U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom proroku Zahariji i pravednoj Jelisaveti, roditeljima Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj svetiteljski par, čije su živote obasjali milost i čuda Božja, zauzimaju posebno mesto u srcima vernika, kao svedoci vere, stradanja i bezgraničnog poverenja u Božju promisao.
Sveti Zaharija, načalnik sveštenika iz osme črede koja je služila u hramu Jerusalimskom, bio je muž Jelisavete, kćeri Sovije, koja je bila sestra Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Njihove duše, prožete molitvom i verom, dugo su čekale na ispunjenje molbe za potomstvo, sve do trenutka kada se pred Zaharijom, dok je služio u hramu, pojavio anđeo Božji, donoseći radosnu vest. "Ne boj se, Zaharija," reče mu anđeo Gavrilo, i obznani mu da će njegova žena, uprkos starosti, roditi sina. Međutim, Zaharija posumnja u reči anđela, zbog čega mu usta zanemeše do rođenja sina, koji će biti svetlo sveta – Sveti Jovan Preteča.
Događaji koji slede obasjani su Božjom silom. Kada se Jovan rodio, Zahariji se povratio govor i on proslavi Gospoda, ispunjen zahvalnošću i radošću. Njegov život postao je težak u vreme strašnog progona dece pod carem Irodom. Pravedna Jelisaveta, u strahu za život deteta, pobegla je s malim Jovanom u divlje predele, tražeći utočište.
U svojoj molitvi povika: "Goro Božja, primi mater s detetom!" I, po Božjoj volji, stena se otvori, a majka i sin se sakriše od zločinačkih ruku vojnika. Na tom svetom mestu, Bog dade da poteče voda, a izraste rodna palma, pružajući utočište i Božji blagoslov.
Irod, razjaren što mali Jovan izmače njegovoj ruci, poslao je vojnike da ubiju proroka. Zaharija, koji se tada nalazio u hramu, bio je posečen pred samim oltarom, a njegova krv se stvrdnu po mermeru, ostavši zauvek svedočanstvo Irodovog zlodela.
Kroz ovakve životne borbe, ispunjene verom, ljubavlju i strašću mučeništva, Sveti Zaharija i pravedna Jelisaveta pokazali su put nade svim vernicima. Njihov sin, Sveti Jovan, odrastao je u pustinji, hranjen Božjom promisli, čekajući dan kada će se javiti na Jordanu i postati Krstitelj Gospoda Isusa Hrista.
Na ovaj praznik, Srpska pravoslavna crkva nas podseća na snagu vere koja prevazilazi sve prepreke, na roditeljsku ljubav koja podnosi najveće žrtve i na svetost života koji je posvećen Bogu. I mi smo, kao i prorok Zaharija, pozvani da se oslonimo na Božju promisao, ma kako neverovatne namere Gospoda ponekad izgledale.
Kroz molitve ovim svetiteljima, vernici nalaze utehu i podstrek da ustraju u veri i vrlini, s nadom da će im molitve biti uslišene, kao što su bile uslišene njihove Svetog proroka Zaharije i pravedne Jelisavete.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Svi su bili ugledni i časni građani, najbolji među najboljim.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Svi su bili ugledni i časni građani, najbolji među najboljim.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu velikomučenicu Anastasiju po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetih 70 apostola. Katolici proslavljaju spomendan Svete Anđele Folinjske, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.
