O prolaznosti trenutka i njegovom značaju u životu govorili su svetitelji, čija učenja nam otkrivaju kako svaki dan može postati prilika za lični rast. To je moguće samo ako koristimo vreme kao dragoceni dar od Boga.
U svetu koji stalno žuri, u kojem je svaka sekunda ispunjena obavezama, stresom i brigama, mnogi od nas se često pitaju gde je nestalo vreme. Kako da stignemo sve što se od nas očekuje, a da pri tome sačuvamo duhovni mir? Hrišćanski pogled na vreme potpuno se razlikuje od modernog, svetovnog poimanja. Vreme nije samo mera za obaveze i poslove, već je neprocenjiv dar od Boga, dar koji nam je poveren da ga mudro koristimo za svoje duhovno usavršavanje i služenje bližnjima.
Hrišćani veruju da je svaki trenutak našeg života dar koji dolazi od Boga. On nam daje vreme ne samo kao prostor za svakodnevne zadatke, već i kao priliku za duhovni rast, služenje drugima i pripremu za večni život. Sveti Vasilije Veliki jasno nas opominje rečima: "Dani su dar Božiji, i svako od nas treba da ih koristi za svoje spasenje."
Ove reči podsećaju nas da, koliko god mali ili nevažni trenuci izgledali, oni mogu postati svetionici kroz koje sijamo Hristovu ljubav. Naš odnos prema vremenu reflektuje naš odnos prema Bogu i bližnjima – da li koristimo vreme za ljubav, molitvu i dobročinstvo ili ga rasipamo na prolazne i nevažne stvari?
Vreme nas, kao hrišćane, stalno podseća na prolaznost ovog sveta. Svaki dan koji prolazi približava nas susretu sa Bogom. Upravo nas ova prolaznost podstiče na dublju refleksiju o načinu na koji provodimo svoje dane. Sveti Jovan Kronštatski nas uči: "Zemaljski život je kratak, a večnost neprolazna. Koristite svaki trenutak za dobro, jer je svaki trenutak neponovljiv."
U modernom društvu, gde se čini da se vreme neprestano ubrzava, lako je zaboraviti na večnu perspektivu. Svet nas neprestano odvraća pažnju, terajući nas da se zadržimo na trenutnom, prolaznom, zaboravljajući da je naš konačni cilj večni život sa Bogom. Svaka sekunda je prilika da se približimo tom cilju, da ispunimo svoje srce ljubavlju, milosrđem i molitvom.
U svetlu hrišćanske vere, gubljenje vremena nije samo rasipanje Božijeg dara, već i duhovna opasnost. Duhovna lenjost je jedan od najtiših, ali najopasnijih neprijatelja našeg spasenja. Kada propuštamo prilike da činimo dobro ili da se molimo, mi zapravo propuštamo šansu da iskoristimo dar koji nam je Bog dao. Sveti Teofan Zatvornik nas upozorava: "Ako protraćiš vreme, ne samo da ga gubiš, već i sprečavaš sebe da rasteš u duhovnom smislu."
Lenjost u korišćenju vremena ne samo da udaljava čoveka od Boga, već mu i onemogućava da raste u veri i ljubavi. Vreme koje je izgubljeno u lenjosti, beskorisnim brigama ili trivijalnim zadovoljstvima jeste vreme koje smo mogli posvetiti Bogu, drugima ili svom duhovnom napretku.
Dakle, kako bi hrišćanin trebalo da rasporedi svoje vreme, da bi ispunio volju Božiju? Prvi korak je uspostavljanje prioriteta. Molitva, služenje bližnjima i ljubav prema Bogu moraju zauzeti prvo mesto u našem svakodnevnom rasporedu. Svaki trenutak treba posmatrati kao priliku da se kroz mala dela ljubavi i dobrote, približimo Hristu. Kao što Sveti Vasilije Veliki kaže, svaki trenutak može postati prilika za služenje Gospodu, a to znači i kroz obavljanje svakodnevnih obaveza, ali sa duhovnom svesnošću i posvećenošću.
Drugi ključni aspekt je svesnost o prolaznosti vremena. Svaki trenutak je neponovljiv i svaki trenutak približava nas konačnom susretu sa Bogom. Ukoliko zadržimo ovaj večni pogled na vreme, biće nam lakše da izbegnemo iskušenja rasipanja svog dana na trivijalnosti i da svoje vreme ispunimo molitvom, razmišljanjem i delima ljubavi.
Vreme je dar, ali i odgovornost. Kako ga koristimo pokazuje ne samo našu disciplinu, već i našu veru i ljubav prema Bogu. Prolaznost vremena nas podseća na to koliko je svaki trenutak dragocen i koliko je važno da živimo sa svešću o večnom životu koji nas čeka. Na kraju, najvažnije je shvatiti da vreme nije samo naš resurs, već i Božiji dar koji nam je poveren – dar koji nas priprema za večnost.
Dok se svet neprestano kreće i juri za materijalnim stvarima, hrišćani su pozvani da koriste svoje vreme mudro, da ga ispunjavaju molitvom, ljubavlju i delima koja vode ka večnom životu.
U svojoj duboko nadahnutoj besedi, ovaj monah i mudri duhovnik podseća nas na neizbežnost iskušenja na putu ka Bogu, ali i na snagu vere koja nam otvara oči da izađemo iz svakog životnog ćorsokaka.
Prema učenjima svetih otaca, patnja može postati sredstvo za duhovno pročišćenje i rast. Kroz primere svetaca, poput Svetog Nektarija i Svetog Avgustina, otkrivamo da nevolja nije samo teret, već i poziv na ljubav i zajedništvo s Bogom.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Na praznik Vozdviženje Časnog krsta, bratstvo Vatopeda sa svetim relikvijama predvodili su ltiju za smirenje zemlje koja podrhtava već mesecima.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
U vreme Julijana Odstupnika, dva zavađena čoveka na ulici uzela su njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se ovaj drugi naljutio, pa je otišao kod cara i optužio Evsignija kao hrišćanina.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsa.
Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Vasilije Veliki i drugi duhovni učitelji otkrivaju zašto je kleveta bolna, ali i kako strpljivo podnošenje nepravde donosi duhovnu snagu i veliku nagradu.
Veliki pravoslavni svetitelji upozoravaju da reč izgovorena prestaje biti naša, a tajna prestaje biti blagoslov kada je svi saznaju – zašto je ćutanje ponekad najveća snaga.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Poruke koje šaljemo mogu izlečiti srce bližnjeg, dok oštre reči poput mača ranjavaju i onoga ko ih izgovori. Veliki duhovni autoriteti pravoslavlja nas uče kako da promišljeno biramo reči i sačuvamo čistotu srca.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Od tada sveštenik prima brojna svedočanstva o fizičkom i duhovnom isceljenju zajvaljujući Svetom Šarbelu.
Najveći broj vernika nalazi se u Indoneziji - oko 240 miliona (podatak iz 2020. godine).
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Koliko katolika zna značenje dominikanskog psa?
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
