Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. novembra sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Avramiju Zatvorniku, velikom podvižniku i svecu koji je ceo svoj život posvetio služenju Bogu i brizi za bližnje. Avramije, još od detinjstva, ispunjen čistom ljubavlju prema Bogu, pohitao je u molitveno tihovanje i izdvojenost, tragajući za mirom duše i blizinom svetlosti.
Roditelji Prepodobnog Avramija, pobožni i blagorodni ljudi, želeli su da ga ožene, ali Avramije je već tada bio ispunjen željom za monaškim životom. Ne želeći da ih rastuži, povinovao se njihovoj volji, ali sedmog dana nakon venčanja povukao se u tišinu i posvetio podvigu koji će trajati pola veka.
S ljubavlju i verom, Avramije je koračao putem vere, a njegova mudrost, uzdržanje i smirenost brzo su nadrasli granice tihe samoće u kojoj je prebivao. Kada je narod čuo za njegovu svetost, episkop ga je zamolio da pomogne obraćenju jednog udaljenog sela, čiji su žitelji još uvek bili u mraku neznaboštva. Avramije poslušno odlazi među njih, ne tražeći ništa za sebe, već da ih pridobije za Hrista.
Podizao je crkvu od kamena i molitava, ne štedeći sebe u službi Bogu. Iako je bio progonjen, kamenovan i gonjen, Avramije nije uzvratio mržnjom. Trpeći bol, nije izgubio veru ni milost. Njegova ljubav prema Bogu i prema zabludelima buktala je sve snažnije, pa su njegovom verom i molitvom svi meštani prešli u pravoslavnu veru i primili svetlost krštenja.
Nakon što je završio ovo delo, Avramije se ponovo povukao u osamu, vraćajući se miru tihovanja. Njegova misija u svetu završila se kad je spasao zabludelu sinovicu Mariju, vraćajući je na put istine i vere. U tihovanju i molitvi, ovaj svetitelj je dočekao kraj svog ovozemaljskog života, upokojivši se 360. godine, u 70. godini života.
Ovaj dan podseća nas na snagu vere i ljubavi koja pokreće srca podvižnika poput Avramija. Njegov život svedoči da svaka žrtva, koliko god teška bila, biva osvetljena Božjom milošću, a svaka duša, koliko god zabludela, može biti dovedena ka svetlosti istinske vere.
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Njegove poslednje reči su bile: "Slava Bogu za sve"!
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Kada je car Maksencije prinosio žrtve idolima i naređivao i drugima da to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči njegovu idolopokloničku zabludu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
