U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom proroku Zahariji i pravednoj Jelisaveti, roditeljima Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj svetiteljski par, čije su živote obasjali milost i čuda Božja, zauzimaju posebno mesto u srcima vernika, kao svedoci vere, stradanja i bezgraničnog poverenja u Božju promisao.
Sveti Zaharija, načalnik sveštenika iz osme črede koja je služila u hramu Jerusalimskom, bio je muž Jelisavete, kćeri Sovije, koja je bila sestra Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Njihove duše, prožete molitvom i verom, dugo su čekale na ispunjenje molbe za potomstvo, sve do trenutka kada se pred Zaharijom, dok je služio u hramu, pojavio anđeo Božji, donoseći radosnu vest. "Ne boj se, Zaharija," reče mu anđeo Gavrilo, i obznani mu da će njegova žena, uprkos starosti, roditi sina. Međutim, Zaharija posumnja u reči anđela, zbog čega mu usta zanemeše do rođenja sina, koji će biti svetlo sveta – Sveti Jovan Preteča.
Događaji koji slede obasjani su Božjom silom. Kada se Jovan rodio, Zahariji se povratio govor i on proslavi Gospoda, ispunjen zahvalnošću i radošću. Njegov život postao je težak u vreme strašnog progona dece pod carem Irodom. Pravedna Jelisaveta, u strahu za život deteta, pobegla je s malim Jovanom u divlje predele, tražeći utočište.
U svojoj molitvi povika: "Goro Božja, primi mater s detetom!" I, po Božjoj volji, stena se otvori, a majka i sin se sakriše od zločinačkih ruku vojnika. Na tom svetom mestu, Bog dade da poteče voda, a izraste rodna palma, pružajući utočište i Božji blagoslov.
Irod, razjaren što mali Jovan izmače njegovoj ruci, poslao je vojnike da ubiju proroka. Zaharija, koji se tada nalazio u hramu, bio je posečen pred samim oltarom, a njegova krv se stvrdnu po mermeru, ostavši zauvek svedočanstvo Irodovog zlodela.
Kroz ovakve životne borbe, ispunjene verom, ljubavlju i strašću mučeništva, Sveti Zaharija i pravedna Jelisaveta pokazali su put nade svim vernicima. Njihov sin, Sveti Jovan, odrastao je u pustinji, hranjen Božjom promisli, čekajući dan kada će se javiti na Jordanu i postati Krstitelj Gospoda Isusa Hrista.
Na ovaj praznik, Srpska pravoslavna crkva nas podseća na snagu vere koja prevazilazi sve prepreke, na roditeljsku ljubav koja podnosi najveće žrtve i na svetost života koji je posvećen Bogu. I mi smo, kao i prorok Zaharija, pozvani da se oslonimo na Božju promisao, ma kako neverovatne namere Gospoda ponekad izgledale.
Kroz molitve ovim svetiteljima, vernici nalaze utehu i podstrek da ustraju u veri i vrlini, s nadom da će im molitve biti uslišene, kao što su bile uslišene njihove Svetog proroka Zaharije i pravedne Jelisavete.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Proslavljanje ovog sveca, danas se preklopilo sa praznikom Cveti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
