Uprkos detaljno dokumentovanoj inicijativi Opštine Berane, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore odbacilo je inicijativu za postavljanje spomenika blaženopočivšem duhovnom vođi, pravdajući odluku nejasnim i spornim tumačenjem zakona.
U svetlu najnovijih odluka crnogorskih vlasti, zahtev za podizanje spomen-obeležja blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju, jednom od najvećih duhovnika našeg vremena, suočen je sa nevidljivim zidom birokratske ignorancije. Uprkos temeljno pripremljenom i zakonski usklađenom predlogu Opštine Berane, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore odbilo je ovaj zahtev, potpisujući rešenje koje će, umesto spomenika, ostaviti trag jednog duboko nesavesnog administrativnog čina.
Naime, Ministarstvo kulture i medija Crne Gore, na čelu sa Tamarom Vujović, donelo je rešenje kojim odbija postavljanje spomen-obeležja mitropolitu Amfilohiju, čime se simbolički uspostavlja monumentalna figura administrativne zloupotrebe, veća od bilo kog stvarnog spomenika.
Opština Berane, prepoznajući značaj mitropolita Amfilohija za istoriju i kulturu Crne Gore, uložila je temeljno dokumentovan zahtev za podizanje spomenika. Taj zahtev, praćen saglasnošću crnogorske Vlade, gotovo je u potpunosti ispunjavao sve uslove Zakona o podizanju spomen-obeležja. Ipak, rešenje Ministarstva odbija ovaj predlog, pozivajući se na navodne pravne i proceduralne nedostatke, čime je ovaj čin postao očigledan primer kako se pravne norme mogu proizvoljno tumačiti.
Klimava argumentacija Ministarstva, oslonjena na članove zakona koji su u ovom kontekstu bez činjeničnog utemeljenja, izazvala je reakciju pravnika i javnosti. Pravna analiza, koju prenosi aloonline.me, pokazuje da je rešenje nezakonito, jer ne pruža dovoljno razloga za odbijanje zahteva, a oni koji su navedeni često su kontradiktorni i maliciozni. Posebno je skandalozno pozivanje na član 10 Zakona, koji se odnosi na lica koja su bila saradnici okupatora ili nosioci šovinističkih i fašističkih ideja.
Ono što je ostavilo gorak ukus u ustima mnogih jeste insinuacija da bi lik i delo mitropolita Amfilohija moglo biti dovedeno u vezu sa zabranjenim određenjima iz pomenutog zakona. U tom članu zakon predviđa da se spomenik ne može podići licima koja su imala negativnu ulogu u istoriji, što se u slučaju mitropolita Amfilohija doživljava kao duboko nepoštena i neprimerena aluzija.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Sveta tajna braka gubi na značaju, a problemi koji su nekada rešavani strpljenjem i verom, sada se često završavaju razlazom.
U pravoslavnom predanju često se naglašava da se najveći blagoslovi kriju upravo iza najvećih iskušenja.
Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
