Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Sveti Andrej Stratilat, rimski vojvoda iz Sirije, u vreme cara Maksimijana bio je poznat kao vrstan vojskovođa. Njegova snaga nije ležala samo u vojničkoj veštini, već pre svega u veri koju je čuvao u srcu, iako tada još nije bio kršten. Kada se rimska carevina našla u opasnosti od persijske vojske, Andreju je bilo povereno vođstvo nad vojskom.
Pouzdan u Boga živoga, Andrej je okupio najhrabrije vojnike i pozvao ih da pred odlučujuću bitku prizovu u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda. I zaista, neprijatelji su se kao prah raspršili pred njihovom verom i hrabrošću. Pobeda u toj bici osvetlila je put za dalju misiju Svetog Andreja, ali ga je takođe stavila na metu zavidljivaca.
Nakon slavnog povratka u Antiohiju, neprijatelji vere u Hrista optužili su Andreja kao hrišćanina. Pred carevim namesnikom, on je hrabro ispovedio svoju veru, zbog čega je bio bačen u tamnicu. Njegov ugled bio je takav da je car, znajući ljubav naroda i vojske prema njemu, naredio da ga puste na slobodu. Ipak, Andrej je u svojoj mudrosti i kroz Božje otkrovenje saznao za zaveru koja je bila pripremljena protiv njega, pa se sa svojim vernim vojnicima povukao u planine Jermenske Tavros.
Tu, u dubokom klancu, gde ih je sustigla rimska vojska, Sveti Andrej i njegovi saborci, svi do jednog, bez otpora položili su svoje živote za Hrista. Njihova krv, prolivena na tom mestu, učinila je čudo – izbio je izvor lekovite vode, koja je isceljivala svaku bolest, kao znak Božje milosti prema ovim svetim mučenicima. Episkop Petar, koji ih je ranije krstio, došao je potajno i časno sahranio njihova sveta tela na mestu njihovog stradanja.
Vekovi su prošli, ali sećanje na svetog mučenika Andreja Stratilata i njegove verne vojnike živi i danas, kao primer vernicima kako se hrabro i s ljubavlju prema Hristu podnose sve životne borbe. Njihovim posvećenjem i žrtvom, utemeljena je neprolazna pobeda nad smrću, kojom su zadobili večne vence slave u Carstvu Hristovom.
U srcima vernika, Sveti Andrej Stratilat ostaje večni vojvoda vere, čiji primer nadahnjuje i vodi one koji koračaju putem istinskog hrišćanskog života. Danas, kada crkvena zvona pozivaju na molitvu, setimo se njegovog nepokolebljivog duha i u veri prizovimo Hrista, kao što su to učinili i on i njegovi saborci, jer njihova priča svedoči o pobedi koja nadilazi sve prolazne nevolje ovoga sveta.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Sveštenik je onaj koji stoji na svetom mestu, posrednik je između Boga i ljudi, blagosilja narod, poučava istini i moli se za svakog čoveka.
Protojerej Nikola Pejović je izrazio zahvalnost građanima koji su pribrano reagovali u trenutku incidenta i, kako je rekao, sprečili da dođe do veće tragedije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Za ponedeljak sedme sedmice po Vaskrsu, veliki ruski svetitelj i duhovni učitelj otkriva duboku istinu: Gospod je vinova loza, mi smo izdanci – a jedino život u Hristu rađa plodove koji vode spasenju.
U zapisu za subotu šeste sedmice po Vaskrsu, ruski svetac objašnjava zašto se retko ko usuđuje da se istinski moli Gospodu i kako nedostatak ljubavi prema Hristu guši naše molitve još pre nego što se uzdignu ka nebu.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Svetitelji su bili rođena braća.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, akademik Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Slavni holivudski glumac i reditelj je boravio na Svetoj gori od 27. do 29. juna.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
