Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. novembra sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Avramiju Zatvorniku, velikom podvižniku i svecu koji je ceo svoj život posvetio služenju Bogu i brizi za bližnje. Avramije, još od detinjstva, ispunjen čistom ljubavlju prema Bogu, pohitao je u molitveno tihovanje i izdvojenost, tragajući za mirom duše i blizinom svetlosti.
Roditelji Prepodobnog Avramija, pobožni i blagorodni ljudi, želeli su da ga ožene, ali Avramije je već tada bio ispunjen željom za monaškim životom. Ne želeći da ih rastuži, povinovao se njihovoj volji, ali sedmog dana nakon venčanja povukao se u tišinu i posvetio podvigu koji će trajati pola veka.
S ljubavlju i verom, Avramije je koračao putem vere, a njegova mudrost, uzdržanje i smirenost brzo su nadrasli granice tihe samoće u kojoj je prebivao. Kada je narod čuo za njegovu svetost, episkop ga je zamolio da pomogne obraćenju jednog udaljenog sela, čiji su žitelji još uvek bili u mraku neznaboštva. Avramije poslušno odlazi među njih, ne tražeći ništa za sebe, već da ih pridobije za Hrista.
Podizao je crkvu od kamena i molitava, ne štedeći sebe u službi Bogu. Iako je bio progonjen, kamenovan i gonjen, Avramije nije uzvratio mržnjom. Trpeći bol, nije izgubio veru ni milost. Njegova ljubav prema Bogu i prema zabludelima buktala je sve snažnije, pa su njegovom verom i molitvom svi meštani prešli u pravoslavnu veru i primili svetlost krštenja.
Nakon što je završio ovo delo, Avramije se ponovo povukao u osamu, vraćajući se miru tihovanja. Njegova misija u svetu završila se kad je spasao zabludelu sinovicu Mariju, vraćajući je na put istine i vere. U tihovanju i molitvi, ovaj svetitelj je dočekao kraj svog ovozemaljskog života, upokojivši se 360. godine, u 70. godini života.
Ovaj dan podseća nas na snagu vere i ljubavi koja pokreće srca podvižnika poput Avramija. Njegov život svedoči da svaka žrtva, koliko god teška bila, biva osvetljena Božjom milošću, a svaka duša, koliko god zabludela, može biti dovedena ka svetlosti istinske vere.
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Njegove poslednje reči su bile: "Slava Bogu za sve"!
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Sva trojica su pogubljenja mačem.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
