Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.13,3). Ustrojstvo detinjeg srca je obrazac. Deca su, sve dok se u njima ne razotkriju egoistička stremljenja – primer za podražavanje.
Šta vidimo kod dece? Punu veru koja ne rasuđuje, besprekorno poslušanje, iskrenu ljubav, bezbrižnost i mir pod krovom roditelja, živost i svežinu života, pokretnost sa željom za učenjem i usavršavanjem.
Ipak, Spasitelj posebno naglašava jedno njihovo svojstvo – smirenje: Koji se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom (Mt.18,4). Jer, ko ima smirenje, može imati i ostale vrline. Ono se javlja u savršenom obliku pošto su druge vrline već rascvetane u srcu i približavaju se zrelosti. Ono je njihov venac i pokrov. To je tajna duhovnog života u Hristu Isusu Gospodu našem.
Što je ko viši, to je smireniji, jer jasnije i opipljivije vidi da se ne trudi i ne uspeva on, nego blagodat koja je u njemu. To je mera rasta punote Hristove. Jer, u Hristu Isusu je veliko što je unizio sebe i bio poslušan do smrti.