Praznik Materice se slavi u drugu nedelju pre Božića, a prati ga niz lepih običaja. Danas bi deca trebalo da porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem, za noge vežu majke, na isti način kao što su one njih vezivale na Detinjce. Deca joj čestitaju praznik, a majka bi trebalo da im podeli poklone i na taj način se "dreši“.
U nekim krajevima deca idu od kuće do kuće i prigodnim pesmicama čestitaju praznik, a žene koje su majke, nagrađuju ih spremljenim darovima.
shutterstock.com
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena
Na sajtu Eparhije Šumadijske objašnjeno je i kakva je simbolika materica.
- Praznik Rođenja u telu Gospoda Isusa Hrista poznat kao Božić jeste jedan od najvećih i najradosnih praznika koji pravoslavna crkva praznuje. Rođenje Hristovo je svojevrsno Bogojavljenje, tj. javljanje Boga u Svetu. Kako kaže apostol: "Bog se javi u telu“. To znači da je Sin Božiji, Bog Logos, uzeo na sebe ljudsku prirodu, ljudsko telo (ovaplotio se), i javio se ovde u svetu, nama ljudima kao Bogočovek. U ličnosti Sina Božijeg sjedinjene su dve prirode: Božanska i čovečanska. Govoreći o rođenju Hristovom Sveti Grigorije Bogoslov kaže: "Bog je došao ljudima, približio se ljudima, kako bi se ljudi približili Njemu.“ Rođenje Hristovo je događaj od kosmičke važnosti zato se crkva trudi da svoje članove dostojno pripremi za doček praznika. U bogoslužbenu pripremu spadaju Nedelja praotaca, Nedelja otaca i pretprazništvo Rođenja Hristovog - kaže se i nastavlja da sva tri praznika, Detinjci, Materice i Oci, koja prethode Božiću proslavljaju se najviše zbog toga da bi se ukućani zbližili, radovali poklonima i jedni druge čašćavali.
- Ovi praznici simbolizuju porodične veze, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u prazničnim obredima.
Sveti Teofan objašnjava da "sačuvati život" znači stavljati svoje želje i udobnosti ispred Božjih zapovesti, dok "izgubiti život" znači potpuno se posvetiti Gospodu, ne žaleći sebe, čak ni u naporima koje nosi život u veri. On naglašava da je samožaljenje destruktivno, jer nas odvodi od ispunjavanja zapovesti i poziva na trpljenje i trud. Samožaljenje ometa našu spremnost da činimo dobra dela i ispunjavamo dužnosti koje su pred nama, bilo da su teške ili zahtevaju odricanja. Gospod nas poziva da, kroz trpljenje i odricanje, ne žalimo sebe, već da se potpuno predamo volji Božjoj.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Svetu tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
U danu ispunjenom redovnim obavezama, poglavar Srpske pravoslavne crkve, sastao se sa Nikolom Nedeljkovićem, novim ambasadorom Srbije u bratskoj, pravoslavnoj Grčkoj.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
U nedelju Svetih Praotaca, mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije služio je arhijerejsku liturgiju u crkvi Preobraženja Gospodnjeg, a Gorana Gurovića uveo u službu kao sabrata hrama, podsećajući na smisao života po Jevanđelju.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
Agej je radio na obnovi Solomonovog hrama u Jerusalimu, ali je u tome više puta bio prekidan od strane Samarijanaca. Ipak, nije odustajao, a u radu su mu pomogli Zorovavelj i Isus sveštenik.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
