U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U rečima iz Psalma cara Davida otvara se sloj značenja koji nadilazi vreme u kome su zapisane i postaje ključ za razumevanje događaja koji će tek uslediti. Stih o tome da duša neće biti ostavljena u adu, niti da će svetac videti trulež, u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za subotu Svetle sedmice dobija punu snagu tek kroz Hrista i Njegovo vaskrsenje, kao ispunjenje onoga što je David izgovorio kao proročku sliku, a ne kao lično iskustvo. Apostolsko svedočanstvo dodatno razotkriva taj smisao, povezujući starozavetne reči sa događajem koji menja tok ljudske istorije. U tom spoju prorokovanja i ispunjenja, Nikolaj otvara pogled ka trenutku kada se, kako piše, ne razvezuje samo grob Hristov, nego i tajna samih reči koje su vekovima čekale svoje razjašnjenje.
"Nećeš ostaviti duše moje u adu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi trulenja." (Ps. 16, 10)
To su reči nadahnutog tajnovidca, reči svetle, proročke. To David govori za Hrista Gospoda, za dušu Njegovu i za telo Njegovo, to jest za ono što je čovečansko u Njemu. Da se ove Davidove reči odnose na Hrista vaskrsloga, to je posvedočio apostol Petar u prvom svom govoru odmah posle silaska Duha Svetoga. (Dela Ap. 2, 27). Jer veli: „David umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana.“ Ne mogu se, dakle, one reči odnositi na Davida, iako on to govori kao od sebe i o sebi, nego na nekog potomka Davidovog po telu. Davidovo je telo istrulelo, istrulela su i tela drugih njegovih potomaka. Hristos je pak njegov potomak po telu, koji niti osta u Adu niti mu telo vide trulenja.
Predvidevši govori David za vaskrsenje Hristovo. Zaista, sjajno proročanstvo! Zaista, čudesna vidovitost! Kako su ove reči morale zvučati i kao nerazumljive i kao nerazumne za sve jevrejske tumače Psalama pre vaskrsenja Gospoda! Kad se pečat skide sa grobne ploče, skide se pečat i sa mnogih sasvim tamnih i nejasnih proročanstava. Hristos vaskrse, i tajne postaše java. Grobna ploča diže se ne samo sa Njegovog svetog tela nego i sa mnogobrojnih reči i vizija proročkih. Hristos vaskrse, i proročke reči vaskrsoše. Silaskom u Ad Gospod izvede duše pravednih otaca i proroka u nebesnu svetlost, a Svojim vaskrsenjem iznese reči i vizije njihove u svetlost razuma i istine.
Hristos vaskrse, i sve što je dobro, pravedno i istinito, pre i posle Vaskršnjega jutra, vaskrse.
O vaskrsli Gospode, uvrsti i nas u vaskrsle građane carstva Tvoga besmrtnoga! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Isus je umirao tokom šest sati, nakon najstrašnijih i najužasnijih muka koje su ikada izmišljene.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
