U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Zimske čarolije kuljaju reklamama, a u ponudi su razni pokloni koji mame mališane koji se već uveliko pišu pisma Deda Mrazu. Ipak, naša Crkva smatra da Nova godina treba da se obeležava prema gregorijanskom kalendaru - 14. januara, a ne po julijanskom kalendaru, 1. janura.
Mnogi vernici su zato u nedoumici da li svoje mališane treba da obraduju 1. ili 14. januara poklonima i da li je uopšte običaj darivanja prihvatljiv u pravoslavnoj veri. U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
"Sve do 1. januara 1919. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, Božić je padao 25. decembra a novogodišnja noć 31. decembra, kako po crkvenom kalendaru, tako i po državnom. Ujedinjenjem u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, država Srbija je prešla na Gregorijanski kalendar a Crkva ne, i od tog vremena postoji taj raskorak datuma u crkvenom i zvaničnom kalendaru kod nas", objašnjava sveštenik deo priče o julijanskom i gregorijasnkom kalendaru.
U vreme reformi kalendara na zapadu, većina pravoslavnih zemalja bila je pod turskom vlašću. Carigradski patrijarh Jeremija II odbio je na poziv pape Grigorija XIII da prihvati ispravku kalendara, a cela stvar odbijena je i u Rusiji. Srbi su se pod kalendarskim udarom sa zapada našli tek posle slabljenja moći turske imperije. Patrijarh Arsenije Čarnojević uspeo je da odbije predlog cara Leopolda I da Srbi pređu na papski kalendar, što je 1814. godine ponovio i mitropolit Stefan Stratimirović u prepisci sa carem Francem Prvim.
Početkom ovog veka carigradski patrijarh Joakim III bezuspešno je insistirao na dogovoru svih pravoslavnih crkava oko kalendara. Kada su posle Prvog svetskog rata pojedine pravoslavne države uvele novi početak računanja vremena u državnoj administraciji (Kraljevina SHS 1919, Grčka 1923, a potom Turska, Bugarska, Rumunija ) pitanje kalendara postalo je još akutnije. Na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923 godine odlučeno je da se izrada novog kalendara, koji bi kao tačniji od gregorijanskog bio prihvaćen od svih pravoslavnih, poveri Milutinu Milankoviću, profesoru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
Za pravoslavnu crkvu kalendarsko pitanje postoji samo u odnosu na kanonske propise o proslavi Vaskrsa i praznika u vezi sa njim, a ne oko pitanja tačnijeg izracunavanja tropske godine i mesečnih mena koja spada u domen astronomije - objašnjavao je patrijarh srpski Pavle u tekstu "Stav Srpske pravoslavne crkve o starom i novom kalendaru", objavljenom u Glasniku SPC 1982. godine. Pitanje kalendara naći će se na dnevnom redu prvog narednog Svepravoslavnog sabora, mada se ovim problemom, doduše neuspešno, bavila i Prva predsaborska svepravoslavna konferencija održana krajem juna 1977. godine.
- Ja sam potpuno svestan da u današnjem svetu, ponekada nije lako biti hrišćanin i ispoštovati ono što naša Crkva uči. Ali niko nam nikada nije ni obećao da će nam, kao hrišćanima, sve biti lako i potaman… Ipak, mi smo dužno da poštujemo svoj hrišćanski ritam života i praznike. Jer, ako mi to ne činimo, ko će drugi umesto nas? Ili ćemo večito menjati našu tradiciju (ovde mislim na Sveto predanje, a ne na folklornu tradiciju i narodne običaje) kako bi išli u korak sa ostalim svetom?
- Ako budemo pratili svet i njegove običaje, ko će onda ići za Hristom i pratiti njegovo sveto predanje? U ovom periodu pravoslavni hrišćani daju poklone: deca – na Detinjce (tri nedelje pred Božić) majke – na Materice (dve nedelje pred Božić) očevi – na Oce (nedelja pred Božić). Ostali, tetke, ujaci, stričevi i td. daju poklone na Badnji dan. Dajući poklone, oni obavezno treba da kažu da je to za Detinjce, Materice, Oce ili za Božić – kako kome priliči. Nikako za Novu godinu ili nešto drugo.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Osim Srpske pravoslavne crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj gori.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva. Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo. Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
shutterstock.com
Duhovna riznica
01:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Aktuelno iz SPC
22:41 | 19.12.2024
„NE ZALUĐUJMO DECU PRIPITIM ČIČICOM DEDA MRAZOM, NEGO SLAVIMO SVETOG NIKOLU KOJI JE NJEGOV PRAOBRAZ“ Iz manastira Ribnica na Nikoljdan odjeknula snažna poruka
Duhovna riznica
15:25 | 20.12.2024
SLAVA U RESTORANIMA I ZAKUPLJENIM SALAMA ZNAČI JEDNO: Otac Dalibor otkriva zašto treba da proslavljamo u svom domu
Duhovna riznica
09:04 | 31.12.2024
KAKO JE DEDA MRAZ UKRAO IDENTITET SVETOM NIKOLI: Crkva čuva predanje koje je Hedon Sandblom iskoristio da kreira lik starca u crvenom odelu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Četiri najvažnija katolička medija - Laudato, Radio Marija, Katolički radio i Glas Koncila - uz Hrvatsku katoličku mrežu i Novi život, objavili su tek kratke najave, a o skupu nisu ili su vrlo malo izvestili.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Sav prilog biće usmeren na rad Crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva, koja svakodnevno priprema dve hiljade obroka za naše najsiromašnije sugrađane.
Protojerej, prof. dr Ljubivoje Stojanović ističe da su ove tragedije velike, ali postoje stvari koje se ne rešavaju novim sukobima jer bi to bilo umnoženje nesreće.
Episkop šabački služio je svetu liturgiju u kripti svetog Nikolaja Srpskog u Loznici, a potom u nadahnutoj besedi pozvao vernike da učvrste porodične temelje kroz ljubav, služenje i kućno vaspitanje, naglašavajući da je porodica osnov na kojem se gradi zdravo društvo.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Sav prilog biće usmeren na rad Crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva, koja svakodnevno priprema dve hiljade obroka za naše najsiromašnije sugrađane.
Protojerej, prof. dr Ljubivoje Stojanović ističe da su ove tragedije velike, ali postoje stvari koje se ne rešavaju novim sukobima jer bi to bilo umnoženje nesreće.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Do danas su u svetinji ostali sačuvani i kameni ikonostas, pet prestonih ikona i fragmenti polijeleja.
Ljiljana Popović i ansambl Živa voda su izveli numeru u kojoj su dirljivim stihovima ispričali priču u despotu.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
U krvavoj tragediji na Cetinju ugašeno je 12 života, među kojima su i deca. Mitropolit mileševski Atanasije poziva na molitvu, pružajući reči saučešća i podrške porodicama nastradalih.
Priča o čudesnom prisustvu svetitelja koji je pomogao u najtežim trenucima ostavlja snažan utisak na svakog vernika.
U potresnom zločinu koji je šokirao ceo region život je izgubilo dvanaestoro ljudi, među njima i dvoje dece. Patrijarh srpski Porfirije izrazio je iskrenu tugu i pozvao na molitvu za porodice nastradalih i duhovnu obnovu u vremenu pred Božić.
