Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Elevterija.
Elevterije Ilirski je ranohrišćanski svetitelj iz 2. veka.
Rođen je u Rimu, u kući bogatih roditelja. Majka Antija slušala je Jevanđelje od samog velikog apostola Pavla, koji ju je i krstio. Ostavši rano udovica, dala je sina jedinca na učenje i na službu episkopu rimskom Anikiti.
"Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, episkop ga rukopoloži u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj za episkopa. Bogodana mudrost nadoknađavaše Elevteriju ono što mu oskudevaše u godinama", piše u žitijama.
Bio je postavljen za episkopa Ilirije sa sedištem u Valoni.
Dobro se brinuo tamo o vernicima.
Kako su ljudi sve više počeli da se okupljaju oko njega, Adrijan, car hristogonitelj, poslao je nekog vojvodu Feliksa s vojnicima, da uhvati i dovede Elevterija u Rim.
Kada je Feliks stigao u Valonu i uđe u crkvu, "vide i ču svetog arhijereja Božjeg, najedanput se promeni srce njegovo, i on posta hrišćaninom".
Elevterije ga je krstio ii pošao s njim u Rim.
"Pođe veselo kao da iđaše na pir, a ne na sud i muke".
Car je naložio da ga izlože jezivim mukama, ali on je to preživeo.
Videći ovo sve Koriv, eparh rimski, izjavi i sam, da je hrišćanin. I Koriv je potom bio mučen, pa posečen. Isto tako i Feliks.
Najzad je posečen i Elevterija. Kada je majka došla po njegovo telo, i ona je bila posečena. Njihova tela preneta su u Valonu.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Razum, kaže, može biti koristan u mnogim aspektima života, ali kada je u pitanju vera, on samo hladi našu predanost i slabi život u veri. Kao primer, Sveti Teofan koristi analogiju s hranom: kada neko okusi zdravu i ukusnu hranu, on je prepoznaje kao korisnu i ne treba mu naučna objašnjenja da bi bio siguran u njenu vrednost. Na sličan način, vera se prihvata kroz lično iskustvo, a razum nije ključ za njeno razumevanje, već upravo to lično duhovno iskustvo.
Sveti Teofan ukazuje da ljudski um nije sposoban da razjasni sve tajne, te da razumevanje dolazi kroz Božiju blagodat, Duh Sveti, i anđele, a ne ljudskim naporima. Neke stvari postaju jasne vremenom, dok druge ostaju nepoznate, čak i tokom celog života. On takođe naglašava da su neke tajne skrivene iz predostrožnosti, jer bi njihovo razumevanje pre vremena moglo biti štetno. Poruka ove misli je da čovek treba da bude smiren i veruje u Božiju mudrost, prihvatajući činjenicu da mnogo toga nije u njegovoj moći da shvati, te da vera i poniznost pred Božijom voljom vode do dubljeg duhovnog razumevanja. Taktika vere i smirenosti pred Božijim planom, iako ne razumevanje, donosi mir i spasenje.
Evstratije je bio rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest je bio ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev.