Uprkos detaljno dokumentovanoj inicijativi Opštine Berane, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore odbacilo je inicijativu za postavljanje spomenika blaženopočivšem duhovnom vođi, pravdajući odluku nejasnim i spornim tumačenjem zakona.
U svetlu najnovijih odluka crnogorskih vlasti, zahtev za podizanje spomen-obeležja blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju, jednom od najvećih duhovnika našeg vremena, suočen je sa nevidljivim zidom birokratske ignorancije. Uprkos temeljno pripremljenom i zakonski usklađenom predlogu Opštine Berane, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore odbilo je ovaj zahtev, potpisujući rešenje koje će, umesto spomenika, ostaviti trag jednog duboko nesavesnog administrativnog čina.
Naime, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore, na čelu sa Tamarom Vujović, donelo je rešenje kojim odbija postavljanje spomen-obeležja mitropolitu Amfilohiju, čime se simbolički uspostavlja monumentalna figura administrativne zloupotrebe, veća od bilo kog stvarnog spomenika.
Opština Berane, prepoznajući značaj mitropolita Amfilohija za istoriju i kulturu Crne Gore, uložila je temeljno dokumentovan zahtev za podizanje spomenika. Taj zahtev, praćen saglasnošću crnogorske Vlade, gotovo je u potpunosti ispunjavao sve uslove Zakona o podizanju spomen-obeležja. Ipak, rešenje Ministarstva odbija ovaj predlog, pozivajući se na navodne pravne i proceduralne nedostatke, čime je ovaj čin postao očigledan primer kako se pravne norme mogu proizvoljno tumačiti.
Klimava argumentacija Ministarstva, oslonjena na članove zakona koji su u ovom kontekstu bez činjeničnog utemeljenja, izazvala je reakciju pravnika i javnosti. Pravna analiza, koju prenosi aloonline.me, pokazuje da je rešenje nezakonito, jer ne pruža dovoljno razloga za odbijanje zahteva, a oni koji su navedeni često su kontradiktorni i maliciozni. Posebno je skandalozno pozivanje na član 10 Zakona, koji se odnosi na lica koja su bila saradnici okupatora ili nosioci šovinističkih i fašističkih ideja.
Ono što je ostavilo gorak ukus u ustima mnogih jeste insinuacija da bi lik i delo mitropolita Amfilohija moglo biti dovedeno u vezu sa zabranjenim određenjima iz pomenutog zakona. U tom članu zakon predviđa da se spomenik ne može podići licima koja su imala negativnu ulogu u istoriji, što se u slučaju mitropolita Amfilohija doživljava kao duboko nepoštena i neprimerena aluzija.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
