U svojoj duboko nadahnutoj besedi, ovaj monah i mudri duhovnik podseća nas na neizbežnost iskušenja na putu ka Bogu, ali i na snagu vere koja nam otvara oči da izađemo iz svakog životnog ćorsokaka.
U ovim teškim vremenima, kada se mnogi od nas suočavaju s neizvesnošću i iskušenjima, arhimandrit Markel podseća na snagu vere i reči Božje. On nas opominje da, ma koliko se trudili da ugodimo Bogu, iskušenja će biti neizbežna. Ali u tome se krije ključ spasenja – vera u Hrista i spoznaja sopstvene grešnosti otvaraju oči duhovno slepima i pružaju izlaz iz svakog ćorsokaka. Kao što je arhimandrit mudro rekao: „Ko je od nas osiguran da se neće naći u ćorsokaku?“, postavio je retoričko pitanje arhimandrit Markel, ali je dao i mudar odgovor:
- Svi smo skloni da padnemo u gluvi ćošak iz koga izgleda nema izlaza. Verovatno bi svi poginuli da svake nedelje u hramu Božijem ne slušamo jevanđelje, to jest radosnu vest kako se spasiti. Paradoksalno, ali što se čovek revnosnije trudi da ugodi Bogu, on dobija teže situacije. 'Ja one koje ljubim karam i popravljam;' kaže Gospod. Samo onaj koji ništa ne radi, ne biva prekoren. Ovo važi i za pojedinačne hrišćane i za celu Crkvu.
U svakom trenutku (sa samo malim pauzama) izloženi smo iskušenjima. Danas smo slušali Jevanđelje o Spasiteljevom isceljenju dvojice slepih i besomučnog, nemog čoveka. Slepi su išli za Hristom i molili: 'Pomiluj nas, Isuse, Sine Davidov.' Hristos ih je upitao: 'Da li verujete da ja to mogu?' Oni su odgovorili: 'Da, Gospode.' Tada im je Hristos dotakao oči i rekao: 'Po veri vašoj neka vam bude.' I otvoriše im se oči. Slepi su progledali.
Hristos je hodio po gradovima i selima i isceljivao svaku bolest i svaku nemoć u narodu. (Vidi Mt. 9:27–35). Neki od tumača Jevanđelja vide u molbi, kojom su se slepi obratili Hristu, početak Isusove molitve: 'Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnog.' Veliku snagu ove molitve istakla je većina svetih otaca Crkve.
Molitva se sastoji iz dva dela. U prvom, dogmatskom delu, ispovedamo božanstvo Gospoda našeg Isusa Hrista, a u drugom – moralno-praktičnom delu – ispovedamo grešnost i molimo Hrista da nas pomiluje. Tako, ova molitva u našem duhovnom životu pomaže da se održi ravnoteža. Ona ne da da padnemo do kraja: gordost dolazi od verovanja u Boga koji je Bog iznad svih bogova, a očaj dolazi od osećanja sopstvene grešnosti i bezvrednosti. Kada slepi sličnom molitvom priđu Spasitelju, On im, po njihovoj veri, daje vid.
Često smo slepi ne znajući kuda da krenemo iz ćorsokaka. Ali, kada se setimo da je Svemogući Bog iznad nas, bez čije volje nam neće pasti ni dlaka sa glave, a istovremeno kritički ocenjujemo sebe, shvativši da zapravo stradamo zbog svojih grehova, Gospod nas dodirne milošću svojom, i počinjemo jasno da vidimo kuda treba da idemo.
Još jedna priča o Gospodnjem isceljenju nemog besomučnog čoveka (Vidi Mt. 9:32) inspiriše na razmišljanje, da u mnogim slučajevima naše ćutanje (strah od razgovora sa drugom osobom, da raščistimo nejasnu situaciju) može imati veoma destruktivne posledice, koje mogu dovesti do uništenja porodice, revolucije i ratova. I kada se silom Božijom oslobodimo besa, naša dobra reč, koja se lepo i prikladno izgovori, isceljuje, miri, smiruje, stvara... Takva treba da bude naša crkvena propoved. Ako je skolastična, odsečena od života, onda je nema, a samim tim ne gradi, nego uništava.
Dakle, draga moja braćo i sestre, nikad u životu nema beznadežne situacije. Ako smo sa Hristom, postoji izlaz iz svakog gluvog kutka, pod uslovom da ne izgubimo veru u Spasitelja i ujedno shvatimo svoju grešnost. I zapamtimo da tišina nije uvek zlatna. U mnogim slučajevima, nema potrebe da se plašite da samo upotrebite ovo dragoceno blago životvorne reči da bi se razjasnila nedoumica. Amin! - zaključio je arhimandrir Markel.
Kada se nađemo u najmračnijim trenucima svog života, setimo se da svetlost vere ne samo da osvetljava put iz ćorsokaka, već nas i vodi ka dubljem razumevanju sopstvene duše, učeći nas da bez Hrista nema prave slobode, niti izlaza iz iskušenja koja nas oblikuju i uzdižu.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage. Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima. Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena? Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja. I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Printscreen/youtube/predrat
Printscreen/YouTube/Manuel JSC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Islam
02:00
TRI MESTA GDE BOG SVEKODNEVNO “OSTAVLJA” DOKAZE: Poruke pored kojih prolazimo svakog dana
Duhovna riznica
00:01
KO IMA PRAVO DA VODI DRUGE: Sveti Jovan Lestvičnik o vođama koji padaju prvi - i o onima koji se spasavaju
Duhovna riznica
21:46 | 16.11.2025
ZAŠTO JE CRKVA ODBILA DA NJEGOŠA PROGLASI SVECEM: Godišnjica “Luče mikrokozme“ otvorila stare rane
Duhovna riznica
20:35 | 16.11.2025
“NJEMU NIJE VAŽNA BRIGA O CRKVI, NEGO NOVAC!”: Američki mediji optužuju patrijarha Vartolomeja za razaranje pravoslavlja u SAD
Praznici i sveci
18:30 | 16.11.2025
ON JE JEDAN OD NAJPOZNATIJIH SVETACA ISCELITELJA: Sutra je Prepodobni Joanikije Veliki
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
U svetlu iskušenja i moralnih izazova, učenja svetih otaca pružaju nam dragocene smernice i utehu. Među njima, pouke Svetog Teofana Zatvornika, zapisane za treći petak posle Pedesetnice, odjekuju posebnom snagom, podsećajući nas na temelje istine hrišćanske vere.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
