Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. novembra sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Avramiju Zatvorniku, velikom podvižniku i svecu koji je ceo svoj život posvetio služenju Bogu i brizi za bližnje. Avramije, još od detinjstva, ispunjen čistom ljubavlju prema Bogu, pohitao je u molitveno tihovanje i izdvojenost, tragajući za mirom duše i blizinom svetlosti.
Roditelji Prepodobnog Avramija, pobožni i blagorodni ljudi, želeli su da ga ožene, ali Avramije je već tada bio ispunjen željom za monaškim životom. Ne želeći da ih rastuži, povinovao se njihovoj volji, ali sedmog dana nakon venčanja povukao se u tišinu i posvetio podvigu koji će trajati pola veka.
S ljubavlju i verom, Avramije je koračao putem vere, a njegova mudrost, uzdržanje i smirenost brzo su nadrasli granice tihe samoće u kojoj je prebivao. Kada je narod čuo za njegovu svetost, episkop ga je zamolio da pomogne obraćenju jednog udaljenog sela, čiji su žitelji još uvek bili u mraku neznaboštva. Avramije poslušno odlazi među njih, ne tražeći ništa za sebe, već da ih pridobije za Hrista.
Podizao je crkvu od kamena i molitava, ne štedeći sebe u službi Bogu. Iako je bio progonjen, kamenovan i gonjen, Avramije nije uzvratio mržnjom. Trpeći bol, nije izgubio veru ni milost. Njegova ljubav prema Bogu i prema zabludelima buktala je sve snažnije, pa su njegovom verom i molitvom svi meštani prešli u pravoslavnu veru i primili svetlost krštenja.
Nakon što je završio ovo delo, Avramije se ponovo povukao u osamu, vraćajući se miru tihovanja. Njegova misija u svetu završila se kad je spasao zabludelu sinovicu Mariju, vraćajući je na put istine i vere. U tihovanju i molitvi, ovaj svetitelj je dočekao kraj svog ovozemaljskog života, upokojivši se 360. godine, u 70. godini života.
Ovaj dan podseća nas na snagu vere i ljubavi koja pokreće srca podvižnika poput Avramija. Njegov život svedoči da svaka žrtva, koliko god teška bila, biva osvetljena Božjom milošću, a svaka duša, koliko god zabludela, može biti dovedena ka svetlosti istinske vere.
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Njegove poslednje reči su bile: "Slava Bogu za sve"!
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Bogoslova po starom i Svetog Parfenija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Blaženog papu Pija IX, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
