Praznik Materice se slavi u drugu nedelju pre Božića, a prati ga niz lepih običaja. Danas bi deca trebalo da porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem, za noge vežu majke, na isti način kao što su one njih vezivale na Detinjce. Deca joj čestitaju praznik, a majka bi trebalo da im podeli poklone i na taj način se "dreši“.
U nekim krajevima deca idu od kuće do kuće i prigodnim pesmicama čestitaju praznik, a žene koje su majke, nagrađuju ih spremljenim darovima.
shutterstock.com
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena
Na sajtu Eparhije Šumadijske objašnjeno je i kakva je simbolika materica.
- Praznik Rođenja u telu Gospoda Isusa Hrista poznat kao Božić jeste jedan od najvećih i najradosnih praznika koji pravoslavna crkva praznuje. Rođenje Hristovo je svojevrsno Bogojavljenje, tj. javljanje Boga u Svetu. Kako kaže apostol: "Bog se javi u telu“. To znači da je Sin Božiji, Bog Logos, uzeo na sebe ljudsku prirodu, ljudsko telo (ovaplotio se), i javio se ovde u svetu, nama ljudima kao Bogočovek. U ličnosti Sina Božijeg sjedinjene su dve prirode: Božanska i čovečanska. Govoreći o rođenju Hristovom Sveti Grigorije Bogoslov kaže: "Bog je došao ljudima, približio se ljudima, kako bi se ljudi približili Njemu.“ Rođenje Hristovo je događaj od kosmičke važnosti zato se crkva trudi da svoje članove dostojno pripremi za doček praznika. U bogoslužbenu pripremu spadaju Nedelja praotaca, Nedelja otaca i pretprazništvo Rođenja Hristovog - kaže se i nastavlja da sva tri praznika, Detinjci, Materice i Oci, koja prethode Božiću proslavljaju se najviše zbog toga da bi se ukućani zbližili, radovali poklonima i jedni druge čašćavali.
- Ovi praznici simbolizuju porodične veze, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u prazničnim obredima.
Sveti Teofan objašnjava da "sačuvati život" znači stavljati svoje želje i udobnosti ispred Božjih zapovesti, dok "izgubiti život" znači potpuno se posvetiti Gospodu, ne žaleći sebe, čak ni u naporima koje nosi život u veri. On naglašava da je samožaljenje destruktivno, jer nas odvodi od ispunjavanja zapovesti i poziva na trpljenje i trud. Samožaljenje ometa našu spremnost da činimo dobra dela i ispunjavamo dužnosti koje su pred nama, bilo da su teške ili zahtevaju odricanja. Gospod nas poziva da, kroz trpljenje i odricanje, ne žalimo sebe, već da se potpuno predamo volji Božjoj.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Svetu tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U snimku koji je na društvenim mrežama i koji je sablaznuo mnoge, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, pozvao je sabrane da se pomole za državu Hrvatsku, ne pominjući u tom delu, nigde Srbiju.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Polijevkt. Katolici ne slave veći praznik, kao ni muslimani i Jevreji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 31. Subotu po Duhovima otkriva kako majčinski savet Presvete Bogorodice iz Kane postaje kompas za život i merilo prave vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
