Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. novembra sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Avramiju Zatvorniku, velikom podvižniku i svecu koji je ceo svoj život posvetio služenju Bogu i brizi za bližnje. Avramije, još od detinjstva, ispunjen čistom ljubavlju prema Bogu, pohitao je u molitveno tihovanje i izdvojenost, tragajući za mirom duše i blizinom svetlosti.
Roditelji Prepodobnog Avramija, pobožni i blagorodni ljudi, želeli su da ga ožene, ali Avramije je već tada bio ispunjen željom za monaškim životom. Ne želeći da ih rastuži, povinovao se njihovoj volji, ali sedmog dana nakon venčanja povukao se u tišinu i posvetio podvigu koji će trajati pola veka.
S ljubavlju i verom, Avramije je koračao putem vere, a njegova mudrost, uzdržanje i smirenost brzo su nadrasli granice tihe samoće u kojoj je prebivao. Kada je narod čuo za njegovu svetost, episkop ga je zamolio da pomogne obraćenju jednog udaljenog sela, čiji su žitelji još uvek bili u mraku neznaboštva. Avramije poslušno odlazi među njih, ne tražeći ništa za sebe, već da ih pridobije za Hrista.
Podizao je crkvu od kamena i molitava, ne štedeći sebe u službi Bogu. Iako je bio progonjen, kamenovan i gonjen, Avramije nije uzvratio mržnjom. Trpeći bol, nije izgubio veru ni milost. Njegova ljubav prema Bogu i prema zabludelima buktala je sve snažnije, pa su njegovom verom i molitvom svi meštani prešli u pravoslavnu veru i primili svetlost krštenja.
Nakon što je završio ovo delo, Avramije se ponovo povukao u osamu, vraćajući se miru tihovanja. Njegova misija u svetu završila se kad je spasao zabludelu sinovicu Mariju, vraćajući je na put istine i vere. U tihovanju i molitvi, ovaj svetitelj je dočekao kraj svog ovozemaljskog života, upokojivši se 360. godine, u 70. godini života.
Ovaj dan podseća nas na snagu vere i ljubavi koja pokreće srca podvižnika poput Avramija. Njegov život svedoči da svaka žrtva, koliko god teška bila, biva osvetljena Božjom milošću, a svaka duša, koliko god zabludela, može biti dovedena ka svetlosti istinske vere.
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Umesto osvete i uzvraćanja, vernik je pozvan da trpi, da ne uzvraća zlom na zlo i da se seti sopstvene prolaznosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Njegove poslednje reči su bile: "Slava Bogu za sve"!
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
Sveti apostol Jakov bio je sin Zavedejev i brat Svetog apostola Jovana Bogoslova.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
