Jedan od najcenjenijih duhovnika i najvećih teologa pravoslavlja pružio je jedinstveno tumačenje, otkrivajući duboku simboliku i poruku o milosti, ljubavi i spasenju koja i danas odjekuje među vernicima.
Vladika Nikolaj Velimirović, jedan od najvećih teologa i duhovnika pravoslavnog sveta, dubinski je analizirao sedam rečenica koje je Gospod Isus Hristos izgovorio na krstu, ukazujući na njihovo bogoslovsko i spasonosno značenje. Ove reči, izgovorene u trenutku najveće patnje, nose u sebi duboku poruku Božanske ljubavi, milosrđa, ali i trpljenja za ceo ljudski rod.
Prva rečenica koju je Hristos izgovorio bila je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Luka 23:34). Vladika Nikolaj tumači ove reči kao izraz Hristovog neizmernog milosrđa. Iako je bio u mukama, On se molio za one koji su Ga razapeli, pokazujući im praštanje jer nisu svesni dubine svog greha. Zlo, kaže vladika, nikada ne zna šta radi, jer ubijajući Pravednog, zapravo ubija sebe i podiže slavu onoga koga proganja.
Druga Hristova rečenica: „Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju“ (Luka 23:43), upućena je pokajanom razbojniku. Vladika Nikolaj ukazuje na to da ove reči pružaju utehu svim grešnicima. Bog u svojoj beskrajnoj milosti prihvata i najmanju iskru pokajanja, čak i u poslednjim trenucima života. I na krstu, u svom smrtnom času, Hristos spasava duše.
Treća rečenica, upućena Njegovoj Majci i učeniku Jovanu: „Ženo, evo ti sina; sine, evo ti majke“ (Jovan 19:26-27), otkriva Hristovu brigu za one koje voli, čak i u najtežim trenucima. Vladika Nikolaj ističe da je Isus, izvršavajući zapovest o poštovanju roditelja, pokazao uzvišeni primer kako svako treba da brine o svojoj porodici, čak i u času smrti.
Četvrta rečenica: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Matej 27:46), prikazuje, kako kaže vladika, istovremeno Hristovu ljudsku patnju i duboku tajnu Njegovog božanstva. Ove reči, premda naizgled izražavaju napuštenost, nose poruku da je Hristos, kao savršeni čovek, morao da oseti punu težinu ljudske patnje, ali je ostao nepokolebljivo Božiji.
Peta rečenica, „Žedan sam“ (Jovan 19:28), izražava fizičku žeđ Hrista, ali, kako tumači vladika Nikolaj, i žeđ za ljubavlju ljudskom. Hristos ne žeđa samo za vodom, već za dušama koje treba da Ga prepoznaju i da se spasu.
Šesta rečenica, „Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj“ (Luka 23:46), pokazuje Hristovu potpunu predanost volji Oca. Ovim rečima, Hristos potvrđuje svoje Božansko poreklo i istovremeno odbacuje svaku zabludu o metempsihozi, pokazujući gde zaista odlazi duša pravednika – u ruke Oca Nebeskoga.
Sedma i poslednja rečenica: „Svršeno je“ (Jovan 19:30), ne označava kraj Hristovog života, već završetak misije spasenja čovečanstva. Vladika Nikolaj objašnjava da su ovim rečima okončane muke, ali da život tek počinje – Hristos je trijumfovao nad smrću i donosi Vaskrsenje i večnu slavu.
Svaka od ovih rečenica nosi beskrajnu dubinu i poziva nas na razmišljanje o Hristovom delu spasenja i ljubavi prema ljudima. Vladika Nikolaj, sa svojom neiscrpnom mudrošću, pokazuje nam put ka razumevanju i prihvatanju Božije milosti, pozivajući nas da živimo u svetlosti Hristovog krsta i vaskrsenja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti. Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja. Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe. Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
SPC/Eparhija žička
Schutterstock
Schutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
00:53
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC danas slavi Svetog mučenika Sevastijana
Duhovna riznica
00:01
NEĆE SVI BITI SPASENI, ZATO NA VREME POVEDITE RAČUNA: Sveti Gavrilo Gruzijski kroz suze je dao odgovor na pitanje koje muči neke vernike
Duhovna riznica
23:32 | 30.12.2025
LOV NA SRPSKE MUZIČARE U HRVATSKOJ NA BADNJI DAN: Jedan orkestar proteran zbog "Đurđevdana", drugom zabranjen ulaz u zemlju na tri meseca
Duhovna riznica
21:29 | 30.12.2025
ŽENE NIKAD NE BI TREBALO DA SE UDAJU ZA OVAKVE MUŠKARCE! Starac Emilijan upozorava da su emotivno veoma bolesni ljudi, a sve ih je više u našem okruženju
Aktuelno iz SPC
19:41 | 30.12.2025
KADA ISTORIJA STANE NA POŠTANSKU MARKICU: Pošta Srbije izdaje marku povodom velikog crkvenog jubileja
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
