Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Sveti Andrej Stratilat, rimski vojvoda iz Sirije, u vreme cara Maksimijana bio je poznat kao vrstan vojskovođa. Njegova snaga nije ležala samo u vojničkoj veštini, već pre svega u veri koju je čuvao u srcu, iako tada još nije bio kršten. Kada se rimska carevina našla u opasnosti od persijske vojske, Andreju je bilo povereno vođstvo nad vojskom.
Pouzdan u Boga živoga, Andrej je okupio najhrabrije vojnike i pozvao ih da pred odlučujuću bitku prizovu u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda. I zaista, neprijatelji su se kao prah raspršili pred njihovom verom i hrabrošću. Pobeda u toj bici osvetlila je put za dalju misiju Svetog Andreja, ali ga je takođe stavila na metu zavidljivaca.
Nakon slavnog povratka u Antiohiju, neprijatelji vere u Hrista optužili su Andreja kao hrišćanina. Pred carevim namesnikom, on je hrabro ispovedio svoju veru, zbog čega je bio bačen u tamnicu. Njegov ugled bio je takav da je car, znajući ljubav naroda i vojske prema njemu, naredio da ga puste na slobodu. Ipak, Andrej je u svojoj mudrosti i kroz Božje otkrovenje saznao za zaveru koja je bila pripremljena protiv njega, pa se sa svojim vernim vojnicima povukao u planine Jermenske Tavros.
Tu, u dubokom klancu, gde ih je sustigla rimska vojska, Sveti Andrej i njegovi saborci, svi do jednog, bez otpora položili su svoje živote za Hrista. Njihova krv, prolivena na tom mestu, učinila je čudo – izbio je izvor lekovite vode, koja je isceljivala svaku bolest, kao znak Božje milosti prema ovim svetim mučenicima. Episkop Petar, koji ih je ranije krstio, došao je potajno i časno sahranio njihova sveta tela na mestu njihovog stradanja.
Vekovi su prošli, ali sećanje na svetog mučenika Andreja Stratilata i njegove verne vojnike živi i danas, kao primer vernicima kako se hrabro i s ljubavlju prema Hristu podnose sve životne borbe. Njihovim posvećenjem i žrtvom, utemeljena je neprolazna pobeda nad smrću, kojom su zadobili večne vence slave u Carstvu Hristovom.
U srcima vernika, Sveti Andrej Stratilat ostaje večni vojvoda vere, čiji primer nadahnjuje i vodi one koji koračaju putem istinskog hrišćanskog života. Danas, kada crkvena zvona pozivaju na molitvu, setimo se njegovog nepokolebljivog duha i u veri prizovimo Hrista, kao što su to učinili i on i njegovi saborci, jer njihova priča svedoči o pobedi koja nadilazi sve prolazne nevolje ovoga sveta.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Timoteja i Mavru po starom i Prepodobnog Teodora Osveštanog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana Nepomuka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
