Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu i kvascu (Mt. 13,31-36). Malo gorušičino zrno narasta u veliki žbun; kvasac prožima sve testo i čini ga uskislim. Tu se, sa jedne strane, daje slika Crkve, koja se na početku sastojala samo od apostola i nekoliko drugih lica, da bi, zatim, razrasla i prožela čitavo čovečanstvo.
Sa druge strane, tu se daje slika duhovnog života svakog čoveka. Prvo njegovo zrno je namera i rešenje na bogougađanje radi spasenja, verom u Gospoda Spasitelja.
Ma koliko da je jaka, ta rešenost liči na malu tačku. U početku ona obuhvata samo svest i samodelatnost. Iz toga se, zatim, razvija sva delatnost duhovnog života. Sama u sebi ona se razmnožava, jača u pokretima i snazi, a dušu počinje da prožima u svim njenim moćima: u umu, volji i osećanjima. Ona ih ispunjava sobom i duhom svojim čini ih naraslim. Ona prožima i sav sastav ljudske prirode – i telo i dušu i duh, u kome se i začinje.