati ono što naša Crkva uči. Ali niko nam nikada nije ni obećao da će nam, kao hrišćanima, sve biti lako i potaman… Ipak, mi smo dužno da poštujemo svoj hrišćanski ritam života i praznike. Jer, ako mi to ne činimo, ko će drugi umesto nas? Ili ćemo večito menjati našu tradiciju (ovde mislim na Sveto predanje, a ne na folklornu tradiciju i narodne običaje) kako bi išli u korak sa ostalim svetom?
- Ako budemo pratili svet i njegove običaje, ko će onda ići za Hristom i pratiti njegovo sveto predanje? U ovom periodu pravoslavni hrišćani daju poklone: deca – na Detinjce (tri nedelje pred Božić) majke – na Materice (dve nedelje pred Božić) očevi – na Oce (nedelja pred Božić). Ostali, tetke, ujaci, stričevi i td. daju poklone na Badnji dan. Dajući poklone, oni obavezno treba da kažu da je to za Detinjce, Materice, Oce ili za Božić – kako kome priliči. Nikako za Novu godinu ili nešto drugo.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Osim Srpske pravoslavne crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj gori.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
U besedi za sredu Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetlu sredu i Prepodobnog Tita Čudotvorca po starom, i Svetlu sredu i Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Krescencija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za sredu Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
