Ime ovog sveca postalo je sinonim za hrabrost u veri i nepokolebljivu odanost Hristu, čak i pred najstrašnijim mukama. Pravoslavni vernici danas se sabiraju u hramovima, pale sveće i uznose molitve ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.
Sveti Andrej Stratilat, rimski vojvoda iz Sirije, u vreme cara Maksimijana bio je poznat kao vrstan vojskovođa. Njegova snaga nije ležala samo u vojničkoj veštini, već pre svega u veri koju je čuvao u srcu, iako tada još nije bio kršten. Kada se rimska carevina našla u opasnosti od persijske vojske, Andreju je bilo povereno vođstvo nad vojskom.
Pouzdan u Boga živoga, Andrej je okupio najhrabrije vojnike i pozvao ih da pred odlučujuću bitku prizovu u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda. I zaista, neprijatelji su se kao prah raspršili pred njihovom verom i hrabrošću. Pobeda u toj bici osvetlila je put za dalju misiju Svetog Andreja, ali ga je takođe stavila na metu zavidljivaca.
Nakon slavnog povratka u Antiohiju, neprijatelji vere u Hrista optužili su Andreja kao hrišćanina. Pred carevim namesnikom, on je hrabro ispovedio svoju veru, zbog čega je bio bačen u tamnicu. Njegov ugled bio je takav da je car, znajući ljubav naroda i vojske prema njemu, naredio da ga puste na slobodu. Ipak, Andrej je u svojoj mudrosti i kroz Božje otkrovenje saznao za zaveru koja je bila pripremljena protiv njega, pa se sa svojim vernim vojnicima povukao u planine Jermenske Tavros.
Tu, u dubokom klancu, gde ih je sustigla rimska vojska, Sveti Andrej i njegovi saborci, svi do jednog, bez otpora položili su svoje živote za Hrista. Njihova krv, prolivena na tom mestu, učinila je čudo – izbio je izvor lekovite vode, koja je isceljivala svaku bolest, kao znak Božje milosti prema ovim svetim mučenicima. Episkop Petar, koji ih je ranije krstio, došao je potajno i časno sahranio njihova sveta tela na mestu njihovog stradanja.
Vekovi su prošli, ali sećanje na svetog mučenika Andreja Stratilata i njegove verne vojnike živi i danas, kao primer vernicima kako se hrabro i s ljubavlju prema Hristu podnose sve životne borbe. Njihovim posvećenjem i žrtvom, utemeljena je neprolazna pobeda nad smrću, kojom su zadobili večne vence slave u Carstvu Hristovom.
U srcima vernika, Sveti Andrej Stratilat ostaje večni vojvoda vere, čiji primer nadahnjuje i vodi one koji koračaju putem istinskog hrišćanskog života. Danas, kada crkvena zvona pozivaju na molitvu, setimo se njegovog nepokolebljivog duha i u veri prizovimo Hrista, kao što su to učinili i on i njegovi saborci, jer njihova priča svedoči o pobedi koja nadilazi sve prolazne nevolje ovoga sveta.
"Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla".
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, u četvrtak druge sedmice po Vaskrsu, ruski svetac razmatra duboku istinu o sudbini svakog čoveka prema delima koja čini.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
