Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 13. sredu po Pedesetnici govori o unutrašnjem raskolu u čoveku između greha i dobra i ističe da se carstvo greha i tame raspada kada Božija blagodat oslobodi zarobljeni deo duha.
Ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne može opstati (Mk. 3,24). Sve dok u našoj unutrašnjosti vlada grehovna jednomislenost lukavstva, u nama je snažno carstvo tame i greha. Međutim, kada blagodat Božija privuče zarobljeni deo duha, oslobodivši ga od porobljenosti, dolazi do unutrašnjeg razdeljenja: greh je na jednoj strani, a dobro na drugoj.
Čim se čovek svešću i slobodom veže za dobro (što je posledica probuđenja), greh gubi svaku potporu i počinje da se razara. Postojanost u preduzetoj dobroj nameri i trpljenje u naporima sasvim razaraju greh i istrebljuju ga.
Unutra započinje carstvo dobra i traje dok se ponovo ne prokrade neka zla pomisao koja, privukavši volju, ponovo proizvodi razdeljenje. Ako začetoj grehovnoj pobudi daš mesta, sjediniš se s njom i sprovedeš je u delo – dobro će opet početi da slabi, a zlo da raste, sve dok ga sasvim ne istrebi. To je gotovo neprekidna istorija unutrašnjeg života kod onih koji su malodušni i nemaju postojanu narav.
Jedno je kad te grize savest, a drugo je pokajanje, istakao je otac Vladimir.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Veliki duhovnik Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, u četvrtak siropusne sedmice, piše o ljudima koji se gordo izdvajaju iz zajednice, govore nadmeno i slede svoje strasti – i kakva ih sudbina čeka.
Jedan od najdubljih pravoslavnih mislilaca, u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ daje odgovor na pitanje kako živeti u svetu punom nepravde, mržnje i zlobe – i ostati miran, pa čak i srećan.
Šta znači gledati čistim očima i zašto ruski svetitelj poručuje da „pogled nije greh, ako srce ostane čisto“? Duboko i lekovito tumačenje Gospodnjih reči iz Jevanđelja po Mateju, za četvrtak prve nedelje po Duhovima.
Snažna poruka ruskog sveca za sredu prve nedelje po Duhovima otkriva da samo istinsko sjedinjenje vere, srca i dela vodi ka spasenju – a ne puko znanje ili spoljašnja ispravnost.
Jedno je kad te grize savest, a drugo je pokajanje, istakao je otac Vladimir.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
