U svojoj duboko nadahnutoj besedi, ovaj monah i mudri duhovnik podseća nas na neizbežnost iskušenja na putu ka Bogu, ali i na snagu vere koja nam otvara oči da izađemo iz svakog životnog ćorsokaka.
U ovim teškim vremenima, kada se mnogi od nas suočavaju s neizvesnošću i iskušenjima, arhimandrit Markel podseća na snagu vere i reči Božje. On nas opominje da, ma koliko se trudili da ugodimo Bogu, iskušenja će biti neizbežna. Ali u tome se krije ključ spasenja – vera u Hrista i spoznaja sopstvene grešnosti otvaraju oči duhovno slepima i pružaju izlaz iz svakog ćorsokaka. Kao što je arhimandrit mudro rekao: „Ko je od nas osiguran da se neće naći u ćorsokaku?“, postavio je retoričko pitanje arhimandrit Markel, ali je dao i mudar odgovor:
- Svi smo skloni da padnemo u gluvi ćošak iz koga izgleda nema izlaza. Verovatno bi svi poginuli da svake nedelje u hramu Božijem ne slušamo jevanđelje, to jest radosnu vest kako se spasiti. Paradoksalno, ali što se čovek revnosnije trudi da ugodi Bogu, on dobija teže situacije. 'Ja one koje ljubim karam i popravljam;' kaže Gospod. Samo onaj koji ništa ne radi, ne biva prekoren. Ovo važi i za pojedinačne hrišćane i za celu Crkvu.
Printscreen/youtube/predrat
Simboli pravoslavlja
U svakom trenutku (sa samo malim pauzama) izloženi smo iskušenjima. Danas smo slušali Jevanđelje o Spasiteljevom isceljenju dvojice slepih i besomučnog, nemog čoveka. Slepi su išli za Hristom i molili: 'Pomiluj nas, Isuse, Sine Davidov.' Hristos ih je upitao: 'Da li verujete da ja to mogu?' Oni su odgovorili: 'Da, Gospode.' Tada im je Hristos dotakao oči i rekao: 'Po veri vašoj neka vam bude.' I otvoriše im se oči. Slepi su progledali.
Hristos je hodio po gradovima i selima i isceljivao svaku bolest i svaku nemoć u narodu. (Vidi Mt. 9:27–35). Neki od tumača Jevanđelja vide u molbi, kojom su se slepi obratili Hristu, početak Isusove molitve: 'Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnog.' Veliku snagu ove molitve istakla je većina svetih otaca Crkve.
Molitva se sastoji iz dva dela. U prvom, dogmatskom delu, ispovedamo božanstvo Gospoda našeg Isusa Hrista, a u drugom – moralno-praktičnom delu – ispovedamo grešnost i molimo Hrista da nas pomiluje. Tako, ova molitva u našem duhovnom životu pomaže da se održi ravnoteža. Ona ne da da padnemo do kraja: gordost dolazi od verovanja u Boga koji je Bog iznad svih bogova, a očaj dolazi od osećanja sopstvene grešnosti i bezvrednosti. Kada slepi sličnom molitvom priđu Spasitelju, On im, po njihovoj veri, daje vid.
Printscreen/YouTube/Manuel JSC
Monaštvo
Često smo slepi ne znajući kuda da krenemo iz ćorsokaka. Ali, kada se setimo da je Svemogući Bog iznad nas, bez čije volje nam neće pasti ni dlaka sa glave, a istovremeno kritički ocenjujemo sebe, shvativši da zapravo stradamo zbog svojih grehova, Gospod nas dodirne milošću svojom, i počinjemo jasno da vidimo kuda treba da idemo.
Još jedna priča o Gospodnjem isceljenju nemog besomučnog čoveka (Vidi Mt. 9:32) inspiriše na razmišljanje, da u mnogim slučajevima naše ćutanje (strah od razgovora sa drugom osobom, da raščistimo nejasnu situaciju) može imati veoma destruktivne posledice, koje mogu dovesti do uništenja porodice, revolucije i ratova. I kada se silom Božijom oslobodimo besa, naša dobra reč, koja se lepo i prikladno izgovori, isceljuje, miri, smiruje, stvara... Takva treba da bude naša crkvena propoved. Ako je skolastična, odsečena od života, onda je nema, a samim tim ne gradi, nego uništava.
Dakle, draga moja braćo i sestre, nikad u životu nema beznadežne situacije. Ako smo sa Hristom, postoji izlaz iz svakog gluvog kutka, pod uslovom da ne izgubimo veru u Spasitelja i ujedno shvatimo svoju grešnost. I zapamtimo da tišina nije uvek zlatna. U mnogim slučajevima, nema potrebe da se plašite da samo upotrebite ovo dragoceno blago životvorne reči da bi se razjasnila nedoumica. Amin! - zaključio je arhimandrir Markel.
Kada se nađemo u najmračnijim trenucima svog života, setimo se da svetlost vere ne samo da osvetljava put iz ćorsokaka, već nas i vodi ka dubljem razumevanju sopstvene duše, učeći nas da bez Hrista nema prave slobode, niti izlaza iz iskušenja koja nas oblikuju i uzdižu.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
U svetlu iskušenja i moralnih izazova, učenja svetih otaca pružaju nam dragocene smernice i utehu. Među njima, pouke Svetog Teofana Zatvornika, zapisane za treći petak posle Pedesetnice, odjekuju posebnom snagom, podsećajući nas na temelje istine hrišćanske vere.
Moramo na vreme prepoznati digitalne zamke koje vrebaju, a umesto da nas tehnologija zarobi, trebalo bi da je koristimo kao sredstvo za jačanje našeg duhovnog puta i da kroz odgovoran pristup sačuvamo našu duhovnost i integritet.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
